Настављамо светоотачко тумачење са 26. стихом десете главе:
Не бојте их се, дакле; јер нема ништа сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати.
Свети Иларије Пиктавијски говори на следећи начин за овај стих: „Овим речима је Господ указао на Судњи дан, када ће се открити тајне помисли наших жеља и открити и показати оно што ми сада сматрамо скривеним. Зато Господ говори да не треба да се бојимо ни претњи, ни злих замисли, ни власти које прогоне, јер ће Судњи дан показати да је све то било испразно и некорисно“.
Свети Јован Златоусти ове стихове тумачи овако: „Због чега тугујете? Због тога што ће вас називати обмањивачима и лажовима? Сачекајте мало и сви ће вас називати спасиоцима и добротворима васељене. Све скривено се временом открива. Време показује и клевету непријатеља и открива вашу врлину. Ако се ви заиста покажете као спасиоци и добротвори, покажете сваку врлину, људи неће обраћати пажњу на речи клевете, већ ће гледати на истинитост дела. Тада ће се они показати као клеветници, а ви ћете засијати јаче од сунца – јер ће на крају време открити и објавити ко сте ви; то ће се чути гласније од трубе и сви ће бити сведоци ваше врлине. Дакле, говори Исус, речи које вам сада говорим, не треба да вас баце у униније, већ треба да вас одушеве надом на будућа блага; није могуће да ваша дела остану неоткривена.“
Наредни стих:
Што вам говорим у тами, казујте на видику; и што вам се шапће на уши, проповедајте са кровова.
Преподобни Јефрем Сирин даје интересантно објашњење за овај стих и пише: „Под речима у тами подразумевао је јудејски народ, а на видику означава незнабожачке народе. Са своје стране блажени Августин додаје још једно објашњење ових речи. Што вам говорим у тами, ово значи да се ви још увек налазите у телесном страху, зато што у тами влада страх. Казујте на видику, то јест, у нади на Истину, примивши Духа Светога“.
Свети Иларије Пиктавијски обраћа пажњу на још једну чињеницу и показује скривени смисао ових речи. Ево како он пише: „У Јеванђељу не видимо да је Господ имао обичај да проповеда ноћу и да предаје учење у тами. Међутим, пошто било која Његова проповед за телесне људе представља таму и свака Његова реч за неверујуће – ноћ, Исус заповеда да се речено у тами проповеда на светлу и што се шапће на уши, објављује са кровова, то јест, са узвишења и громким гласом“. Свети Златоуст даје и још једно објашњење ових речи: „Не једном, не два или три града, већ проповедајте целој васељени, говори Исус и пролазећи земљу, море, насељена и ненасељена места, откривене главе и са сваком смелошћу објављујте све царевима и народима, философима и беседницима. Зато је Господ рекао са кровова и на видику, то јест, без икаквог страха и са свом слободом. … Говорећи ово, Исус не само да им заповеда, већ и предсказује будућност са савршеном сигурношћу у истинитост Својих речи и показује да ће апостоли све савладати, при чему поново скривено (или не очигледно?) у њима искорењује страх од клевете“.
Ево 28. стиха:
И не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити; него се више бојте онога који може и душу и тело погубити у паклу.
Свети Јован Златоусти на овом месту даје врло дубоко објашњење смисла целокупне хришћанске проповеди, истински мотив апостола и свих њихових истинских наследника. Златоусти говори овако: „Шта заправо Исус говори? ‘Ви се бојите смрти и зато не смете да проповедате? Али управо зато и треба да проповедате, зато што се бојите смрти. То ће вас избавити од истинске смрти’. Макар вас буду убијали, међутим неће погубити оно што је најбоље у вама, макар се из све снаге трудили. Зато Исус није рекао: ‘који душу не убијају’, већ душу не могу убити. Макар и желели то да ураде, неће моћи. Дакле, ако се бојиш мучења, онда се бој много ужаснијих мука. Да ли видиш како Господ опет не обећава избављење од смрти, већ допуштајући да умру дарује веће добро него када не би дозволио да пострадају на овај начин? Заиста, научити да се презире смрт, много је важније него ослободити од смрти. Дакле, Христос их не баца у опасност већ их издиже изнад опасности, кратким речима утврђује у њима учење о бесмртној души, са две три речи насађује спасавајуће учење и теши их другим расуђивањима“.
Свети Јустин Ћелијски објашњава чега ми хришћани заправо треба да се бојимо: „Тело човечије може убити сваки, но душу нико сем греха. Грех је једини убица душе. Човеку самом дата је врховна власт над душом: има власт погубити је и власт сачувати је за живот вечни. Ту човек решава; Бог прима решење. Да би с радошћу подносили не само муке и увреде. Већ и саму смрт тела, Господ упозорава Своје ученике на бесмртност душе. Не само на бесмртност, већ и на надсмртност. И не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити; него се више бојте онога који може и душу и тело погубити у паклу. Бојте се греха који може и душу и тело низвести у пакао; човек сам одлучује који ће удео изабрати за вечни живот: рај или пакао. Бог прима његову одлуку, из разлога што никога насилно не спасава, нити икога насилно осуђује; кад би насилно спасавао, Бог би био тиранин; када би насилно осуђивао, био би уништитељ слободне воље човекове. У првом случају не би био љубав, у другом – не би био правда. Апостолско је призвање: не бојати се људи који не могу и када би хтели, убити душу, већ се бојати Бога који духовне самоубице, због правичне љубави Своје, не може не послати у црну вечност коју су сами изабрали: у пакао. Страх побеђујте страхом, страх од људи побеђујте страхом од Бога.“ Дакле, видимо да Црква јасно говори да је грех тај наш убица и смртни непријатељ кога треба да се бојимо.
Преподобни Исидор Пелусиот на овом месту одговара на пропаганду атеиста која је постојала и у његово време, пре више од 1500 година: „Придржавајући се ове мисли, љубљени, да се душе тобож гасе заједно са телима, не грешите без страха, као да не очекујете себи казну, већ одступите од ове мисли, научивши се од Судије истини да су душе и бесмртне и да ће бити кажњене… Јер је написано: И не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити; него се више бојте онога који може и душу и тело погубити у паклу. Ето најнеоспорнијег сведочанства о бесмртности душе! Ово је најистинитији доказ и за васкрсење и за муке! Јер Спаситељеву одлуку треба признати снажнијом од било ког доказа.
Блажени Августин се дотиче и питања умирања бесмртности душе. Он пише овако: „И ето, душа може умрети, а притом је бесмртна. На који начин је бесмртна? Тако да непрестано постоји одређени живот који у души никада не нестаје. На који начин онда душа умире? Не умире тако да живот не постоји, већ остављајући живот (у њој)… зашто душа умире? Зато што је оставља њен живот – то јест, Бог. Зато, чврсто знајте и држите се тога да је тело мртво без душе, а да је душа мртва без Бога. Било који човек без Бога има мртву душу. Ти тугујеш због умрлих, боље тугуј због грехова, безбожности, неверја.“
Ову истину видимо и у Житију Светих. Управо зато свети мученик Евдоксије на одговор намеснику који га је испитивао говори: „Бојим се ја не тога огња који ти спомену, него онога који се никада не гаси, и шкргута зуба, и осталих љутих мука које су припремљене онима који не слушају Бога истинога и одбацују Га“.
Наредна три стиха која су пред нама:
Не продају ли се два врапца за један новчић? Па ни један од њих не падне на земљу без Оца вашега. А вама је и коса на глави сва избројана. Не бојте се, дакле; ви сте бољи од много врабаца.
Свети Василије Велики на ове речи које описују свеобухватност Божије бриге о нама пише следећу поуку: „Нека те ништа не доведе до неверја. Немој да говориш: ово се догодило случајно, а ово се догодило само по себи. У свему што постоји не постоји ништа хаотично, ништа неодређено, ништа узалудно, ништа случајно. Немој да говориш: зла случајност или зао час. Ово су речи људи незналица“.
Свети Јован Златоусти објашњава шта значе Исусове речи о птицама и о коси на нашој глави. Он говори на следећи начин: „Птице се не могу уловити без знања Божијег. Исус не говори да птице падају по Божијем дејству јер је тако нешто недостојно Бога; већ само то да се ништа не може догодити да је Богу непознато. Ако Он зна све што се догађа, а воли снажније од оца, ако вас воли тако да је и коса на глави избројана, онда не треба да се бојите. И опет, ово Исус није рекао зато што Бог тобож броји нашу косу, већ да би показао савршенство Божијег знања и велику бригу о нама. Дакле, ако Бог зна све што се дешава и у стању је да вас сачува и жели да ви будете подвргнути страдањима, немојте мислити да страдате зато што вас је Бог оставио. Он не жели да вас избави од несрећа, већ жели да вас научи да презирете жалости, зато што се у томе и састоји истинско избављење од несрећа“. Златоуст врло дубоко наставља тумачење ових стихова: „Не бојте се, дакле; ви сте бољи од много врабаца. Да ли видиш да је тада страх већ овладао апостолима? Исус је знао њихове тајне помисли, зато је и додао: не бојте се. Ако непријатељи и буду побеђивали, победиће само оно што је лошије, то јест, тело, које макар га они и не убијали, свеједно ће природа разорити. На тај начин, они немају власт ни над телом, већ оно зависи од природе. Ако се ти бојиш тога, онда треба да дрхтиш, треба да се бојиш много већег – Онога Који може и душу и тело да погуби у геени. Иако Исус и не говори директно да је Он Тај Који може да погуби душу и тело, из реченог је већ показао да је Он Судија. А сада је код нас обрнуто: Онога Ко може да погуби и душу и тело, то јест, да нас казни, ми се не бојимо, док дрхтимо од оних који убијају тело; Бог може да погуби и душу и тело, а људи не само да не могу да погубе душу, већ и тело; иако они и подвргавају безбројним мукама тело, кроз то га само чине славнијим. Да ли видиш како Исус показује подвиг лаким? Смрт је снажно потресла њихове душе, обузела их страхом, зато што она још увек није била побеђена и они који су требали да је презиру, још увек нису били удостојени благодати Светога Духа“.
Блажени Јероним као одговор на апсурдност оптужби на рачун црквеног схватања Исусових речи пише следеће: „Речима: а вама је и коса на глави сва избројана, Исус показује необухватни промисао Божији о људима и означава неизрециву љубав јер у нама ништа није сакривено од Бога; па чак и безначајне и празне речи не пролазе мимо Његовог знања. Црквеном схватању овог места ругају се они који одричу васкрсење тела, као да ми тобож тврдимо да чак и све власи које су избројане али одсечене, бити обновљене. Међутим, Спаситељ није рекао: ‘Вама је коса на глави сва спасена’, већ: избројана. Тамо где је број показује се само знање величине броја, али не и чување тог броја“. Видимо дакле, по овим речима светитеља да није особеност само данашњице да се непријатељи хришћанства хватају за најневероватније детаље у покушају да ослабе или уруше веру у Бога код људи.
На основу светоотачких тумачења савременом читаоцу прилагодио и уобличио: Станоје Станковић
