Пресвета Богородица и приснодјева Марија је мајка Исуса Христа, превечног Сина Божјег. Као што је старозаветни пророк Исаија најавио да ће „девојка зачети и родити сина“, зачеће Сина Божјег Исуса Христа се десило силом Духа Светога. Иако је и раније коришћен у молитвеном и литургијском животу Цркве, назив „Пресвета Богородица и приснодјева Марија“ је Православна Црква потврдила и озваничила на Трећем васељенском сабору одржаном у Ефесу 431. године. Теолошки значај званичног усвајања овог назива је у признању да је Маријин син Исус био потпуни Бог и потпуни човек, тојест, да је Његова природа двојака – божанска и људска, те да је Он друго лице Свете Тројице.
Према речима Преподобног Јустина Ћелијског, Пресвета Богородица је родивши нам Богочовека Господа Христа, родила Цркву, јер је дала тело Цркви. Тако је Богородица у исто време Црквородица, Богомати је у исто време Црквомати. Зато света молитвена мисао Цркве исповеда и проповеда ову истину, ову свеистину: Богородица је „свесветла Црква Божија“.
Богословствујући о Пресветој Богомајци, Преподобни Јован Дамаскин вели: „Ваистину Свету Марију ми с правом називамо Богородицом, јер ово име садржи сву тајну домостроја спасења – άπαν τό μνοτήριον της οικονομίας“.
Велики духоносац из 14. века, Преподобни Григорије Палама, истиче значај Пресвете Богородице у домостроју нашега Спасења: „Нико не долази κ Богу сем преко Пресвете Богородице и од ње рођеног Посредника, и ни један од дарова Божјих не даје се ни анђелима ни људима сем преко ње. Дјева Мати је неупоредиво већа од свих и од свега: Заједничари Божји постају преко ње – δι αύτης – заједничари; њу после Бога славе они који Бога славе. Она је основа свих пророка, глава свих апостола, храброст свих мученика, темељ свих учитеља, слава земаљског, радост небеског, украс свеколике твари. Она је почетак, извор и корен неисказаних добара. Она је врхунац и савршенство свега светога – παντός αγίοу κορуφή και τελείwοις“.
Свети Јован Златоуст каже: „Међу људима се не може наћи нико такав као што је Богородица Марија. Она је мати спасења, јер је родила Спаситеља“, а Свети Кирило Александријски спаја личност Пресвете Богородице са појмом Цркве и каже: „Црква се не може ни замислити ни постојати без Свесвете Мајке Спаса Христа. Пресвета Богородица је Црква и Црква је Пресвета Богородица. Када се каже „Богородица“, тиме се обухвата сва идеја Цркве, јер се именом Богородица у личности Приснодјеве Марије изражава сва божанска тајна Личности Исуса Христа“.
Господ Христос, крварећи на Крсту, поверио је ученике материнској бризи Своје мајке. Јеванђеље по Јовану говори о томе: „А Исус видјевши матер и ученика кога љубљаше гдје стоји поред ње, рече матери својој: Жено, ето ти сина! Потом рече ученику: Ево ти мајке! И од онога часа узе је ученик к себи.“ (Јн. 19, 26,27) Црква на ову епизоду гледа као на тренутак усиновљења од стране Мајке Божје свих хришћана, а не само апостола Јована, на кога је Христос указао. И не случајно.
Црквено предање је сачувало многа сведочанства о заступништву Богородице за хришћане у тешким временима. Једна од ових епизода послужила је као историјска основа за празник Покрова Пресвете Богородице. Године, 910. када су Цариград опседала варварска племена, Богородица се видљиво појавила на небу изнад храма у коме су се молили уплашени људи и раширила је свој омофор над њима, након чега је напад одбијен.
Дакле, Пресвета Богородица је наша покровитељка и молитвена заштитница. Шта за нас данас значи тај Покров? Често у животу пролазимо кроз своје личне „опсаде“. Опкољавају нас болести, немаштина, неспоразуми, али пре свега – унутрашњи непријатељи: Туга, очајање, страх и грех. Она је увек ту, да предстоји пред Престолом Божјим за све нас. Мајка Божја је била најсмерније биће које је ходало земљом. Она нас позива да и ми градимо мир, да праштамо једни другима и да живимо по заповестима њеног Сина, Господа нашег Исуса Христа.
Као што је Пресвета Богородица посредовала да ветрови потопе непријатељске бродове, тако Пресвета Богородица у животу сваког хришћанина умирује буре и потапа демоне, демонске нападе одбија од сваког благочестивог хришћанина који јој се обраћа за помоћ.
На дан спомена Покрова Пресвете Богородице, црквени песник на следећи начин велича Богомајку узносећи јој молитвени вапај:
„Једини Бог који почива изнад земље на небеским престолима, дао је своме угоднику да види како молитвено шириш божанске руке и тебе Владичице у молитви за град и за народ, зато нас и сада покри Госпођо омофором милости твоје“ (прва стихира на Господи возвах, празника Покрова Пресвете Богородице).
„Град који те поштује и како доликује слави, закрили Пречиста твојим часним омофором од навале противника, од глади и земљотреса и међусобног рата, Дјево неискусобрачна Богоневесто, јер ти си људима покровитељка и заступница“ (друга стихира на Господи возвах, празника Покрова Пресвете Богородице).
„Дођите сабори љубитеља празника, да певамо Пресветој Дјеви, јер данас ангели са светима празнују часни покров Божије Матере и на њену хвалу нас на земљи призивају да непрестаним гласом кличемо: радуј се цркве дивни украсе и целом свету предивно окриље, радуј се верних владара подршко, а војницима у рату чуварко, радуј се покрове и заступницо наша, јер тебе хришћански народи непрестано славе“ (слава и сада на Господи возвах празника Покрова Пресвете Богородице).
ПИШЕ: Катихета Бранислав Илић, уредник портала „Кинонија“
*Текст је објављен на порталу Кинонија у рубрици „Из пера уредника“, 15. октобра 2026. године.
Протопрезвитер-ставрофор Радивој Панић је координатор Одсека за парохијску мисију Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке. Рођен је 1. априла 1961. године у Новом Саду. Богословију је завршио у Сремским Карловцима 1981. године.
