У организацији Одсека за дијалог у јавној сфери Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке, у четвртак, 29. октобра 2026. године, у Дому омладине Београда одржан је дискусиони панел „Творац и математика – зашто је свет математички разумљив?“.
У разговору су учествовали проф. др Оливера Ј. Ђокић, редовни професор за област Методика наставе математике на Факултету за образовање учитеља и васпитача Универзитета у Београду, дипл. инж. електротехнике Миливоје Филиповић, са Академије струковних студија Политехника Београд, и Наум Недић, професор математике и теолог из Земунске гимназије. Модератор је био презвитер др Александар Милојков, координатор Одсека за дијалог у јавној сфери.
У уводном обраћању презвитер Александар Милојков указао је на посебно место математике међу наукама, истичући њену улогу у темељима физике и хемије. Поставио је питање како математика, која своје истине доказује независно од експеримента, тако успешно описује физички свет. Као богословски подстицај за разговор отворио је и питање може ли се у математичкој разумљивости творевине препознати траг стваралачког Логоса, а у човековој способности да тај поредак разуме — његова иконичност са Богом Логосом.
Професорка Оливера Ј. Ђокић говорила је о природи математичког сазнања и односу математике и стварности. Посебно место у њеном излагању имале су математичке аналогије и њихова веза са богословским промишљањем. Њено излагање пружило је подстицај за разматрање начина на које математички појмови и односи могу допринети разговору о богословским темама.
У наставку панела разматрана су питања случајности, вероватноће и такозваног финог подешавања космоса. Разговор са Миливојем Филиповићем обухватио је услове под којима је могуће говорити о вероватноћи настанка сложених структура и живота, као и улогу времена, природних закона и почетних услова у развоју космоса. Отворено је и питање да ли претпоставка мултиверзума објашњава порекло поретка који такав развој омогућава.
Богословски део разговора са Наумом Недићем био је посвећен дометима аргумента из финог подешавања и разлици између представе Бога као уређивача већ датих могућности и библијског разумевања Творца који ствара ни из чега, дарујући бићима постојање, својства и потенцијале. Завршно питање односило се на разлику између математичког објашњења функционисања космоса и разумевања његовог постојања и смисла.
Панел је повезао математичку, природнонаучну, философску и богословску перспективу у разговору о разумљивости света и човековој способности да ту разумљивост открива.
Панел је изазвао велико интересовање публике, а сала Дома омладине Београда била је испуњена до последњег места. Након излагања и разговора учесника уследила су питања заинтересоване публике, која су отворила простор за додатна појашњења и даљу размену мишљења о односу математике, науке и богословља.
Протопрезвитер-ставрофор Радивој Панић је координатор Одсека за парохијску мисију Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке. Рођен је 1. априла 1961. године у Новом Саду. Богословију је завршио у Сремским Карловцима 1981. године.
