*Текст је објављен на порталу Кинонија у рубрици „Писана реч“, 17. септембра 2025. године.
Рече Господ „Идите, дакле, и научите све народе крштавајући их у име Оца, Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио, и, ево, ја сам са вама у све дане до свршетка века. Амин” (Мт 28,19-20).
Овим речима из Јеванђеља по Матеју, Господ наш Исус Христос оставља тестамент у овом свету, оставља себе и враћа човеку изгубљено падом; али шаље и своје ученике у мисију. Апостолска проповед, тј. наука Христова, ширила се, сходно историјским околностима и тренуцима, како је то било корисно и благословено, вековима, хиљадама година. Упркос свим искушењима, почевши од физичких прогона и злостављања, до оних малих психолошких, филозофско-дебатних покушаја да се умањи реч Божја, она наставља да тражи пут ка срцима нових генерација деце Божје. Ново доба, са собом носи нове околности, нове датости, нове изазове. Позвани смо, хватајући се у коштац са тим, да ширимо реч Божју, онако како је то најбоље могуће, а под тим пре свега мислимо на најприступачније методе.
Благодарећи Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију, са својим радом је отпочело Мисионарско одељење АЕМ. Како би се подухвату приступило систематично, у оквиру одсека за електронску мисију покренут је и портал „Кинонија”, који је у ових годину дана рада постао богатији за богословске мисли и текстове високопреосвећених и преосвећених митрополита и епископа, уважених професора са Православног богословског факултета, али и других факултета, високопреподобних архимандрита и игумана, свештенства, доктора, магистара, психолога, новинара, уопште наше драге браће и сестара, те тако „Кинонија“, наша заједница расте из дана у дан. Поред писане речи, на порталу су присутне и живе речи у форми снимака, затим актуелности, препоруке и други корисни садржаји.
Оно што нас уче и о чему говоре у свом пастирском раду, свети владика Николај и преподобни отац Јустин Ћелијски, заједно са осталим светима, јесте да је Христос увек млад и увек савремен. Важно је, дакле, да се потрудимо и протумачимо шта је то што је нама данас потребно из Његове универзалне поруке, која се даје једном за све и свагда. По угледу на ова два велика стуба наше скорије прошлости, али уопште два велика ослонца нашег народа, проповед треба извршавати увек, на најједноставнији начин, на најдоступнијим местима, са великом љубављу и пажњом.
Наслеђе које лежи у нама, наслеђе које потиче најпре од Бога, а које је Божјим промислом у нашем народу, сећању и срцу, најпре формирао Свети Сава, осам векова касније, после многих дивних у Господу светих – запечатили су свети владика Николај и преподобни отац Јустин Ћелијски. То наслеђе нас обавезује да не прећутимо, већ да скромно као комарци одзујимо понеку реч (како је то говорио отац Јустин), у славу Божју. Да подсетимо и дамо помоћ, олакшање или оквир за нека нова размишљања која нас све муче.
Пратећи и учествујући у раду портала, припала ми је велика част што могу да се обратим и овом приликом пренесем свој скромни утисак, а то је да је традиција и наслеђе које су нам оставили наши свети преци, као зрак са светионика у тамној ноћи, трачак светлости који смо дужни, никако својим заслугама, већ датим тренутном, дужни да преносимо даље у овом времену и на начине који су најдоступнији најширем броју људи. Чули смо о значају медијског деловања и знамо да је медијски простор и интернет простор огроман и неизоставан део наше свакодневице. Да ли је нека ствар добра или лоша, одређује њен начин употребе. Потреба да се корисницима дигитални простор оправослави, обогати, јесте управо потреба да он буде на добру корист. Свети владика Николај је говорио да је богат ко се богати Богом и ко има Бога у себи, а да је образован онај који има образа. Због тога у славу Божју треба користити оно што нам је доступно и дато за изворни циљ, а то је заједница са Богом.
Како свети апостол Павле дивно каже у посланици Римљанима, да „Вера бива од проповеди, а проповед од речи Божје” (Рим. 10,17), велики део развоја наше вере стоји до поуке која нам се даје и уз коју можемо да стасавамо. Свети владика Николај је говорио да је беседнишво уметност, али да није сваки уметник – велики уметник. Отац Јустин је говорио да је владика Николај највећи Србин после Светога Саве, онога који је прокрчио пут којим наш народ корача и више од 800 година касније. Но, обојица су говорили и посвећивали пажњу, како крупним богословским темама, тако и оним најмањим питањима, попут мисионарских писама светог Владике или Житија светих оца Јустина. Обојица су имали оштар речник, али су обојица точили реке благости и љубави. Прави пример слободе која собом носи одговорност. Огромна је одговорност и у самој речи. Огромна је одговорност у примеру. Њихови текстови су, која год да им је примарна тема била, најпре били христолики, били по угледу на једини лик који треба да нам буде узор.
Како смо се сабрали са темом годишњице нашег портала, желео бих рећи и ово. Портал „Кинонија“, као права заједница, што и назив говори, јесте заједница личности, различитих харизми, људи пуних вере и љубави према Богу и ближњима, те кроз различите форме текстова и области које обрађују, али заједничком темом, прославља јединог доброг Творца и Оца нашега који је на небесима. То можемо сврстати и под појам практичне теологије, будући да нису сви сарадници „Киноније“ теолози, али је, још једном подвлачим, теолошка мисао свима заједничка, те пројављује службе свих нас управо као службе Цркве, где је свако са својом функцијом део тела којем је глава Христос.
Свети владика Николај наводи да као што „хармонија обухвата све гласове; мудрост обухвата сва знања; док један камен може тек наговестити целу грађевину, тако једна наука може тек наговестити мудрост”. Са друге стране отац Јустин каже да „свака ствар у овом свету јесте рам, у који је Бог урамио по једну мисао своју; све ствари скупа сачињавају раскошни мозаик мисли Божјих; идући од једне ствари до друге ствари, ми идемо од једне мисли до друге мисли Божје; а идући од човека до човека, ми идемо од једне иконе Божје до друге; јер док је Бог у ствари овога света урамио мисли своје, у човека је урамио лик свој”. Имајући ово на уму, рекао бих да Светониколајевски и Светојустиновски етос, дух, традиција, прожимају замисао и почетни циљ портала „Кинонија”, који у дигиталној сфери даје свакоме различите садржаје, са истим циљем. Истим, овде мислим, истинитим, јединим циљем који постоји у животима православних, а то је потрага за капима воде живе од које се не жедни, које воде у живот вечни.
ПИШЕ: Ђакон Александар Панић, стални сарадник портала „Кинонија“
*Текст је настао на основу излагања које је аутор произнео на дискусионом панелу, који је одржан у свечаној дворани парохијског дома Храма Светог Саве на Врачару, у недељу, 14. септембра 2025. године, поводом годишњице портала „Кинонија“.
