– Ако ми можемо преко канала које нам је Господ дао, као што је некад дао папир и штампарију, тако је сада дао дигиталне алате, да ширимо нашу истину, нама ништа више од тога не треба, поручила је на дискусионом панелу “Црква у електронској јавној сфери” Сања Анђелковић-Лубардић, уредник и новинар, одржаном у парохијском дому Храма Светог Саве, 14. септембра 2025. године, у част првог јубилеја Мисионарског портала “Кинонија” при мисионарском одељењу Архиепископије београдско-карловачке.
Обележавање малог јубилеја је отворено кратким филмом Телевизије „Храм“ о раду портала, чије ауторство потписује уредник “Киноније” Бранислав Илић. Тропаре Началу Индикта, Педесетници и Светом Василију Острошком отпојао је студент Православног богословског факултета Николај Сандић, а сабрање је заокружено уручивањем захвалница сарадницима и пријатељима редакције.
Портал “Светосавље”, који је крајем деведесетих година прошлог века осмислила група свештеника из дијаспоре (Америка, Аустралија), својеврсна библиотека светоотачких текстова и простор за комуникацију верника са свештеницима, најавио је мисионарско деловање Српске Православне Цркве у сфери електронских медија. Масовна присутност интернета, до које долази у првој декади 21. века, уз очување подвижничког начина живота и литургијске суштине поруке, доводи до појаве све већег броја тематски сродних портала, који у данашњем времену крунише “Кинонија”.
- Прегалачки подухват катихете Бранислава Илића, свестраног ствараоца препознатљивог списатељског и уредничког печата, пуних десет година активног у мисионарској сфери. Текстовима и свиме што поседује, “Кинонија” све време човека подсећа да је литургијско биће – биће најдубље заједнице између човека и Бога, указао је у свом излагању на дискусионом панелу презвитер др Оливер Суботић, након кратке ретроспективе развоја овог вида деловања СПЦ.
За само годину дана “Кинонија” бележи две хиљаде објављених квалитетних текстова, што је вредно сваке честитке, посебно због привлачења младих људи да прате садржаје портала и учествују у њиховој изради.
- Мисијом могу да се баве само људи који су дубоко верујући, који су честити, који воле да мисионаре и имају иницијативу. Ако имате човека који сам својом иницијативом отвара нове просторе и промишља, то је песма за сваког свештеника који има такве сараднике- похвалио је отац Оливер Суботић труд у Христу брата Бранислава Илића, као и његовог сатрудника Марка Бакића, који је структурно осмислио “Кинонију” и донирао тај пројекат мисионарском одељењу Архиепископије београдско-карловачке.
Поделивши сећање на ране двехиљадите, када је као новинар Студија Б имала прилику да разговара са блаженопочившим патријархом српским Павлом, постепени улазак Цркве у простор цивилних медија, уредник и новинар Сања Анђелковић-Лубардић навела је да данас постоји фантастична мрежа профила на друштвеним мрежама са црквеним садржајима и посленицима црквених медија данас “нема равних”.
- Да бисмо добили минут, два или пет минута у неком цивилном медију са потпуно неизвесном гледаношћу, мораћемо много ресурса да потрошимо и много “кредита” инвестирамо. Онда направимо видео који се односи на пример “шта је празник Велика Госпојина”са неколико речи из “Охридског пролога”, и то види 360 хиљада људи. Не 360 хиљада прегледа, него 360 хиљада појединаца! Ви немате ниједну телевизију која може са пристојним садржајем то да изведе – део је анализе Сање Анђелковић-Лубардић о ефектима рада црквених медија, чији садржаји допиру до савременог конзумента медијског програма.
Телевизија „Храм“, на чијем се челу налази, сваког дана је присутна у 20 хиљада домаћинстава преко кабловских канала, а на друштвеној мрежи Инстаграм бележи преко 200 хиљада гледања и исто толико претплатника на платформи Јутјуб. То је, истакла је Анђелковић-Лубардић, нешто што се није могло ни сањати на почетку рада ове медијске куће, која ће се борити за националну фреквенцију, јер Црква има право на то.
- Црква је темељна установа овог народа и апсолутно има право на фреквенцију која је у свакој кући у овој земљи. Мислим да је то наше право, ако имамо скоро 90 одсто православно декларисаних верника и канале- националне ресурсе, које приватна лица држе у свом поседу. То је први циљ и до тога ће проћи много времена, али идемо ка томе. У међувремену, наша телевизија, наш радио, сви ми заједно радимо на садржајима у електронској сфери – најавила је уредница прве телевизије СПЦ, изразивши уверење да ће то бити боље и боље, имајући у виду професионализацију црквених гласила. – Мој уреднички интерес и интерес свих нас уопште није дијалог, зато што сам свесна да живимо у посткомунистичком друштву. Мене занима истина. Ако ми можемо преко тих канала, које нам је Господ дао као што је некад дао папир и штампарију, тако је сада дао дигиталне алате, да ширимо нашу истину, нама ништа више од тога не треба – закључила је Сања Анђелковић-Лубардић своје стручно излагање.
Из Епархије ваљевске која, према речима модератора презвитера др Александра Милојкова, у својим недрима држи једне од највећих српски светитеља Светог Владику Николаја и преподобног оца Јустина, дошао је ђакон Александар Панић, стални сарадник портала, са жељом да на панелу “Киноније” начини осврт на њен етос који је управо светоникалојавски и светојустиновски.
Благодарећи благослову Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, високопреосвећених и преосвећених митрополита и епископа, уважених професора Православног богословског факултета и других академских установа, као и свих чије је трудољубље уграђено у њене странице, заједница “Киноније” расте из дана у дан, нудећи квалитетне текстове, видео снимке и друге душекорисне садржаје, којима се реализује потреба да се дигитални простор оправослави, констатовао је ђакон Александар Панић.
- Свети Владика Николај је говорио да је беседништво уметност, али да није сваки уметник – велики уметник. Отац Јустин је говорио да је Владика Николај највећи Србин после Светога Саве, онога који је прокрчио пут којим наш народ корача и више од 800 година касније. Но, обојица су говорили и посвећивали пажњу, како крупним богословским темама, тако и оним најмањим питањима, попут мисионарских писама Светог Владике или Житија светих оца Јустина. Обојица су имали оштар речник, али су обојица точили реке благости и љубави. Прави пример слободе која собом носи одговорност. Огромна је одговорност и у самој речи. Огромна је одговорност у примеру. Њихови текстови су, која год да им је примарна тема била, најпре били христолики, били по угледу на једини лик који треба да нам буде узор – део је излагања оца Александра Панића, утемељеног на етосу двају духовних горостаса, који одликује “Кинонију”- један од извора воде живе у данашњем времену.
Завршну реч дискусионог панела дао је катихета Бранислав Илић, захваљујући чијем трудољубљу овај мисионарски подухват живи и напредује, сабирајући ауторе са простора свих епархија СПЦ на основама хришћанске љубави. Посебну подршку “Кинонији” пружила је Телевизија „Храм“, чији је Илић чест гост у оквиру циклуса разговора у Јутарњем програму, који умногоме доприносе верској настави, јер вероучитељи често користе садржаје портала у извођењу часова. Унапређивање верске наставе, истакао је Илић, један је од циљева “Киноније” и за тај сегмент деловања постоји добра припрема.
- Ништа од овог деловања не би изгледало овако како изгледа, не би дало свој плод и било свима нама на радост коју јесте, да нема свих људи који дају последњи атом своје снаге, улажу своју љубав, слободно време, знање и вољу. То раде волонтерски. За ових годину дана, нисам имао ниједан дан да немам шта да објавим. Имао сам нешто друго – питања наших сатрудника: ”Када ће бити објављен мој текст?” То је једина тешкоћа са којом се борим, јер смо усталили једну динамику објављивања и сви се ту вежбамо смирењу и стрпљењу. Заиста сам благодаран што је Бог послао те људе – закључио је катихета Бранислав Илић, уз усрдно благодарје свим сарадницима и уверење да ће и вечерашње сабрање дати свој допринос напредовању портала “Кинонија”, драгоценог мисионарског подухвата Архиепископије београдско-карловачке, који је већ у првој години трајања оставио дубоке трагове у духовном животу верног народа овог простора.
На крају сабрања, додељене су архијерејске захвалнице Високопреосвећеним Митрополитима бачком г. др Иринеју и зворничко-тузланском г. Фотију и Преосвећеним Епископима лондонском и великобританско-ирском г. Нектарију и липљанском г. Доситеју.
Медијске захвалнице припале су редакцијама ТВ „Храм“, Радија „Слово љубве“, „Православља“ – новина Српске Патријаршије, Информативној служби Епархије зворничко-тузланске, Информативној служби Епархије бачке, Радија „Беседа“ Епархије бачке и Радија „Источник“ Епархије ваљевске.
Такође, у знак благодарја, захвалнице су уручене следећим истакнутим сталним сарадницима портала „Кинонија“: Архимандриту Гаврилу (Стевановићу), игуману манастира Озрен; архимандриту Методију (Марковићу), игуману манастира Српски Ковин; протопрезвитеру-ставрофору Сретену Лазаревићу, архијерејском намеснику румском; протопрезвитеру Петру Бикару, пароху пивничком; презвитеру Игору Илићу, клирику Епархије ваљевске; протођакону Радомиру Ракићу; ђакону Будимиру Кокотовићу, службенику Библиотеке Патријаршије српске; ђакону Александру Панићу, службенику Епархије ваљевске; др Милану Громовићу; др Ђорђу Вуковићу; др Јелени Марићевић Балаћ; др Марији Јефтимијевић Михајловић; др Јелени Веселинов; др Бранки Бешевић Гајић; госпођи Сањи Анђелковић Лубардић; госпођи Сунчици Марковић; госпођи Александри Мариловић; госпођи Александри Мијаиловић; госпођи Јелени Делибашић; госпођи Петки Луковић; господину Марку Бакићу; госпођици Тијани Стаменовић; госпођици Милици Јефтић; госпођици Сари Димитријевић, госпођици Јовани Бабовић, као и господину Николају Сандићу.
Јадранка Јанковић, сарадница портала „Кинонија“
Фото: Сара Димитријевић
Извор: Портал Кинонија
Протопрезвитер-ставрофор Радивој Панић је координатор Одсека за парохијску мисију Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке. Рођен је 1. априла 1961. године у Новом Саду. Богословију је завршио у Сремским Карловцима 1981. године.
