Портал „Кинонија“ обележио прву годишњицу плодоносног рада на пољу ширења речи Божје

Обележавање малог јубилеја је отворено кратким филмом Телевизије „Храм“ о раду портала, чије ауторство потписује уредник “Киноније” Бранислав Илић. Тропаре Началу Индикта, Педесетници и Светом Василију Острошком отпојао је студент Православног богословског факултета Николај Сандић, а сабрање је заокружено уручивањем захвалница сарадницима и пријатељима редакције.

Портал “Светосавље”, који је крајем деведесетих година прошлог века осмислила група свештеника из дијаспоре (Америка, Аустралија), својеврсна библиотека светоотачких текстова и простор за комуникацију верника са свештеницима, најавио је мисионарско деловање Српске Православне Цркве у сфери електронских медија. Масовна присутност интернета, до које долази у првој декади 21. века, уз очување подвижничког начина живота и литургијске суштине поруке, доводи до појаве све већег броја тематски сродних портала, који у данашњем времену крунише “Кинонија”.

  • Прегалачки подухват катихете Бранислава Илића, свестраног ствараоца препознатљивог списатељског и уредничког печата, пуних десет година активног у мисионарској сфери. Текстовима и свиме што поседује, “Кинонија” све време човека подсећа да је литургијско биће – биће најдубље заједнице између човека и Бога, указао је у свом излагању на дискусионом панелу презвитер др Оливер Суботић, након кратке ретроспективе развоја овог вида деловања СПЦ.

За само годину дана “Кинонија” бележи две хиљаде објављених квалитетних текстова, што је вредно сваке честитке, посебно због привлачења младих људи да прате садржаје портала и учествују у њиховој изради.

  • Мисијом могу да се баве само људи који су дубоко верујући, који су честити, који воле да мисионаре и имају иницијативу. Ако имате човека који сам својом иницијативом отвара нове просторе и промишља, то је песма за сваког свештеника који има такве сараднике- похвалио је отац Оливер Суботић труд у Христу брата Бранислава Илића, као и његовог сатрудника Марка Бакића, који је структурно осмислио “Кинонију” и донирао тај пројекат мисионарском одељењу Архиепископије београдско-карловачке.

Поделивши сећање на ране двехиљадите, када је као новинар Студија Б имала прилику да разговара са блаженопочившим патријархом српским Павлом, постепени улазак Цркве у простор цивилних медија, уредник и новинар Сања Анђелковић-Лубардић навела је да данас постоји фантастична мрежа профила на друштвеним мрежама са црквеним садржајима и посленицима црквених медија данас “нема равних”.

  • Да бисмо добили минут, два или пет минута у неком цивилном медију са потпуно неизвесном гледаношћу, мораћемо много ресурса да потрошимо и много “кредита” инвестирамо. Онда направимо видео који се односи на пример “шта је празник Велика Госпојина”са неколико речи из “Охридског пролога”, и то види 360 хиљада људи. Не 360 хиљада прегледа, него 360 хиљада појединаца! Ви немате ниједну телевизију која може са пристојним садржајем то да изведе – део је анализе Сање Анђелковић-Лубардић о ефектима рада црквених медија, чији садржаји допиру до савременог конзумента медијског програма.

Телевизија „Храм“, на чијем се челу налази, сваког дана је присутна у 20 хиљада домаћинстава преко кабловских канала, а на друштвеној мрежи Инстаграм бележи преко 200 хиљада гледања и исто толико претплатника на платформи Јутјуб. То је, истакла је Анђелковић-Лубардић, нешто што се није могло ни сањати на почетку рада ове медијске куће, која ће се борити за националну фреквенцију, јер Црква има право на то.

  • Црква је темељна установа овог народа и апсолутно има право на фреквенцију која је у свакој кући у овој земљи. Мислим да је то наше право, ако имамо скоро 90 одсто православно декларисаних верника и канале- националне ресурсе, које приватна лица држе у свом поседу. То је први циљ и до тога ће проћи много времена, али идемо ка томе. У међувремену, наша телевизија, наш радио, сви ми заједно радимо на садржајима у електронској сфери – најавила је уредница прве телевизије СПЦ, изразивши уверење да ће то бити боље и боље, имајући у виду професионализацију црквених гласила. – Мој уреднички интерес и интерес свих нас уопште није дијалог, зато што сам свесна да живимо у посткомунистичком друштву. Мене занима истина. Ако ми можемо преко тих канала, које нам је Господ дао као што је некад дао папир и штампарију, тако је сада дао дигиталне алате, да ширимо нашу истину, нама ништа више од тога не треба – закључила је Сања Анђелковић-Лубардић своје стручно излагање.

Из Епархије ваљевске која, према речима модератора презвитера др Александра Милојкова, у својим недрима држи једне од највећих српски светитеља Светог Владику Николаја и преподобног оца Јустина, дошао је ђакон Александар Панић, стални сарадник портала, са жељом да на панелу “Киноније” начини осврт на њен етос који је управо светоникалојавски и светојустиновски.

Благодарећи благослову Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, високопреосвећених и преосвећених митрополита и епископа, уважених професора Православног богословског факултета и других академских установа, као и свих чије је трудољубље уграђено у њене странице, заједница “Киноније” расте из дана у дан, нудећи квалитетне текстове, видео снимке и друге душекорисне садржаје, којима се реализује потреба да се дигитални простор оправослави, констатовао је ђакон Александар Панић.

  • Свети Владика Николај је говорио да је беседништво уметност, али да није сваки уметник – велики уметник. Отац Јустин је говорио да је Владика Николај највећи Србин после Светога Саве, онога који је прокрчио пут којим наш народ корача и више од 800 година касније. Но, обојица су говорили и посвећивали пажњу, како крупним богословским темама, тако и оним најмањим питањима, попут мисионарских писама Светог Владике или Житија светих оца Јустина. Обојица су имали оштар речник, али су обојица точили реке благости и љубави. Прави пример слободе која собом носи одговорност. Огромна је одговорност и у самој речи. Огромна је одговорност у примеру. Њихови текстови су, која год да им је примарна тема била, најпре били христолики, били по угледу на једини лик који треба да нам буде узор – део је излагања оца Александра Панића, утемељеног на етосу двају духовних горостаса, који одликује “Кинонију”- један од извора воде живе у данашњем времену.

Завршну реч дискусионог панела дао је катихета Бранислав Илић, захваљујући чијем трудољубљу овај мисионарски подухват живи и напредује, сабирајући ауторе са простора свих епархија СПЦ на основама хришћанске љубави. Посебну подршку “Кинонији” пружила је Телевизија „Храм“, чији је Илић чест гост у оквиру циклуса разговора у Јутарњем програму, који умногоме доприносе верској настави, јер вероучитељи често користе садржаје портала у извођењу часова. Унапређивање верске наставе, истакао је Илић, један је од циљева “Киноније” и за тај сегмент деловања постоји добра припрема.

  • Ништа од овог деловања не би изгледало овако како изгледа, не би дало свој плод и било свима нама на радост коју јесте, да нема свих људи који дају последњи атом своје снаге, улажу своју љубав, слободно време, знање и вољу. То раде волонтерски. За ових годину дана, нисам имао ниједан дан да немам шта да објавим. Имао сам нешто друго – питања наших сатрудника: ”Када ће бити објављен мој текст?” То је једина тешкоћа са којом се борим, јер смо усталили једну динамику објављивања и сви се ту вежбамо смирењу и стрпљењу. Заиста сам благодаран што је Бог послао те људе – закључио је катихета Бранислав Илић, уз усрдно благодарје свим сарадницима и уверење да ће и вечерашње сабрање дати свој допринос напредовању портала “Кинонија”, драгоценог мисионарског подухвата Архиепископије београдско-карловачке, који је већ у првој години трајања оставио дубоке трагове у духовном животу верног народа овог простора.

На крају сабрања, додељене су архијерејске захвалнице Високопреосвећеним Митрополитима бачком г. др Иринеју и зворничко-тузланском г. Фотију и Преосвећеним Епископима лондонском и великобританско-ирском г. Нектарију и липљанском г. Доситеју.

Медијске захвалнице припале су редакцијама ТВ „Храм“, Радија „Слово љубве“, „Православља“ – новина Српске Патријаршије, Информативној служби Епархије зворничко-тузланске, Информативној служби Епархије бачке, Радија „Беседа“ Епархије бачке и Радија „Источник“ Епархије ваљевске.

Такође, у знак благодарја, захвалнице су уручене следећим истакнутим сталним сарадницима портала „Кинонија“: Архимандриту Гаврилу (Стевановићу), игуману манастира Озрен; архимандриту Методију (Марковићу), игуману манастира Српски Ковин; протопрезвитеру-ставрофору Сретену Лазаревићу, архијерејском намеснику румском; протопрезвитеру Петру Бикару, пароху пивничком; презвитеру Игору Илићу, клирику Епархије ваљевске; протођакону Радомиру Ракићу; ђакону Будимиру Кокотовићу, службенику Библиотеке Патријаршије српске; ђакону Александру Панићу, службенику Епархије ваљевске; др Милану Громовићу; др Ђорђу Вуковићу; др Јелени Марићевић Балаћ; др Марији Јефтимијевић Михајловић; др Јелени Веселинов; др Бранки Бешевић Гајић; госпођи Сањи Анђелковић Лубардић; госпођи Сунчици Марковић; госпођи Александри Мариловић; госпођи Александри Мијаиловић; госпођи Јелени Делибашић; госпођи Петки Луковић; господину Марку Бакићу; госпођици Тијани Стаменовић; госпођици Милици Јефтић; госпођици Сари Димитријевић, госпођици Јовани Бабовић, као и господину Николају Сандићу.

Јадранка Јанковић, сарадница портала „Кинонија“

Фото: Сара Димитријевић

Извор: Портал Кинонија

© 2026 Мисионарско одељење Архиепископије београдско-карловачке. Сва права задржана.

Последње објаве

Пратите нас

Јутјуб

Личност и богословље Светог Амвросија Миланског. О Духу Светоме

Разговор на тему: „Од Логоса до етоса“ у кафе-књижари „Слово“

Клик до култа – дигитални путеви манипулације

А ко је ближњи мој?

Отац Тадеј – духовник и психолог

Никола Тесла: чињенице, интерпретације, контроверзе и непознанице

Пријавите се својом е-адресом на нашу листу и примајте редовно новости о активностима Мисионарског одељења АЕМ.

Протопрезвитер-ставрофор Радивој Панић

Протопрезвитер-ставрофор Радивој Панић је координатор Одсека за парохијску мисију Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке. Рођен је 1. априла 1961. године у Новом Саду. Богословију је завршио у Сремским Карловцима 1981. године.

У периоду од 1986. до 1991. године био је ангажован као библиотекар на Православном богословском факултету у Београду.

У свештенички чин рукоположен је 1992. године. Своју пастирску службу започео је као парох у Косову Пољу, где је служио од 1992. до 2001. године. Након тога, од 2001. до 2009. године, био је парох при Храму Светог Александра Невског, а од 2009. године служи као парох при Храм Светог Саве. Своје богословске студије је завршио 2008. године, у време када је већ обављао парохијску свештеничку службу.

Посебно је ангажован у организовању поклоничких путовања на Косово и Метохију, као и у хуманитарном раду. Сарађује са организацијом „Наши Срби“ из Чикага (Our Serbs), кроз коју активно учествује у пружању помоћи српском народу у Србији и на Косову и Метохији, као и у подршци домаћим организацијама које делују у тим областима.

О. Радивој Панић важи за једног од најугледнијих свештеника Архиепископије београдско-карловачке.

Ненад Бадовинац

Зоран Луковић

Рођен 11. јуна 1961, одрастао и школовао се у Београду. Војни рок одслужио у Дивуљама код Сплита 1980/81.

Дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду 1988 год.

Мастер академске студије: Тероризам, организовани криминал и безбедност, при  Београдском универзитету завршио 2016 године одбраном рада: Верске секте као инструмент политичке радикализације. Добија звање Мастер менаџер Безбедности

Студије: Верске заједнице – иновације знања, завршио на Факултету политичких наука 2017.

Двогодишњи мастер програм Религија у друштву, култури и европским интеграцијама завршава 2022 године на Београдском универзитету и добија звање Мастер Религиолог.

У радном односу од студентских дана.

Прво запослење засновао 01.01.1984. у Народном позоришту, радећи као помоћно сценско-техничко лице (реквизитер, декоратер и статиста).

Од 1988, новинар по уговору, у редакцији Београдског ТВ програма у тиму Мирка Алвировића.

Запослио се у Министарству унутрашњих послова 1990, као инспектор-оперативац у Одељењу за крвне деликте београдске криминалистичке полиције. У истом својству провео 6 месеци у Призрену (1993/94).

Ангажован на пословима полиграфског испитивача у београдској криминалистичкој полицији од 1995. до 2011. године, након чега прелази у Управу за аналитику МУП-а, где децембра 2015. дочекује пензију.

Од средине осамдесетих година прошлог века, приватно и професионално прати појаве екстремизма, верског радикализма, сектног и манипулативног деловања и ангажује се у пружању помоћи жртвама и члановима њихових породица. По питањима из ових области сарађивао у више домаћих и страних часописа и одржао више стотина јавних наступа (јавна предавања, електронски медији… итд).

Активно учествовао на многим међународним и домаћим конференцијама и скуповима стручњака из области праћења сектног и манипулативног деловања, при чему се овде наводе оне најважније за последњих петнаестак година :

  • 2005 – Берлин – конференција: Присуство секти у Источној Европи; имао излагање на тему: Искуства МУП-а Србије у раду са сектама.

 

  • 2006 – Брисел – на челу делегације из Србије, која прва у региону преко удружења грађана ЦАС (Центар за антрополошке студије), постаје члан ФЕКРИС, европске федерације за праћење и документовање сектног и манипулативног деловања (FECRIS, Fédération Européenne des Centres de Recherche et d’Information sur le Sectarisme).
  • Oд 2006, готово редовно присутан на конференцијама ФЕКРИС: Брисел, Хамбург (2007), Софија (2007), Пиза (2008), Санкт Петерсбург (2009), Ријека (2009), Лондон (2010), Познањ и Варшава (2011), Софија (2013)…

 

  • 2007 Софија: У организацији бугарског Център за проучване на нови религиозни движения, присутан с радом   Људска права и секте у Србији;            

 

  • Исте 2007 године у Бриселу, постаје члан ICSA (америчко-канадска федерација – International Cultic Studies Associations) на годишњој међународној Конференцији, одржаној од 29. јуна до 01. јула, у оквиру које учествује с радом на тему: Society for Scientific Spirituality “SANATAN”: Doctrines, Terrorist Teachings, and Psycho-Manipulative Practices, аутори Зоран Д. Луковић и Андреј Р. Протић (објављен у научном Зборнику: The phenomenon of cults from a scientific perspective; ed. Piotr Tomasz Nowakowski, Maternus, 2007).

 

  • 2009 Санкт Петерсбург: У организацији руског Центра Религиоведческих исследований, на међународној конференцији FECRIS, одржаној 15 и 16. маја, учествовао са радом Cultic and Subversive Elements in Activities and Practices of Political Non-Governmental Organizations, аутори Зоран Д. Луковић и Андреј Р. Протић.

 

  • 2010 Београд: учествовао као координатор и предавач (две теме: Друштвено-историјски оквир Нових облика зависности и Неформалне групе младих и сектно деловање), на Семинару стручног усавршавања за просветне раднике, који је Завод за унапређење образовања и васпитања акредитовао као обавезан (објављен у „Каталогу програма стручног усавршавања запослених у образовању за школску 2009/2010“, под бр. 540 и називом: „Нови облици зависности и савремени комуникациони системи“). Семинар је 27.05.2010. године, у просторијама Скупштине града Београда био одржан уз подршку Секретаријата за образовање града Београда, а у извођењу НВО Центар за антрополошке студије.

 

  • 2010 Лондон, LSE, учешће на конференцији Cults and crime; презентација на тему
    New experiences of the Ministry of the Interior of Serbia in working with sects.

 

  • 2011 Познањ и Варшава (05-07. маја 2011): конференције на тему Systematic abuse in cults: testimonies and evidence, у организацији FECRIS i RORIJ (Ruch Obrony Rodziny i Jednostki), уз подршку College of Education and Administration in Poznan; учествовао са радом на тему Methods of Cult Indoctrination in Serbian Extremist Political Groups.

 

  • Од 2008-2017, након иницијативе великодостојника Кипарске православне Цркве да се на међународном плану формира посебна, Међународна мрежа представника православних држава и помесних Цркава (2007 г.), већ следеће 2008.године, кренуло се са непосредном разменом искустава, као и са сталним сусретима. Са благословом епископа јегарског, потом митрополита загребачко-љубљанског, а данас патријарха српског др Порфирија, аутор учествовао са радовима, као и у раду стручних и извршних органа ове православне мреже и то на: Кипру (2008), Русији (2009, 2014), Бугарској (2010, 2013, 2016), Грчкој (2011), Србији (2012), Словенији (2015) и Пољској (2017),

 

  • 2013 Београд: у мају учествовао у целодневном стручном Семинару о безбедносно интересантним аспектима сектног и манипулативног деловања, у организацији Безбедносно-информативне агенције (за раднике из оперативног састава), са презентацијом на тему Измештени систем вредности као последица сектног деловања.

 

  • 2013-2017 Загреб: Пасторални институт и Провинција светог Јеронима, фрањеваца конвентуалаца, оранизатор је више конференције из предметне тематике. Аутор сарађује и непосредно учествује, са радовима: Појединац као носилац култног деловања, Ритуални и култни злочини и карактеристике њихових извршилаца, Утицај култних елемената на систем вредности појединаца и Има ли култног деловања без групе.

 

  • 2018 Сребрно језеро, 27 и 28 април; у оквиру Међународне научне конференције, „Традиционална и нова религиозност – прошлост и будућност“, у организацији Института друштвених наука, 27 и 28 априла 2018 године, учествовао са радом: Псеудохиндуистички радикализам у Србији – случај Санатан.

 

  • 2022 Марсеј 24 и 25 март, конференција ФЕКРИС „Секташке злоупотребе у области здравства“: FECRIS conference: Les derives sectaires dans le domaine de la sante

 

  • 1996-2024 Више стотина, предавања, трибина, јавних и медијских наступа у Србији и иностранству.

 

Презвитер др Оливер Суботић

Презвитер Оливер Суботић је рођен 24. фебруара 1977. године у Новој Вароши (Србија). У родном граду је завршио основну школу и гимназију (природно-математички смер). Дипломирао је на Одсеку за информационе технологије Факултета организационих наука у Београду (2004) и на општем смеру Православног богословског факултета (2005), који је упоредо студирао. Магистрирао је на Православном богословском факултету (2008), а доктори-

рао на Катедри за социологију Филозофског факултета Универзитета у Београду (2011).

Током основних студија две године је радио на Вишој електротехничкој школи у Београду, у својству стручног сарадника на предметима Компјутерска графика и Компјутерска анимација. После окончања студија информатике радио је на Православном богословском факултету у Београду као стручни сарадник на информационим делатностима у оквиру Информационо-документационог центра. Верску наставу је две године предавао у Деветој београдској гимназији (2007–2009) и у Рачунарској гимназији (2009) у Београду.

У чин ђакона је рукоположен 22. јануара 2008. године у Српској Патријаршији у Београду од стране митрополита црногорско-приморског Амфилохија и постављен на службу у храм Вазнесења Господњег у Жаркову (Београд). У чин презвитера је рукоположен на Богојављење 2011. године од стране патријарха српског Иринеја и постављен за пароха новоосноване пете жарковачке парохије, на којој је службовао девет година. Од 2020. године, одлуком патријарха Иринеја, постављен је на другу парохију при храму Светог Александра Невског у Београду.

Од стране Светог Архијерејског Синода СПЦ је крајем 2007. године постављен за главног и одговорног уредника часописа Православни мисионар, званичног мисионарског гласила за младе, који је уређивао пуних 16 година. Један краћи период је био и вршилац дужности председника Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке (2008). Као стални члан Катихетског одбора Архиепископије био је задужен за унапређење квалитета верске наставе у београдским гимназијама (2008–2014). Оснивањем Центра за проучавање и употребу савремених технологија при Архиепископији београдско-карловачкој постављен је за његовог првог управника (2008) и на том месту је остао пошто је Центар пребачен под директну синодску управу (2011–2015). По оснивању Мисионарског одељења СПЦ (2014) постављен је на место заменика мандатног члана Светог Архијерејског Синода који је задужен за праћење рада тог синодалног мисионарског тела. С обзиром на искуство које је у младости имао у борилачким вештинама, непосредно по покретању синодског Програма духовног вођења тренера борилачких вештина (2016) именован је, уз чувеног карате мајстора протојереја-ставрофора Војислава Билбију, за координатора тог пројекта. У прелазном периоду, до избора новог српског патријарха, вршио је дужност главног и одговорног уредника Информативне службе СПЦ (2020–2021).

Учествовао је на више десетина стручних скупова, конференција, трибина и округлих столова одржаних у земљи и иностранству на теме односа православног хришћанства према феноменима информационих технологија, мас-медија и глобализације. У неколико наврата је био званични представник СПЦ при иницијативама од ширег друштвеног значаја које су се односиле на употребу савремених информационо-комуникационих технологија.

Непосредно по оснивању Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке, одлуком Његове Светости, Патријарха српског Г. Порфирија, постављен је за његовог првог управника.

Објавио је 13 књига.

Благословом Божијим, са супругом Мирјаном има троје деце: Нину, Саву и Николу.

Ђакон др Александар Милојкоов

Ђакон др Александар Милојков је православни доктор теологије. Докторирао је у области патрологије на тему „Личност и суштина у тријадологији Светог Григорија Богослова и Светог Августина“ на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, на којем је претходно завршио основне и мастер студије теологије. Био је студент генерације на поменутом факултету, а у току студија, због изузетног успеха, више пута је награђиван и био је стипендиста Министарства вера Владе Републике Србије.

Верску наставу у Земунској гимназији предаје од 2010. године. У периоду од 2021. до 2024. године обављао је дужност координатора у Одбору за верску наставу

Архиепископије београдско-карловачке. Од 2024. године, Одлуком Светог архијерејског синода СПЦ, постављен је за уредника Православног мисионара – часописа за који је без прекида писао веома запажене чланке, почев од 2008. године. Аутор је четири књиге, од којих су три православна катихизиса за средње школе и гимназије (у употреби за православну верску наставу у средњим школама и гимназијама у Републици Хрватској), десетак научних радова, који су објављени у релевантним научним часописима и преко стотину теолошких есеја, објављених у различитим часописима, претежно у Православном мисионару. Активно ради на преводу списа Светих Отаца са латинског језика (Светог Августина и других западних Отаца). Један је од водећих српских стручњака за богословље Светог Августина Ипонског. Често је присутан у медијима, штампаним, електронским, радију и телевизији, на којима говори на различите црквене, просветне и теолошке теме.

Као ђакон служи у храму Вазнесења Господњег у центру Београда од 2023. године. Ожењен је супругом Соњом и отац је две кћерке, Јелене и Марије, са којима живи у Београду.

Протопрезвитер-ставрофор Вајо Јовић

Протопрезвитер-ставрофор Вајо Јовић рођен 1956 године у Угљевику, Српска.

Свештеник у Загребу и секретар Епархијског управног одбора Митрополије загребачко-љубљанске од 1979 године.
Из Загреба опслуживао мисионарску парохију у Марибору.
Парох при храму Светог Александра Невског у Београду од 1991. године.
Од 2000. године Старешина истог храма и управник Православне мисионарске школе све до одласка у мировину 2023. године.

Четрдесет и две године свештеничке службе карактерише интензивно бављење мисионарским радом.

Добитник ордена Светог Саве трећег степена.