Јеховини сведоци су једна у низу псеудо хришћанских секти, насталих у XIX веку, на тлу Сједињених Америчких Држава. Тај век је можда био најплоднији, када је у питању бујање псеудо хришћанског секташтва. Јеховине сведоке је основао Чарлс Тезе Расел, 1851. године. У то време секта је носила име „Друштво народних проповедника“, да би потом постали „Друштво озбиљних истраживача Библије“. Од 1931. године, себи су дали име „Јеховини сведоци“, како се и данас називају. Главно седиште име је у Бруклину, САД. „Филијала“ за Европу налази се у Немачкој, одакле се даље пирамидално гранају по целом континенту, па их тако има и код нас у Србији.
О Јеховиним сведоцима би се могло писати много – у првом реду о томе да ли та верска организација, са својом догмом о забрани трансфузије крви, угрожава живот и здравље људи. Сходно тој чињеници, могло би се поставити питање да ли се њихов рад уопште може подвести под Уставом гарантовану слободу вероисповести, или се ради о манипулацији која улази у зону кривичне одговорности. Иначе, догматика Јеховиних сведока представља конгломерат скоро свих познатих и од Цркве осуђених јереси. У тој догматици нема ама баш ни једног исправног хришћанског учења, тако да се може поставити и питање да ли су Јеховини сведоци уопште хришћани (чак је и учење ислама о Исусу Христу ближе хришћанству, него што је христологија Јеховиних сведока).
Јереси Јеховиних сведока
Темељне јереси у догматици Јеховиних сведока су: антитринитарна теологија и аријанска христологија. Другим речима, Јеховини сведоци негирају Свету Тројицу и говоре да је Бог, којег зову Јехова, монада. Ту понављају древну и од Цркве давно осуђени аријанску јерес – Бог је само Отац, а Син и Дух су створења. (Дух Свети чак није ни ипостас, већ пре означава божанско дејство). Син је, по догматици Јеховиних сведока, прво Божије створење, кроз које је потом Бог (Јехова) све остало створио. Исто ово је учио и јеретик Арије у четвртом веку.
Овом свом учењу Јеховини сведоци су прилагодили и сам библијски текст. Тачније, кривотворили су Библију, где год би она јасно говорила о божанству Сина и Духа Светога. За ту чињеницу треба да зна сваки читалац који узме да чита Библију у преводу „Нови свет“ или „New world translation“ (nwt), у електронском или штампаном издању – ради се о преводу Јеховиних сведока. Чињенице кривотворења износићу у више текстова на нашем блогу.
Кривотворење Светог Писма
Кренућемо са Јеванђељем по Јовану 1, 1. Најпре наводимо грчки изворник:
Εν ἀρχῇ ἦν ὁ λόγος, καὶ ὁ λόγος ἦν πρὸς τὸν θεόν, καὶ θεὸς ἦν ὁ λόγος.
Превод на српски језик гласи:
У почетку беше Логос, и Логос беше у Бога, и Логос беше Бог.
Логос је Син Божји, друга личност Свете Тројице. Логос се може превести као Реч (на црквенословенском Слово). За Логоса се каже да беше у почетку и да беше у Бога. Имперфекат глагола бити (ἦν) овде указује на вечно бивање Логоса. Секвенца ὁ λόγος ἦν πρὸς τὸν θεόν – Логос беше у Бога говори о вечном односу Логоса са Богом, односно Логоса-Сина са Оцем. Секвенца се може превести и овако: Логос беше са Богом, како гласи енглески превод (King James Version of the English Bible, The New American Standard Bible): the Word was with God. Коначно, за Логоса се каже: θεὸς ἦν ὁ λόγος – Логос беше Бог.
Погледајмо сада превод и тумачење Јеховиних сведока:
У почетку је била Реч и Реч је била с Богом. Реч је била бог. (Јн. 1, 1)
Приметно је одсуство имперфекта глагола бити, за који смо рекли да у овом контексту указује на вечност Речи (Логоса). Даље, приметно је да именицу Бог Јеховини сведоци пишу великим и малим почетним словом. Бог са великим почетним словом односи се, по њима, на Јехову, а бог са малим почетним словом на Реч (Логоса). Дакле, Логос није „Бог“, него „бог“. У чему је разлика, да ли само у великом и малом почетном слову? Не. Када се каже да је Реч била бог, Јеховини сведоци тврде да овде бог означава придев – Реч је била божанска, има божанско порекло, то јест Бог ју је створио – беше када је не беше, како је говорио јеретик Арије.
Овде имамо једну бесмислицу и једну неистину (лаж). Бесмислица: ако бог означава придев, божанско порекло, створеност од стране Бога, онда би се и сва творевина могла назвати богом, јер и она има божанско порекло, то јест њен Творац је Бог. Неистина (лаж) је да израз θεὸς (Бог) означава придев и да се може превести као божански. θεὸς је именица и не може се превести никако другачије него као – Бог. Придев божански на грчком би био θεῖος, као што га, на пример, срећемо у 2. Пет. 1, 3: Ὡς πάντα ἡμῖν τῆς θείας δυνάμεως αὐτοῦ τὰ πρὸς ζωὴν καὶ εὐσέβειαν δεδωρημένη – Пошто нам је његова божанска сила даровала све што је потребно за живот и побожност…
Како би поткрепили своје тумачење да Логос није Бог, иако јасно пише да Логос беше Бог, Јеховини сведоци у својој кривотвореној Библији стављају фусноту на Посланицу Светог апостола Павла Филипљанима 2, 5-6:
Τοῦτο φρονεῖτε ἐν ὑμῖν ὃ καὶ ἐν Χριστῷ Ἰησοῦ, ὃς ἐν μορφῇ θεοῦ ὑπάρχων οὐχ ἁρπαγμὸν ἡγήσατο τὸ εἶναι ἴσα θεῷ.
Јеховини сведоци овај одељак овако преводе:
Размишљајте онако како је размишљао и Христ Исус. Иако је био сличан Богу, он није чак ни помислио на то да буде једнак Богу.
Грешка је ово уопште назвати чак и лошим преводом, јер ово је потпуно извртање реченог и апсолутни фалсификат речи апостола Павла. Исправан превод гласи:
Зато нека је у вама иста мисао која је и у Исусу Христу, који будући у обличју Божјем, није сматрао за отимање то што је једнак са Богом…
У наведеном одељку не постоји секвенца иако је био сличан Богу, како пишу Јеховини сведоци. Секвенца гласи – ὃς ἐν μορφῇ θεοῦ ὑπάρχων. Ево и анализе појединачних речи: ὃς је релативна заменица – који; ἐν је предлог – у; μορφῇ је датив једнине именице μορφή – форма, облик, обличје; θεοῦ је генитив једнине именице θεός – Бог; ὑπάρχων је номинатив једнине партиципа презента актива, од глагола ὑπάρχω – постојати, бити присутан. Дослован превод би тако био: Који постојећи у обличју Бога. Смисао је јасан – Христос постоји у обличју Бога, а то означава његову божанску природу, која му је заједничка са Оцем.
Дакле, због те чињенице да Христос, односно Логос постоји у обличју Бога (да има божанску природу), Он (Христос) није сматрао за отимање то што је једнак Богу, није сматрао да тиме што је једнак Богу присваја себи нешто што му не припада – οὐχ ἁρπαγμὸν ἡγήσατο τὸ εἶναι ἴσα θεῷ. Ево и овде анализе: οὐχ је прилог – негација, не; ἁρπαγμὸν је акузатив једнине именице ἁρπαγμός – отимање, пљачка, присвајање нечега што нам не припадa; ἡγήσατο је аорист трећег лица једнине глагола ἡγέομαι – сматрати, мислити, држати се неког става; εἶναι је инфинитив презента актива од глагола εἰμί – бити, бивати. ἴσα je придев од ἴσος – исти, једнак. θεῷ је датив једнине именице θεός – Бог. Дослован превод би био: није сматрао да је отимање то што је једнак Богу.
У наредном стиху апостол Павле помиње да је Христос себе понизио обличјем слуге, поставши истоветан људима – ἑαυτὸν ἐκένωσεν μορφὴν δούλου λαβών, ἐν ὁμοιώματι ἀνθρώπων γενόμενος, што говори о његовој људској природи, коју је преузео у Оваплоћењу, рођењем од Дјеве Марије. Дакле, кључне христолошке синтагме апостола Павла су μορφὴ θεοῦ – обличје Бога и μορφὴ δούλου – обличје слуге (или μορφὴ ἀνθρώπου – обличје човека).
Ако погледамо превод Јеховиних сведока, примећујемо да су наведене синтагме испрва управо овако и превели – обличје Бога и обличје слуге. Међутим, превод су ревидирали 2019. године, те су μορφὴ θεοῦ (обличје Бога) превели као Христову сличност са Богом, а μορφὴ δούλου (обличје слуге) су превели у значењу да је Христос био попут роба. Конкретно стих Флп. 2, 7 су видно скратили и он у њиховом преводу гласи:
Напротив, одрекао се свега и постао је попут роба. Постао је човек.
Грчки изворник пак овако вели:
ἀλλὰ ἑαυτὸν ἐκένωσεν μορφὴν δούλου λαβών, ἐν ὁμοιώματι ἀνθρώπων γενόμενος· καὶ σχήματι εὑρεθεὶς ὡς ἄνθρωπος.
Тачан превод је:
Него је себе понизио узевши обличје слуге, постао истоветан људима, и изгледом се нађе као човек.
Јасно је да су Јеховини сведоци у свом ревидираном преводу из 2019. године кривотворили синтагме μορφὴ θεοῦ (обличје Бога) и μορφὴ δούλου (обличје слуге), преводећи именицу μορφὴ придевом сличан (у Флп. 2, 6) и предлогом попут (у Флп. 2, 7) – не само да су промашили значење именице μορφὴ, него су промашили и саму врсту речи – именицу су преводили придевом и предлогом. Циљ је јасан – прилагодити библијски текст јеретичкој аријанској Христологији, коју Јеховини сведоци исповедају.
Када смо већ код наведеног одељка из Посланице Филипљанима, рецимо да су Јеховини сведоци именицу σταυρός (stavros) – крст (Флп. 2, 8) превели као мученички стуб, што је опет кривотворење библијског текста у циљу прилагођавања њиховом учењу да Господ Исус Христос није разапет на крсту, него да је прикован на стуб (без вертикалне греде).
Пазите да вас не преваре. (Лк. 21, 8)
Аутор: ђакон др Александар Милојков, координатор Одсека за дијалог у јавној сфери
