*Текст је објављен на порталу Кинонија у рубрици „Из пера уредника“, 27. октобра 2025. године.
Преподобна и богоносна мати наша Параскева је живела и подвизавала се у другој половини десетог и првој половини једанаестог века. Господ је љубављу својом Параскеву привео из небића у биће у граду Епивату, који се налази између Силиврије и Цариграда у Тракији. Њен животописац сведочи да је била српског порекла, из побожне, богобојажљиве и имућне породице. У њеном житију се наводи да је имала брата Јевтимија, који је монашки постриг примио у младости, а касније је био изабран за епископа медитског.
Богонадахнути животописац ове дивне угоднице Божје наводи један занимљив, али и важан детаљ који сведочи чудесан призив који је млада Параскева примила у дубини свога бића. Још као девојчица, док је са мајком одлазила у храм, ревносно учествујући у свештеном богослужењу, Параскева је чула речи Господње: „Ко хоће за мном да иде, нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном да иде“ (Мк. 8, 34). Попут апостолâ, она је свим срцем пошла за Господом, саображавајући свој живот према јеванђелским заповестима.
После упокојења својих благочестивих родитеља, бивајући жељна подвижничког живота, она је напустила родитељски дом и отишла у Цариград, а затим се запутила у јорданску пустињу, живећи строгим отшелничким животом, где се Христа ради подвизавала до своје дубоке старости. Пре ње су се у јорданској пустињи подвизавали многобројни подвижници, међу којима пре свега, Свети Јован Пророк, Претеча и Крститељ Господњи. Следујући етос њених претходника који су свој подвиг принели Господу, она је показала да је јорданска пустиња иако сурова за живот, духовно плодоносна. Преподобна Параскева је послушала глас анђела Божјег који јој се јавио у позној старости, рекавши јој: „Остави пустињу и врати се у своју отаџбину, јер је Богу угодно да у отаџбини својој оставиш тело своје на земљи, а да душом својом пређеш Господу свом.ˮ Светитељка тада оставља пустињу и враћа се у свој родни град Епиват. У свом родном граду је поживела још две године у непрестаном посту и молитви, до свог упокојења. Будући да је више од четрдесет година живела изван свог родног града, после упокојења је сахрањена изван градског гробља, односно, на гробљу за странце.
Као што је њен живот био испуњен великим чудима, знамењима и јављањима Божјим, чудесно јављање је пројављено и приликом обретења светитељкиних моштију. Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најпре су боравиле у Цариграду, а потом у Бугарском граду Трнову. Из Бугарске су пренете поново у Цариград, одакле су биле пренете у Београд. Сада се чудотворне мошти Преподобне Параскеве налазе у румунском граду Јашију, где им хиљаде поклоника приступа молећи њено покровитељство пред Господом. У личности преподобне мати Параскеве актуализују се речи псалмопојца Давида: „Диван је Бог у светима својим, Бог Израиљевˮ (Пс 67, 36). Овај псаламски стих појемо у служби преподобне наше Параскеве, верне угоднице Божје која је својим подвизима у Јорданској пустињи просијала светлошћу светитељства, поставши свима нама образац хришћанског живота.
Свету Параскеву сви православни славе, али је њено поштовање најзаступљеније међу словенским православним народима. Ова света угодница Божја није само нека, мање или више, бледа успомена из историје Цркве, него је и наш савременик. Она је са нама, као и сви свети – они су живи и заједно са нама учествују у тајни свете Литургије. Зато није бесмислено, као што неки мисле, призивати свете да се моле Богу за нас. Преподобна Параскева склањала се од овог света, не зато што је имала страх од овог света, него је у питању било нешто много важније. Склањала се од овог света, од његове вреве, ларме и галаме да би се у тишини што више молила Богу, да би у тишини што више угађала Богу и славила име Божјe у миру, молећи се за спасење своје душе и за цео свет.
Сва химнографија у служби преподобне Параскеве велича њен подвижнички живот којим је угодила Господу и свакој хришћанској души постала образац живота и подвига. На вечерњем богослужењу имамо три Старозаветна читања из премудрости Соломонових у којима се говори о праведним душама и награди којом Господ награђује њихову праведност. О преподобној Параскеви као верној невести Христовој која својим животом постаје сасуд Духа Светога и верна молитвеница оних који јој се са вером и љубављу обраћају за молитвено заступништво, говори нам следећа стихира, као и ексапостилар:
„Сав народ да устане и похвали Христову красну невесту, чисту голубицу, позлаћену Духом Светим: Она заволи пустињски живот, била је ангелима сабеседница, похвала девственицима, коју ангели хвале, и људски род слави говорећи: Радуј се, заступнице осиромашених, и заштито оних у бригама овоземаљским, преблажена Параскево. Ти си пошла за твојим Жеником Христом, који даје свету велику милост“ (стихира на јутрењу после Еванђеља, по 50. псалму).
„Као Божански свет, Параскево, у песмама духовним Цркви јавила се јеси, красотом коју обасјаваш светлошћу лица твога, предобра невесто Христова: Њему се непрестано моли за све нас“ (Ексапостилар).
У житију преподобне казује се да је оставила све овоземљско и пошла за небеским, препуштајући се вољи Божјој, а душу своју богатећи врлинама, ово нас подсећа и следећа стихира:
„Отаџбину, сроднике и богатство оставивши, Параскево, и све светско пренебрегавши, Бога Јединог заволела јеси, Њему си се и постећи уподобила, и била си обитавалиште Светога Духа, Његовим силама просветивши се, Њега моли да спасе душе наше“ (Слава на хвалитне).
Предивни и преукрашени пример преподобне мати Параскеве духовно буди и савремене хришћане, упућује нас да Јеванђеље буде мера нашег живота. Подражавајући преподобну Параскеву, постајемо сапутници врлинског пута који води ка радости вечнога живота. Када нас запљускују таласи овоземаљског живота и када се на нас ставља тешко бреме, наша помоћница и утеха је преподобна Параскева која је снагом вере превазилазила све тешкоће и искушења, славећи Бога коме је верно служила.
ПИШЕ: Катихета Бранислав Илић, уредник портала „Кинонија“.
