У петак, 22. августа 2025. године, гост Јутарњег програма Телевизије „Храм“ био је катихета Бранислав Илић, уредник портала „Кинонија“ Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке. Тема разговора, који је водила новинар Јана Окиљ, биле су особености богослужбеног величања Пресвете Богородице са посебним нагласком на празник Успенија Пресвете Богородице.
У уводном делу разговора Бранислав је говорио о богослужбеном прослављању празника Преображења Господњег и појаснио због чега се сви велики празници прослављају неколико дана, кроз посебне дане које називамо претпразништво и попразништво. Према његовим речима, Црква на овај начин жели да нас утврди у свештеним истинама одређених празника, али и да нас задржи у празничној радости како бисмо конкретније доживели одређени празник.
Гост Јане Окиљ је говорио о богослужбеном величању Пресвете Богородице и подсетио на значај свих празника Пресвете Богородице које у току једне богослужбене године прослављамо. Према његовим речима, празници у част Пресвете Богородице су почели да се прослављају касно, те да први спомен богородичиних празника налазимо у четвртом веку, док конкретнији развој видимо у петом и шестом веку. Било је речи и о иконографији Пресвете Богородице у православним храмовима, као и о местима помињања Богомајке у тексту Литургије.


Говорећи о светоотачким мислима о Пресветој Богородици, катихета Бранислав Илић је указао на значај трећег Васељенског Сабора, 431. године у Ефесу, на којем је осуђено Несторијево погрешно учење и јасно формулисано учење Цркве о Пресветој Богородици и њеној улози у тајни домостроја нашега спасења. Поред тога, Бранислав је подсетио да најлепше формулисано учење Цркве о Богородици налазимо у догматицима свих осам гласова у Октоиху, а који су химнолошко дело Преподобног Јована Дамаскина. Чинећи осврт на текст догматика, новосадски катихета је указао да су сви догматици међусобно повезани, те да је лако уочљиво тематско надовезивање у низу од осам химнолошких текстова које називамо догматицима.
Будући да идемо у сусрет празнику Успенија Пресвете Богородице, гост „Храм“ телевизије је поучио да у периоду Светоуспенског поста настојимо да подражавамо пример Пресвете Богомајке, да угледајући се на њу побеђујемо своје слабости и свеколико своје биће стављамо у оквире црквеног етоса, како бисмо били увек спремни да у послушању прихватамо вољу Божју и постојано корачамо путем спасења. Говорећи о богослужбеним карактеристикама празника Успенија Пресвете Богородице, Бранислав је посебну пажњу посветио стихири „Богоначалним мановенијем“, која се кроз свих осам гласова поје на вечерњем. Поменуо је и остале химнографске текстове у којима се истиче да у личности Пресвете Богородице имамо нову Еву и мајку живота. Према речима катихете Бранислава, будући да у Светом Писму не налазимо сведочење о свештеном догађају Успенија Пресвете Богородице, црквени песници су на основу светог предања и апокрифних дела песмопојали о Успенију Богомајке у својим химнографским текстовима.
Катихета Бранислав Илић је на крају упутио поуку гледаоцима „Храм“ телевизије и пожелео им да у миру, радости и љубави, духовно укрепљени дочекају и прославе празник Успенија Пресвете Богородице, који се у појединим богослужбеним изворима назива и летња Пасха.
