Света Емилија — мајка Светог Василија Великог; Преподобна Нона — мајка Светог Григорија Богослова; Света Антуса — мајка Светог Јована Златоуста; Преподобна Анастасија српска — мајка Светог Саве; и Праведна Ана – Анастасија — мајка Светог Василија Острошког чудотворца, ове свете мајке дале су нам пример побожности, непоколебљиве вере, истинске понизности, самопожртвовања и благодарног служења Господу, али што је најважније, ове праведне мајке су све од Бога им дароване дарове и љубав, уложиле у своју децу, која ће у погодно време бити удостојена светитељства.
Одгајајући од Бога им поверену децу, ове мајке су сачувале у својим срцима дубоко поштовање према Оцу небеском и многобројним трудом, укрепљене молитвом, умножиле су семе љубави и труда посејано у младе душе. Поред тога, наведимо конкретан пример мајки Света три Јерарха, које су веома сличне по својој верности породици и дубокој делатној молитви — најмоћнијој материнској молитви, која нас као светионик води ка Истини. У реду мајки великих светитеља, несумњиво стоји и име мајке Светог Василија Острошког.
Праведна Ана – Анастасија Јовановић, мајка Светог Василија Острошког чудотворца, и данас наставља дело своје љубави, сведочећи да је материнство неодвојиво од жртве и подвига. Када поменемо мајку Светог Василија Острошког одмах помислимо на њену материнску жртву и њено чисто срце, и имамо потребу да јој узнесемо благодарност јер је следовала вољи Божјој и родила малог Стојана, потоњег Светог Василија Острошког.
Пре неколико година посетио сам Попово Поље и Мркоњиће, али и малено гробље на којем је тада још увек почивала праведна Ана – Анастасија, мајка Светог Василија. Нећемо погрешити ако кажемо да наш Свети Василије има три места рођења. Село Мркоњићи, у коме је дошао на овај свет. Манастир Тврдош, у коме је примио монашки постриг. И манастир Острог, одакле се преселио у живот вечни. Осетио сам тада посебан благослов, као да света мајка молитвом милује моју душу. А сада, стојећи пред њеним свештеним кивотом и целивајући њене свете мошти, савио сам врат своје душе и коленопреклоно јој рекао: „Хвала ти дивна и праведна мати Анастасија, што си нам даровала најлепши дар – нашег вољеног светитеља, чудотворца и учитеља“.
У овом дивном и благословеном крају се препричава предање, да је некада давно житеља Трифка Милутиновића на путељку који се спушта ка главном путу, пресрео старац са дугом белом косом и брадом, представљајући се као монах. Казао је да је у гробљу, седам корака од десног ћошка црквице Светог Николе, сахрањена мајка Светог Василија Острошког, да би после те поруке неким чудом тај монах изненада нестао. Трифко је послушао савет, пошао на сеоско гробље, одмерио седам корака од цркве и копао све док није наишао на гробно место где се данас налази споменик светитељевој мајци.
Стојећи пред њом и њеним светим моштима, глас замуцкује, срце убрзано куца, сузе лију низ лице, а колена клецају… Исти осећај имао сам када је на Световасилијевској литији у Никшићу, 2023. лета Господњег, ношен део моштију ове свете мајке. То је она мајка која је послужила вољи Божјој и на овај свет донела своје вољено чедо, над њим је бдила и материнском љубављу га неговала, упућујући га на пут живота по Христу. Стојећи пред њом, помислио сам: „Ово је праведна мајка нашег вољеног свеца, то је она света мајка која се угледала на Пресвету Богородицу и праведну Јелисавету, али и на све свете мајке које су родиле светитеље. То је мајка која је свог сина јединца васпитала да земљом ходи, али да се свецело држи неба и небеске науке и правде“.
„Ко је Бог велики као Бог наш; Ти си Бог Који чиниш чудеса!“
Пред нама је велико и дивно чудо. Мошти праведне мајке Светог Василија, пред нама стоје и дају нам утеху. Света мајка нас љубављу васпитава и позива да се угледамо на Светог Василија као што се он угледао на Христа. Љубав Божја је нашем времену даровала могућност да се молимо на месту где је рођен Свети Василије, да целивамо свете мошти његове мајке и примимо њен благослов.
Стојећи пред мајком вољеног светитеља, имамо потребу да заједно са псалмопојцем узнесемо хвалу Господу: „Како су величанствена дела Твоја Господе“. (Пс. 103). И, заиста, у лепоти звезда и лепоти месеца и сунца, и у лепоти цвета пољског, и у свему што је Бог створио свуда се огледа лепота Божја. Али несумњиво, лепота Божја се највише огледа у светитељима Његовим, јер светитељи Божји су изградили себе по слици и прилици Божјој.
Савремени човек трага за чудима, а једно од најчешћих питања која можемо чути, гласи: Има ли данас чуда? Једини тачан одговор на ово питање је: Свакога дана Бог твори чуда на различите начине, а где Бог хоће, побеђује се и поредак природе. Стојећи пред кивотом праведне Анастасије и њеног сина — Светог Василија Острошког, духовним и телесним очима гледамо неизрециво чудо, гледамо како је Божјом љубављу и Његовим старањем о нама, побеђен поредак природе, јер целивамо свете мошти којих се трулеж пропадљивости и пролазности није дотакао. Чудесна је и љубав којом нас грли мајка Светог Василија. Грли нас праведна Анастасија као што је грлила свога сина, поучава нас као што је поучавала њега, буди наша лења и успавана срца, позива нас на ревност у молитви и на истрајност у добрим делима. Гледајући ово чудо које Господ преко светих својих твори, остаје нам само да искрено упутимо молитву праведној Анастасији: Праведна и света мајко, родитељко нашег Светог Василија Острошког, погледај на нас и врати нас на пут са којег смо одступили. Одагнај од нас људску сујету, гордост и отуђеност, а у наша срца усади мир, љубав, радост и сваку врлину, како бисмо достојно славили Господа нашег корачајући ка радости Царства небеског.
ПИШЕ: Катихета Бранислав Илић, уредник портала „Кинонија“
