У патријашијском манастиру Светог Саве Освећеног у Александрији, на празник Светог Фотија патријаха цариградског 2022. године, по завршеној хиротонији новог Епископа никопољског г. Темисоклиса, сам Патријарх и Папа александријски Теодор Други назвао је новог владику „Епископом сиромашних“. Патријархова реч извирала је из вишегодишњег познанства са личношћу и радом новог архијереја Православне цркве древне Александријске патријаршије. Заиста, ако неком данас у читавом Православљу припада овај назив онда је то без сумње Епископу никопољском г. Темистоклису Адамопулосу, широм света познатом као фадер Темис Адамсу.
Епископ сиромашних отац Темис, чувени мисионар у западној Африци у Сијера Леоне, дете је имућне породице александријских Грка, који су под немилим околностима пораста арапско-египатског национализма крајем педесетих година, у доба Насера, морали су да напусте вековно огњиште грчке дијаспоре – древни Египат. Родитељи оца Темиса одлучују да се преселе у Мелбурн у Аустралију и са својом децом на британском путничком прекоокеанском броду „Хималаја“ путују тридесет дана, тражећи мирнији и сигурнији начин живота за своју породицу.
Аустралија тих раних шездесет година је била наелектрисана расистичким набојем Англосаксонаца према јужним европским народима, који су као економски мигранти почињали да све више и више долазе у Аустралију. То је осетио и млади Темис када је заједно са својом мајком у аутобусу причајући на француском језику добио оштре критике од Англосаксонаца који су им на врло некултуран начин нагласили да је службени језик у Аустралији енглески и да се њиме треба јавно споразумевати. Млад, тек око 15 година, млади Темис доживео је тада шок, а уједно и једно унутрашње разочарење што није и сам Англосаксонац. Да би се адаптирао у нову средину почео је да игра аустралијски фудбал, који има елементе европског фудбала, рагбија и кошарке. Истовремено је почео да прати савремену енглеску музику тога доба, а и своје име и презиме прилагодио је англосаксонском, од грчког Темистоклис Адамадопулос модификовао га је у енглеску варијанту Теми Адамс .
Беше то доба у свету музику када су у англосаксонском свету у Америци блистали Елвис Присли и Франк Синатра, док су се у Великој Британији појавили револуционални Битлиси и Ролинг Стонси. Заједно са својим аустралијским пријатељима млади Темис оснива прву аустралијску рок групу Флајс (Flies=Мушице) која је врло брзо постала толико популарна због тога што су били музички спој рок жанрова те две велике групе, Битлиса и Ролинг Стонса. То је допринело томе да кад је приликом првог гостовања Ролинг Стонса у Аустралији 1965-1966. године као предгрупа управо свирао бенд Флајс са младим басистом Теми Адамсом. После концерта сви су ишли на журку и дружили се и лудирали заједно са Мик Џегером и осталим члановима Стонса. Главни узрок због чега је тада млади студент политичких наука Теми Адамс почео да свира рок музику био је философског карактера јер је под утјецајем марксизма тражио да се исправи социјална неправда нанета савременом друштву од стране капитализма, а управо један вид побуне био је рок звук који је долазио од Битлиса и Ролинг Стонса.
Џон Ленон је тих година био један од првих Европљана који је почео да долази у контакт са далекоисточном културом и религијом и почео да практикује Махараши јогу. Теми Адамс не налазећи у Грчкој цркви у Мелбурну одговор на смисао живота постаје члан Харе-Кришне. Наиме тих година Грчка православна црква имала је националани карактер са циљем да окупља само грчку дијаспору. Свештеници добрим делом незаинтересовани за духовност више су били национални радници чувајући културно и језичко наслеђе тако да када је млади Темис мучен егзистенцијалним проблемима једном приликом посетивши грчку цркву и упитао тадашњег свештеника о Богу, добио шарлатански одговор: “Остави Бога на небесима, а ти гледај овде своја посла на земљи!“ Разочаран о Православну веру и хришћанство, млади студент и рокер Темис тражио је утеху кроз медитацију и јоге вежбе. Ипак једном приликом дошавши на курс јоге у Мелбурну, носећи на ланчићу крст из рокерских побуда као што су нослили чланови групе Лед Цепелин, доживео је велико изненађење. Почевши час медитације учитељ јоге видно узнемирен што Теми носи крст, затражио је да га скине! Ипак млади Темис, који је тражио смисао живота и борио се против сваког вида социјалане неправде, није желео да скине крст и то је значило да је часовима јоге и медитације дошао крај.
Млади Темис видевши бесмисао медитације, као и рок музике, посветио се хуманистичким наукама изучавајући на факултету Маркса, Ничеа, Сатра, а приватно далекоисточне религије, осећао је у себи једну празнину коју ничим није могао да испуни све док није почео да изучава Свето писмо и то особито Светог апостола Павла. За време студија изучио је древне језике, старо-грчки, старо-јеврејски, старо-јерменски, коптски. Истовремено почиње да живи свето-тајински и свето-врлински и са благословом блажене кончине Архиепископа Аустралије Стилијаноса уписује докторат на Харварду и Принстону, где докоторира на Светом апостолу Павлу и његовом односу са стојицима, изучавајући однос јелинске философије и јеврејске монотеистичке религије Старог завета. Колико је био предат науци сведочи чињеница да је читаве две године посветио истраживајући смисао речи „трпљење“ у Новом завету, посебно код стојика и код Апостола Павла који користи иконе из стојичке философије. Сам Владика Темис наглашава да на западним универзитетима, као на Харварду и Принстону или Брауну, изучавају лик Господа Исуса Христа као митолошку особу, стога је одлучио да изучава лик Апостола Павла јер његов лик доживљавају више историјски.
Након докторских студија у Америци постаје професор Богословља на Грчком православном колеџу Светог Андреја у Аустралији. Видевши тешко духовно стање међу младима у Аустралији због језичке баријере нових нараштаја грчке дијаспоре, професор Темис тражио је од Архиепископа Стилијаноса да се отвори барем једна црква где ће бити богослужења на енглеском језику. Нажалост не нашавши на разумевање од стране тадашњег Архиепскопа, а притом упознавши мисионарско дело Мати Терезе у Индији, почиње да се преиспитује да ли је његов животни позив унутар богословске академске катедре и угодног живота једног професора у Аустралији или нешто друго? Након молитвеног размишљања одлучује да тражи благослов за мисионарење од Архиепископа Стилијаноса и одлази у свој родни град Александрију код блаженопочившег Патријарха Петра, који га рукополаже у јеромонаха и након две седмице шаље у Кенију 1999. године да буде професор у Богосоловској школи Светог Макарија у Најробију. Након осам година подучавања нових генерација свештеника Александријске патријаршије у Африци одлучује да напусти и то место и да се потпуно посвети сиромашнима и са благословом Патријарха Теодора 2007. године одлази у Сијера Лeоне. До тада у Сијера Лeоне која се налазила у тешком економском положају због грађанског рата од 1991. до 2002. године, није постојала ни једна православна црква. Са доласком оца Темиса почиње једно велико чудо духовног, педагошког, културног и економског препорода народа у Сијера Лeоне, који се до данас налази у тешком социјалном положају.
Тих првих година живота у Сијера Лeоне (Лавље брдо) једно велико искушење погодило је ту државу и трајало је пуних седам година, а то је била пандемија еболе. Наиме, 2014. године из сусједних земаља Гвинеје и Либерије, болест је прешла у Сијера Леоне. Тада су већина Европљана напустили Сијера Леоене, док је отац Темис био један од ретких „бјелаца“ који је остао у престоници Фри Товн (Слободан град). Пуних седам година трајала је трагедија епидемије и за све то време по сведочењу оца Темиса нико од крштених у Православној цркви није се разболео од еболе. Осим еболе и глади Сијера Лeоне била је 2017. године погођена великим поплавама, где су после налазили многе људске жртве у блату након повлачења водостаја. Сијера Лeоне, иако је богата дијамантима, остаје сиромашна земља, захваљујући корупцији политичара који искориштавају свој народ и њихов труд. Наиме, како сведочи отац Темис, дијаманте које нађу у рудницима политичари продају у Њујуорку за двадесет хиљада долара које за свега 100 долара откупљују од народа, а дневна плата радника је свега 2 долара. Управо се због тога дијаманти Сијера Лионе називају „крвави дијаманти“. Сама Сијера Леоне могла би бити међу богатијим државама, али нажалост је трећа земља у свету по сиромаштву. У свим тим тешким условима, где влада корупција након грађанског рата, под епидемијом еболе и страшним поплавама, вера у духовни препород Сијера Леоне никада није напуштала оца Темиса.
Отац Темис, иако не имајући лично богатство, с обзиром да је одрастао у Аустралији и студирао у Америци, користи свих ових година лична познанстава постајући просјак за сиромашне Сијера Леоне. Врло често држи предавања широм Америке, Аустралије, Енглеске, Грчке и других земаља гостујући у парохијским црквама, на телевизијским и радио станицама, сведочећи како о тешком животу народа у Сијери Леоне, али и о њиховом духовном препороду. По речима оца Темиса два су највећа оружја у рукама Православља да задобије друге људе и то су „милосрђе“ и „опраштање“. По речима Светог Јована Златоуста пред Богом је веће да будемо милосрдни него да васкрсавамо мртве. А захваљујући опраштању многи су кроз историју постали православни, као и у Сијера Леоне што се десило са једним радником, муслиманом Хасаном. Наиме за потребе мисионарења довезли су један ауто у Сијера Леоне. Њихов радник Хасан одлучио је један дан да га украде и након што је успео у својој намери, не прошавши ни сат времена, нашла га је полиција, пошто се Хасан слупао са аутом. Полиција га је привела и позвала оца Темиса да напише тужбу за крађу, да би се судски процесуирао лопов. На велико запрепашћење свих у полицијској станици, отац Темис одустао је од тужбе, рекавши да је он хришћанин и да прашта Хасану. Сам Хасан био је дубоко дирнут тим чином оца Темиса да је одлучио да постане православни хришћанин и након катехизације Хасана, отац Темис га је крстио, давши му име Александар. Ускоро је Александар постао и православни свештеник, а Владика Темис назива га данас одмиља отац „лопов“!
Са Божијом помоћи и дарежљивошћу приложника са свих страна света, Владика Темистоклис, отац Темис, подигао је досад у Сијера Леоне четири мисионарска центра у престоници Фри Товн (Free Town): у Товер Хилу (Tower Hill), у Сике Стриту (Syke Street), у Кро Беју (Kroo Bay) и Ватерлоу (Waterloo). У Сике Стриту, који се налази само два километра од центра престонице, подигао је Цркву Св. Теодора, Основну школу, Средњу школу и Административни центар. Данас тај мисионарски центар похађа 2000 ђака. У предграђу Ватерлоу, које се налази 33 километа удаљено од центра, саграђена је Црква Васкрсења Христовог, Основна школа, Средња школа, Сиротиште, Клиника, Установа за децу са инвалидитетом, Трпезарија, Администрација, Зграда за особље, Конак за посетиоце. Тренутно у мисионарском центру обе школе похађа 800 деце, док у Сиротишту борави 32 ђака и у Установи за децу са инвалидитетом 70 деце. У Товер Хилу, које се налази у самом центру, одмах иза уреда Председника државе Сијера Леоне, саграђена је Црква Светог цара Константина и Јелене, Учитељски колеџ и библиотека, Епископски двор и управа, Клиника, Мушки и Женски интернат и Обданиште за децу које похађа око 50 деце. У насељу Крио Беј подигнута је Основна школа коју похађа 200 ђака. Све школске установе пружају бесплатно школовање за сву децу, уз свакодневне оброке за све ђаке.
Ипак, највеће што је сазидао досад отац Темис, Владика Темистоклис, то је жива Црква Христова коју је попут Апостола Павла родио Јеванђељем: “Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас у Христу Исусу ја родих Јеванђељем.“ (1. Кор. 4, 15) И заиста досад је отац Темис крстио око 4.000 хиљаде грађана Сијера Леоне у Православље, а колико је гладних нахранио, деце одшколовао, болесних помогао само зна једини Човекољубац, Господ наш Исус Христос. А сам отац Темис поручује деци Сијера Леоне : „Одсад више не морате да просите, ја ћу да просим за вас! Ви ћете бити краљеви, а ја ћу бити ваш просјак!“ Дивни у Господу Исусу Христу отац Темис, Владика Темистоклис, доктор богослоских наука најпрестижних светских универзитета Харварда и Принстона, одличан познавлац философије и антропогије, из свога животног искуства поручује да данас када западна цивилизација прогања из свога друштва Богочовека Исуса Христа у сиромашној Сијера Леоне у срцима материјално сиромашне афричке деце рађа се лик Богочовека Исуса Христа која заједно са јерусалимском децу кличу: „Осана Сину Давидову! Благословен који долази у име Господње! Осана на висини!“ (Мт.21,9)
Архимандрит мр Евсевије Меанџија
