У организацији Одсека за дијалог у јавној сфери МО АЕМ, у Дому омладине Београда одржан је дискусиони панел под називом „Слобода као идол и слобода као дар – теолошки и друштвени аспекти појма слободе“, који је окупио истакнуте представнике академске и теолошке јавности у циљу отварања дијалога о једном од кључних појмова савременог друштва.
На панелу су учествовали презвитер проф. др Александар Ђаковац са Православног богословског факултета Универзитета у Београду,проф. др Слободан Антонић са Филозофског факултета Универзитета у Београду ипроф. др Предраг Крстић са Факултета за медије и комуникације Универзитета Сингидунум, док је модератор био презвитер др Александар Милојков, координатор Одсека за дијалог у јавној сфери Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке.
Током разговора разматрани су различити концепти слободе, од класичних философских тумачења до савремених либералних приступа који слободу најчешће разумеју као индивидуалну аутономију и право на самоодређење. Посебна пажња посвећена је питању да ли се слобода може свести на могућност избора или она подразумева дубљу онтолошку димензију која укључује однос, одговорност и заједницу, као и дилеми да ли је други човек граница наше слободе или место њеног остварења.
Полазећи од библијске мисли апостола Павла – „Све ми је дозвољено, али ми све не користи… не дам да ишта овлада мноме“ – учесници су указали на разлику између слободе као пуке дозвољености и слободе као унутрашње неовладаности, истичући да слобода не подразумева само могућност избора, већ и способност да човек не буде под влашћу својих импулса. У том контексту отворено је и питање савремене идеје аутентичности, схваћене као „бити оно што јесам“, као и њених граница, нарочито у светлу унутрашње сложености и подељености људске личности.
Посебан сегмент разговора био је посвећен слободи као избору, при чему је истакнуто да избор сам по себи не може бити довољан критеријум слободе уколико није утемељен у истини и добру. Указано је да, уколико не постоји мерило које даје вредност избору, слобода ризикује да се сведе на формалну могућност без стварног садржаја и смисла, што отвара питање да ли савремени човек, упркос већем броју опција, заиста живи у већој слободи.
У том светлу разматрана је и критика апсолутизације слободе, при чему је указано да схватање слободе као неограничене самовоље може довести до нових облика зависности и унутрашњег ропства. Посебно је наглашено да воља без унутрашњег мерила лако прелази у саможивље, у којем други човек престаје да буде дар и постаје граница, што неминовно води у затварање личности у саму себе.
Насупрот томе, у хришћанској перспективи истакнуто је разумевање слободе као дара који се остварује у односу, љубави и заједници, при чему слобода није схваћена као пука независност, већ као способност самопревазилажења и усмерености ка другом. У том контексту указано је и на богословску мисао да савршена слобода није у колебању између добра и зла, већ у унутрашњој целовитости и усаглашености са добром.
Панел је закључен отварањем питања која остају као изазов за савременог човека: да ли слобода може постојати без истине, да ли повећање избора нужно значи и повећање слободе, и да ли се слобода остварује у самопотврди или у односу са другима. Као кључна дилема издвојено је питање да ли је слобода љубав или самољубље, односно да ли је човек истински слободан онда када живи за себе или онда када је способан да живи за другога и са другим.
Читав догађај је медијски испратила Телевизија Храм, чији ћемо снимак пренети одмах при објављивању.
Фотографије: Телевизија Храм
