Дипак Чопра – између инспирације и илузије

УВОД

У наше време, у свету препуном (дез)информација, немира и личних криза, популарна психологија и учитељи самопомоћи привлаче све већу пажњу. Њихов значај поприма метафизичке димензије.

Премиса о „психологизацији религије и сакрализацији психологије“, не губи на актуелности. Напротив, за духовне водиче Њу ејџа (Ново доба), то су два, међусобно узајамна процеса и они почивају један на другом. У том оквиру, сваки од њих промовише неку своју алтернативу односно терапијско-верску комбинацију, метод или „пут којим је пожељно да се иде“. Најчешће се подразумева концепт „вере кроз терапију“ и/или „терапију вером“.

Понуда сугерише да је и Богопознање могуће ако дисциплиновано радимо на себи то јест испунимо терапијски задатак… Истовремено, ниједан од исцелитељских модалитета није искључен из космичких токова нити је ван фреквенција универзума…

Тако се добрим делом, управо посредством духовности Новог доба,  укоренила ванинституционална, секуларна религиозност у којој нема личносног Бога, нема Светих књига, доктрине, нема јерархије… Ту је свако веровање легитимно и свако може да тражи онострано по сопственом искуству, тренутном нахођењу, жељи… Дезоријентисаном човеку се пласира идеја да не постоји криза већ само еволутивни застој који би требало да превазиђе. Нуде му се брза решења. Ту су путеви самореализације, самоспознаје, самопомоћи… дакле предочава му се, да су му путеви универзума доступни, да је бог у њему, само треба да „пробуди потенцијале“ у себи и да га пронађе… За то му не треба ни Црква ни Свете тајне, па коначно ни свештенство… На њиховом месту су према данашњој духовној парадигми вођеној учењем Њу ејџа, гуруи, духовни учитељи, терапеути, тренери, лајф-коучи.., али и не мали број академски образованих стручњака који су прихватили алтернативну опцију своје струке, као животни позив.

Никако не можемо игнорисати чињеницу да је ова стратегија „пречица ка Богу, здрављу и непролазној младости“, привукла десетине, па можда и стотине милиона следбеника широм света. Такође, изузетно добро је медијски подржана, а посебно, мора се рећи да је не мали број јавних личности (естрада, политичари, глумци, спортисти…) рекламирао методе самоусавршавања које се овде нуде.

Један од најпознатијих и најутицајнијих гласова у тој области, јесте Дипак Чопра, индијско-амерички лекар, који је светску славу стекао као промотер источњачких вредности и филозофије у функцији западњачког тржишта самопомоћи, алтернативне медицине, спиритуалности и психолошке мотивације. 

Чопра се недавно први пут обратио аудиторијуму у Србији[1]. Јавност, како домаћа, тако и из региона  је претходно више месеци позивана на „Предавање које мења живот“… Уз oпсежне припреме и пригодне пратеће програме, Индус се друге недеље јула представио публици у Великој сали Сава центра у Београду. Пун назив његовог казивања био је Дипак Чопра – Инспиративно предавањеПробуђени живот“ (An Awakened Life).[2]

Прилика је да се са становишта православне апологетике представи овај, свакако један од највиших ауторитета алтернативне духовности данас. Ради прегледнијег и јаснијег увида у рад и опус Дипрак Чопре даћемо краћи осврт на његову укупну мисију и стваралаштво.. 

БИОГРАФИЈА

Др Дипак Чопра (22. X 1946. Њу Делхи) je медицинску каријеру започео је као интерниста и ендокринолог, али је током осамдесетих година 20. века напустио класичну медицину и окренуо се Ајурведи, источним учењима, као и питањима духовности и свесности човека будућег времена.

Писац је и промотер вредности Новог Доба. Оснивач Чопра Фондације са мисијом утемељења и ширења интегративне медицине, холистичког здравља и образовања (где се подразумева се обједињеност духа, душе и тела). Као већ дугогодишњи практикант Трансценденталне медитације, 1985 упознаје њеног оснивача индијског гуруа Махариши Махеш Јогија. Од тада је под његовим директним утицајем. На предлог Махаришија студира Ајурведску медицину и ТМ сиди програм[3]. Оснива Америчко удружење за ајурведску медицину.

Ширењу његових идеја, значајно су допринеле књиге које је написао. Реч је о 95 књига које су преведене на 43 језика. Најважније су: Савршено здравље (Perfect health), Седам духовних закона успеха – Практични водич за остварење ваших снова (The Seven Spiritual Laws of Success. A Practical Guide to the Fulfilment of Your Dreams) и Kвантно лечење (Quantum healing)

Рецепте за срећу и вечну младост Чопра инкорпорира и у своје две књиге о Исусу Христу, конструишући привид повезаности његових идеја са Хришћанством: „Трећи Исус. Христ којег не можемо занемарити(The Third Jesus; The Christ we cannot ignore)“[4] и Исус: Прича о просветљењу (Jesus: A story about enlightenment.)“[5]

Аутор је више од 30 ТВ и видео серијала.

Шири пантеистички монизам тј. образац постојања где су свемир  и тело човека неодвојива суштина. Он поручује да је свемир у сваком од нас али је и човек свеприсутан део свемира. Водећи се принципима Ајурведе, традиционалне индијске медицине, Чопра саветује и поучава шта треба чинити да се не остари, на који начин победити болест, како превазићи психичко и духовно незадовољство, како изаћи из сиромаштва…[6]

Такође, учење прилагођава западној езотеријској традицији, а истовремено је и „прилагођени“ тантризам „уздигао“ у својој мисији. Ту је тежиште пренесено, са егзистенцијалних космолошких тема и односа микро и макрокосмоса, на технике сексуалности, алхемије, дисања, самодисциплине… јер то су праксе које наводно  следбеницима откривају надприродне моћи…[7].

Последњих година Чопра истражује aспекте и могућности Вештачке интелигенције. У својој последњој књизи Digital Dharma објашњава како уз помоћ нових технологија можемо да подигнемо духовну интелигенцију и лично благостање [8].  

 ВИЗИОНАР БУДУЋЕГ ВРЕМЕНА

У свету у којем човек све више губи контакт са самом суштином постојања, гласови попут Дипака Чопре делују као ехо древних истина које модерно доба покушава да заборави.

Чопра полази од претпоставке да човек није само биолошки организам, већ манифестација свести у материјалном облику. Његов филозофски приступ корене вуче из Веда, али је уједно отворен ка савременим стандардима, феноменима и тенденцијама. Он поставља фундаментално питање: Ко сам ја? — и одговара на њега не из психолошке, већ из перспективе онтологије и духовности. За Чопру, човекова свест није производ мозга, већ извор свега – укључујући и време, простор и материју.

Његова мисао подстиче преиспитивање реалности: да ли је свет који видимо заиста „реалан“ или само сенка онога што се догађа унутар свести? Да ли је здравље само одсуство болести, или је дубља хармонија тела, ума и душе?

Иако се његова дела често оптужују за мешање науке и мистике, у основи Чопра позива на једноставно, али радикално проживљавање живота – са свешћу, присуством и отвореношћу према трансцендентном.

Индус је од стране часописа »Тајм« (Време), својевремено проглашен једним од 100 најутицајнијих људи 20. века. Осим тога, наведени магазин га проглашава и „Царем душе“ због тога што је спојио медицину са индијском метафизиком, „говорећи Американцима да дух и тело узајамно делују једно на друго“. У истом часопису, каже се: „ Област лечења Њу ејџ – медицине отприлике је састављена од четири категорије. Чоприна моћ је у томе што је он комбинација свих њих: ендокринолог, синтетичар индијске медицине и квантне физике; страсни писац и пропагатор магије и мистицизма.“ Чопра је хиндуистички мистичар који је прихватио концепт монистичког погледа на свет по којем „на космичком нивоу, сви ми истодобно постојимо по целом свемиру“.  

У времену опште дезоријентације и лутања, колективног трагања између споља дате  технологије и унутрашње празнине, рекло би се да се у западној јавности, у „виђенијим“ круговима препознао човек који је најпре успео да помири источну духовност и западну мислену прецизност, а потом да пружи одговоре, укаже на решење, испуни очекивања…  Дипак Чопра – лекар, писац, визионар и несумњиво један од најтраженијих духовних учитеља нашег доба.

Чопра није само аутор више од 90 књига, преведених на десетине језика – он је несумњиво многима симбол потраге за смислом у епохи површности. Како би рекао један од ТМ поклоника: „ Његов рад је мост између древне ведске мудрости и савремене квантне физике, између медитације и медицине, између духа и тела. На том мосту, он није само архитекта, већ и водич који храбро позива милионе људи да се окрену ка унутра и открију своју божанску природу“.

Оно што се уочава то је да Чопру од других издваја не само његово знање, већ његова харизма, смиреност и ретка способност да сложене истине претвори у речи које надахњују. Поштоваоци његовог рада наглашавају да његова визија „свесног живота“ не значи бег од реалности, већ потпуни сусрет са животом у свим његовим димензијама – физичким, емоционалним, менталним и духовним. Наглашавају да „…у свету препуном буке, Чопра нуди тишину. У свету обележеном стресом, он нуди мир. У свету изгубљеном у материјализму, он нуди дубоки унутрашњи увид. Зато, није ни чудо што његову реч чују и научници и уметници, лекари и пацијенти, политичари и трагачи просветљења.

За своје поклонике „Дипак Чопра није само човек. Он је покрет. Он је подсетник да човек није само тело и ум, већ и бесконачно биће свесности“. Његова порука је једноставна, али снажна: „Ти ниси кап у океану, ти си цео океан у капи.“

ПОКРЕТАЧ НЕКСТ ЕЈЏА

Подсетимо се да је готово цео век Њу ејџ прокламовао остварење среће и свеопштег благостања у наступајућој ери Водолије. Међутим, почетком Трећег миленијума, напушта се најав­љивана утопија глобалног напретка и приклања се идеји појединачног усавршавања човека у којем готово апсолутно превладавају индивидуализам и самодовољност. Наведене карактеристике чине бит Некст ејџа (Next аге – следеће или будуће доба), који је у суштини ништа друго до продужетак, реформисана и индивидуализирана верзија Њу ејџ-а и који све више и на свим нивоима замењује његове досадашње билансе.

У Некст ејџу, промовише се нарцисоидна димензија духовности, самосвојни животни пут и индивидуална срећа. Треба волети самог себе, треба се бринути за себе, треба бити у центру властите среће и благостања.[9]

Консултована стручна јавност[10], сагласна је да је управо Чопра иницијатор, идеолог и један од главних протагониста Некст ејџ), који прокламује да без обзира што друштво стагнира, појединац може постићи лично, више стање свести, просперитета, здравља, среће… Чак и ако свет засигурно иде у пропаст, то није препрека за индивидуални улазак у „златно доба“, кроз лични преображај[11].

У свом главном д‌елу Седам ду­ховних закона успеха, он доноси правила за оздрављење тела према традиционалној индијској ајурведској медицини. Индус проповеда да свемир и тело творе једну це­лину и дубока свест о тој, у бити пантеистичкој визији света омогућила би наводно, остварење свих жеља, па тако и оних да не остаримо и да надвладамо све психолошке и духовне невоље.

У Чоприној мисли приметни су основи неопаганске антропологији, у којој је човек сам себи бог и извор спасења. Доминирају мотиви самоисцељења, самоостварења и унутрашњег божанства.  

Његове поруке избегавају реалност личног греха или моралне мањкавости. Суочења са сопственим одговорношћу се „покривају“ привлачним порукама намењеним за буђење „унутрашње снаге“, и „божанског потенцијала у нама“ или упутствима која воде ка „квантном исцељењу“.

Посебан нагласак даје ме­тоду позитивних мисли и техникци самопомоћи (self-help).       Чопра је више од других, најдоследније заступао и широко промовисао идеје и путеве такозване еволуције свести. Истраживао је начине помоћу којих разумевање свести побољшава интуицију, креативност, поспешује свесно доношење одлука, самим тим доприноси исцељењу и активацији потенцијала, које свако од нас може усмерити у времену свеопштег страха.                                                                              

Следи наставак 

Мисионарско одељење Архиепископије Београдско-карловачке
Координатор Апологетског одсека
Зоран Луковић


[1] Дипак Чопра-Београд, 13. јули, Сава центар – Програм:

  • 17,00 – Концерт медитативне музике,
  • 17,30 – Свесни разговори са водећим регионалним практичарима личног развоја: Смиљан Мори (Словенија), Петра Брзовић (Хрватска), Наида Кундуровић (БиХ) Милена Братичевић (САД)
  • 18,30 – Медитативна музика
  • 19,00 – Дипак Чопра – Инспиративно предавање – Пробуђени живот
  • 20,30 – Умрежавање учесника и дељење утисака уз органски какао и музику
  • 21,30 – Крај програма

[2] Гостовање Дипак Чопре, реализовано је у организацији платформе Conscious (R) Еvolution (Свесна (Р)еволуција), посвећене еволуцији индивидуалне и колективне свести, стварању света у којем знање, свесност и емпатија обликују нову реалност. Conscious (R)Еvolution је проистекла из идеја фестивала EXIT и као пројекат EXIT фондације.  У објавама Conscious (R) Еvolution каже се: „Сведоци смо како човечанство уништава нашу планету и чини живот неодрживим. Платформа.Свесна револуција је наш одговор на еволуцију колективне и индивидуалне свести како бисмо постигли потпуно другачији начин гледања на нашу планету и наше животе. Свака позитивна промена у друштву настаје првенствено као резултат индивидуалне еволуције свести. Платформа Свесна револуција окупља неке од водећих светских говорника, уметника, научника, лидера, предузетника и активиста са циљем да се разговара о могућим правцима индивидуалног и колективног развоја човечанства. Само уједињени можемо спасити нашу планету и поново учинити живот одрживим, постижући хармонију човечанства и земље! Прелазак на нови ниво свести и свесности како бисмо спасили нашу планету и изградили здравију будућност.

 Наша Мисија је покретање позитивних друштвених промена и убрзање развоја људске свести коришћењем креативних индустрија, врхунских глобалних уметничких, образовних и хуманитарних догађаја, као средства за преношење порука љубави и слободе целој планети.  

[3] Виши ниво студија у оквиру Трансценденталне медитације – укључујући развој интуитивних способности

[4] Kњига „Трећи Исус“ бави се изазовима данашњих конфесионалних заједница. Аутор нуди решење како Исус све може поучити независно од верске припадности конкретне групе или појединца. Чопра истиче да у ствари „постоје 3 Исуса“, а не један. Први је историјски Исус, човек који живео пре две хиљаде година чији су живот, жртва и проповед основа хришћанства. Други је Исус Син Божији и трећи Исус, то је космички Христ, који је духовни водич целог човечанства, а не само оног дела ушанченог у Цркви створеној у његово име. Данашњем човеку треба вера личног увида која води духовном развоју. Христ је универзални духовни учитељ и ту хришћанство не треба да проповеда искључивост.

[5] Аутор открива период Исусовог живота, који није описан у Новом завету, назвавши га преображајним периодом. Он описује Исусов пут од скромног сина дрводеље до крштеног, просветљеног проповедника, од сумње до чуда, од анонимности до стицања улоге дуго очекиваног Месије … Чопра и сам истиче да су догађаји описани у књизи чиста фикција, али да Исуса као таквог анализира кроз дубље духовне увиде које је лично стекао јер је „завирио у његов ум“ 

[6] Поставке пантеистичког монизма, и Ајурведе са рецептима вечне младости, посебно су привукле многе холивудске звезде – (Глумица Деми Мур верује да ће живет 150 година) 

[7] Док традиционални тантризам подразумева сексуалност као један од симболичких и духовних елемената, укључивши комплексне ритуале, мантре и аскетизам, прилагођени тантризам подразумева једноставне технике за опуштање или сексуалну праксу.

[8] У ккњизи „Digital DharmaHow AI Can Elevate Spiritual Intelligence and Personal Well‑Being он представља четири главне улоге које AI може да игра:

  1. Истраживач (Research assistant) – AI пружа помоћ у претраживању, информацијама и личној рефлексији;
  2. Повереник (Confidant) – константно присутан пријатељ с којим можете отворено разговарати;
  3. Терапеут / исцелитељ (Therapist / Healer) – ту је део програма за превенцију самоубиства и ментална подршка доступна 24/7;
  4. Гуру (Guru) – дигитални духовни водич који нуди мудрост базирану на древним традицијама

[9] Претеча Next Agea је свакако амерички псохолог Скот Пек (Scott Реск). Он истиче потребу концентрације на властита д‌ела и индивидуалну одговорност занема­рујући друштвени контекст људског живота и деловања. Кад говори о љубави, Скот Пек углавном мисли на љубав према самоме себи. »Не чиним ништа за неког другог ако то пре свега не чиним за самог себе«, поручује овај аутор. Чак и онда кад мислимо да нешто чинимо за друге, ми у ствари то чинимо да бисмо задовољили неку своју особну потребу. Бестселер Џемса РедфилдаЦелестинско пророчанство (1993, издање аутора)се по Масиму Интровињу, узима као симболички крај Њу ејџа и почетак Некст ејџа. Такође роман Алхемичар   Паола Коеља (Алхемичар) занемарује друштвену димензију, а у први план ставља тежњу човека за индивидуалном срећом.

На сличном трагу је и Американац Ентони Робинс (Anthony Robbins),. Он је надградио Неуролингвистичко програмирање (НЛП), које се са праксом магије, езотерије  као и хипнотичким елементима наметнуло као један од психотерапијских правацаКласични представник Некст ејџа Ентони Робинс (Anthony Robbins) јесте човек који је своју репутацију постигао на пољу НЛП према методи Ричарда Бандлера и Џона Гриндера. Масимо Интровињо сматра ту методу као »по­себну зону сусрета између техника за личну срећу и езотерије«. Робинс је држао семинаре под називом ходање по ватри (firewalking), на којима је настојао уверити  да ништа у животу није немогуће ако особа у то стварно верује и ако успева покренути »магију« која дрема у свакој људској особи. На њего­вим семинарима суд‌јеловали су између осталих и Бил Клинтон, Џорџ Буш, Лејди Дајана, Андре Агаси… 

[10] В.Димитријевић, Д.Мирковић,  М.Лакроа, А.Дворкин, М.Интровињо, М.Васкез, А.Матушек, Ј.Јукић, М.Никић, Ј.Блажевић, К.Армстронг, Д.Драгун, Б.Витворт….

[11] Овом приликом ћемо истаћи да Next ејџ има корене у покрету „Самопомоћи“ (Self-help) и Позитивној мисли (New thought)…

© 2025 Мисионарско одељење Архиепископије београдско-карловачке. Сва права задржана.

Последње објаве

Пратите нас

Јутјуб

Aгностицизам – да ли хришћанин може бити агностик?

Предавање: „Стварање у доба вештачке интелигенције“

Предавање: „Изазови породичног живота у добу вештачке интелигенције“

Катихета Бранислав Илић: Како се упокојила и зашто је празан гроб Христове мајке?

Одржано предавање: „Прича о Теслиним прецима и херцеговачким пријатељима“

Емисија на тему: „Зашто сам православни хришћанин“

Пријавите се својом е-адресом на нашу листу и примајте редовно новости о активностима Мисионарског одељења АЕМ.

Ненад Бадовинац

Зоран Луковић

Рођен 11. јуна 1961, одрастао и школовао се у Београду. Војни рок одслужио у Дивуљама код Сплита 1980/81.

Дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду 1988 год.

Мастер академске студије: Тероризам, организовани криминал и безбедност, при  Београдском универзитету завршио 2016 године одбраном рада: Верске секте као инструмент политичке радикализације. Добија звање Мастер менаџер Безбедности

Студије: Верске заједнице – иновације знања, завршио на Факултету политичких наука 2017.

Двогодишњи мастер програм Религија у друштву, култури и европским интеграцијама завршава 2022 године на Београдском универзитету и добија звање Мастер Религиолог.

У радном односу од студентских дана.

Прво запослење засновао 01.01.1984. у Народном позоришту, радећи као помоћно сценско-техничко лице (реквизитер, декоратер и статиста).

Од 1988, новинар по уговору, у редакцији Београдског ТВ програма у тиму Мирка Алвировића.

Запослио се у Министарству унутрашњих послова 1990, као инспектор-оперативац у Одељењу за крвне деликте београдске криминалистичке полиције. У истом својству провео 6 месеци у Призрену (1993/94).

Ангажован на пословима полиграфског испитивача у београдској криминалистичкој полицији од 1995. до 2011. године, након чега прелази у Управу за аналитику МУП-а, где децембра 2015. дочекује пензију.

Од средине осамдесетих година прошлог века, приватно и професионално прати појаве екстремизма, верског радикализма, сектног и манипулативног деловања и ангажује се у пружању помоћи жртвама и члановима њихових породица. По питањима из ових области сарађивао у више домаћих и страних часописа и одржао више стотина јавних наступа (јавна предавања, електронски медији… итд).

Активно учествовао на многим међународним и домаћим конференцијама и скуповима стручњака из области праћења сектног и манипулативног деловања, при чему се овде наводе оне најважније за последњих петнаестак година :

  • 2005 – Берлин – конференција: Присуство секти у Источној Европи; имао излагање на тему: Искуства МУП-а Србије у раду са сектама.

 

  • 2006 – Брисел – на челу делегације из Србије, која прва у региону преко удружења грађана ЦАС (Центар за антрополошке студије), постаје члан ФЕКРИС, европске федерације за праћење и документовање сектног и манипулативног деловања (FECRIS, Fédération Européenne des Centres de Recherche et d’Information sur le Sectarisme).
  • Oд 2006, готово редовно присутан на конференцијама ФЕКРИС: Брисел, Хамбург (2007), Софија (2007), Пиза (2008), Санкт Петерсбург (2009), Ријека (2009), Лондон (2010), Познањ и Варшава (2011), Софија (2013)…

 

  • 2007 Софија: У организацији бугарског Център за проучване на нови религиозни движения, присутан с радом   Људска права и секте у Србији;            

 

  • Исте 2007 године у Бриселу, постаје члан ICSA (америчко-канадска федерација – International Cultic Studies Associations) на годишњој међународној Конференцији, одржаној од 29. јуна до 01. јула, у оквиру које учествује с радом на тему: Society for Scientific Spirituality “SANATAN”: Doctrines, Terrorist Teachings, and Psycho-Manipulative Practices, аутори Зоран Д. Луковић и Андреј Р. Протић (објављен у научном Зборнику: The phenomenon of cults from a scientific perspective; ed. Piotr Tomasz Nowakowski, Maternus, 2007).

 

  • 2009 Санкт Петерсбург: У организацији руског Центра Религиоведческих исследований, на међународној конференцији FECRIS, одржаној 15 и 16. маја, учествовао са радом Cultic and Subversive Elements in Activities and Practices of Political Non-Governmental Organizations, аутори Зоран Д. Луковић и Андреј Р. Протић.

 

  • 2010 Београд: учествовао као координатор и предавач (две теме: Друштвено-историјски оквир Нових облика зависности и Неформалне групе младих и сектно деловање), на Семинару стручног усавршавања за просветне раднике, који је Завод за унапређење образовања и васпитања акредитовао као обавезан (објављен у „Каталогу програма стручног усавршавања запослених у образовању за школску 2009/2010“, под бр. 540 и називом: „Нови облици зависности и савремени комуникациони системи“). Семинар је 27.05.2010. године, у просторијама Скупштине града Београда био одржан уз подршку Секретаријата за образовање града Београда, а у извођењу НВО Центар за антрополошке студије.

 

  • 2010 Лондон, LSE, учешће на конференцији Cults and crime; презентација на тему
    New experiences of the Ministry of the Interior of Serbia in working with sects.

 

  • 2011 Познањ и Варшава (05-07. маја 2011): конференције на тему Systematic abuse in cults: testimonies and evidence, у организацији FECRIS i RORIJ (Ruch Obrony Rodziny i Jednostki), уз подршку College of Education and Administration in Poznan; учествовао са радом на тему Methods of Cult Indoctrination in Serbian Extremist Political Groups.

 

  • Од 2008-2017, након иницијативе великодостојника Кипарске православне Цркве да се на међународном плану формира посебна, Међународна мрежа представника православних држава и помесних Цркава (2007 г.), већ следеће 2008.године, кренуло се са непосредном разменом искустава, као и са сталним сусретима. Са благословом епископа јегарског, потом митрополита загребачко-љубљанског, а данас патријарха српског др Порфирија, аутор учествовао са радовима, као и у раду стручних и извршних органа ове православне мреже и то на: Кипру (2008), Русији (2009, 2014), Бугарској (2010, 2013, 2016), Грчкој (2011), Србији (2012), Словенији (2015) и Пољској (2017),

 

  • 2013 Београд: у мају учествовао у целодневном стручном Семинару о безбедносно интересантним аспектима сектног и манипулативног деловања, у организацији Безбедносно-информативне агенције (за раднике из оперативног састава), са презентацијом на тему Измештени систем вредности као последица сектног деловања.

 

  • 2013-2017 Загреб: Пасторални институт и Провинција светог Јеронима, фрањеваца конвентуалаца, оранизатор је више конференције из предметне тематике. Аутор сарађује и непосредно учествује, са радовима: Појединац као носилац култног деловања, Ритуални и култни злочини и карактеристике њихових извршилаца, Утицај култних елемената на систем вредности појединаца и Има ли култног деловања без групе.

 

  • 2018 Сребрно језеро, 27 и 28 април; у оквиру Међународне научне конференције, „Традиционална и нова религиозност – прошлост и будућност“, у организацији Института друштвених наука, 27 и 28 априла 2018 године, учествовао са радом: Псеудохиндуистички радикализам у Србији – случај Санатан.

 

  • 2022 Марсеј 24 и 25 март, конференција ФЕКРИС Секташке злоупотребе у области здравства: FECRIS conference: Les derives sectaires dans le domaine de la sante

 

  • 1996-2024 Више стотина, предавања, трибина, јавних и медијских наступа у Србији и иностранству.

 

Презвитер др Оливер Суботић

Презвитер Оливер Суботић је рођен 24. фебруара 1977. године у Новој Вароши (Србија). У родном граду је завршио основну школу и гимназију (природно-математички смер). Дипломирао је на Одсеку за информационе технологије Факултета организационих наука у Београду (2004) и на општем смеру Православног богословског факултета (2005), који је упоредо студирао. Магистрирао је на Православном богословском факултету (2008), а доктори-

рао на Катедри за социологију Филозофског факултета Универзитета у Београду (2011).

Током основних студија две године је радио на Вишој електротехничкој школи у Београду, у својству стручног сарадника на предметима Компјутерска графика и Компјутерска анимација. После окончања студија информатике радио је на Православном богословском факултету у Београду као стручни сарадник на информационим делатностима у оквиру Информационо-документационог центра. Верску наставу је две године предавао у Деветој београдској гимназији (2007–2009) и у Рачунарској гимназији (2009) у Београду.

У чин ђакона је рукоположен 22. јануара 2008. године у Српској Патријаршији у Београду од стране митрополита црногорско-приморског Амфилохија и постављен на службу у храм Вазнесења Господњег у Жаркову (Београд). У чин презвитера је рукоположен на Богојављење 2011. године од стране патријарха српског Иринеја и постављен за пароха новоосноване пете жарковачке парохије, на којој је службовао девет година. Од 2020. године, одлуком патријарха Иринеја, постављен је на другу парохију при храму Светог Александра Невског у Београду.

Од стране Светог Архијерејског Синода СПЦ је крајем 2007. године постављен за главног и одговорног уредника часописа Православни мисионар, званичног мисионарског гласила за младе, који је уређивао пуних 16 година. Један краћи период је био и вршилац дужности председника Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке (2008). Као стални члан Катихетског одбора Архиепископије био је задужен за унапређење квалитета верске наставе у београдским гимназијама (2008–2014). Оснивањем Центра за проучавање и употребу савремених технологија при Архиепископији београдско-карловачкој постављен је за његовог првог управника (2008) и на том месту је остао пошто је Центар пребачен под директну синодску управу (2011–2015). По оснивању Мисионарског одељења СПЦ (2014) постављен је на место заменика мандатног члана Светог Архијерејског Синода који је задужен за праћење рада тог синодалног мисионарског тела. С обзиром на искуство које је у младости имао у борилачким вештинама, непосредно по покретању синодског Програма духовног вођења тренера борилачких вештина (2016) именован је, уз чувеног карате мајстора протојереја-ставрофора Војислава Билбију, за координатора тог пројекта. У прелазном периоду, до избора новог српског патријарха, вршио је дужност главног и одговорног уредника Информативне службе СПЦ (2020–2021).

Учествовао је на више десетина стручних скупова, конференција, трибина и округлих столова одржаних у земљи и иностранству на теме односа православног хришћанства према феноменима информационих технологија, мас-медија и глобализације. У неколико наврата је био званични представник СПЦ при иницијативама од ширег друштвеног значаја које су се односиле на употребу савремених информационо-комуникационих технологија.

Непосредно по оснивању Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке, одлуком Његове Светости, Патријарха српског Г. Порфирија, постављен је за његовог првог управника.

Објавио је 13 књига.

Благословом Божијим, са супругом Мирјаном има троје деце: Нину, Саву и Николу.

Ђакон др Александар Милојкоов

Ђакон др Александар Милојков је православни доктор теологије. Докторирао је у области патрологије на тему „Личност и суштина у тријадологији Светог Григорија Богослова и Светог Августина“ на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, на којем је претходно завршио основне и мастер студије теологије. Био је студент генерације на поменутом факултету, а у току студија, због изузетног успеха, више пута је награђиван и био је стипендиста Министарства вера Владе Републике Србије.

Верску наставу у Земунској гимназији предаје од 2010. године. У периоду од 2021. до 2024. године обављао је дужност координатора у Одбору за верску наставу

Архиепископије београдско-карловачке. Од 2024. године, Одлуком Светог архијерејског синода СПЦ, постављен је за уредника Православног мисионара – часописа за који је без прекида писао веома запажене чланке, почев од 2008. године. Аутор је четири књиге, од којих су три православна катихизиса за средње школе и гимназије (у употреби за православну верску наставу у средњим школама и гимназијама у Републици Хрватској), десетак научних радова, који су објављени у релевантним научним часописима и преко стотину теолошких есеја, објављених у различитим часописима, претежно у Православном мисионару. Активно ради на преводу списа Светих Отаца са латинског језика (Светог Августина и других западних Отаца). Један је од водећих српских стручњака за богословље Светог Августина Ипонског. Често је присутан у медијима, штампаним, електронским, радију и телевизији, на којима говори на различите црквене, просветне и теолошке теме.

Као ђакон служи у храму Вазнесења Господњег у центру Београда од 2023. године. Ожењен је супругом Соњом и отац је две кћерке, Јелене и Марије, са којима живи у Београду.

Протопрезвитер-ставрофор Вајо Јовић

Протопрезвитер-ставрофор Вајо Јовић рођен 1956 године у Угљевику, Српска.

Свештеник у Загребу и секретар Епархијског управног одбора Митрополије загребачко-љубљанске од 1979 године.
Из Загреба опслуживао мисионарску парохију у Марибору.
Парох при храму Светог Александра Невског у Београду од 1991. године.
Од 2000. године Старешина истог храма и управник Православне мисионарске школе све до одласка у мировину 2023. године.

Четрдесет и две године свештеничке службе карактерише интензивно бављење мисионарским радом.

Добитник ордена Светог Саве трећег степена.