Овогодишњи предавачи: Његово Преосвештенство Епископ моравички др Тихон и свештеници др Оливер Суботић, мр Јован Милановић и Игор Игњатов, испунили су очекивања веома великог броја посетилаца, расветливши Николајев поглед на хришћанску веру, његову бригу за развој и живот младих богослова, однос са великим научником Николом Теслом, као и улогу и значај символа у његовом богословском наслеђу.
За разлику од претходних година, када је симпосион одржаван у ваљевском Вишем јавном тужилаштву, ове је приређен у Дому Светог владике Николаја, у порти манастира Лелић. Предаваче и госте је поздравио Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије, проглашени су и победници литерарног конкурса „У част Лелићког Златоуста“, док је модератор био протојереј Бранко Чолић, као и претходних година.
Одржан пети симпосион у част Светог Николаја у манастиру Лелић
Прва сесија
Велика је била радост свих присутних на овогодишњем, петом симпосиону у част Светог владике Николаја, сабраних 24. октобра у Дому подигнутом њему у славу у манастиру Лелић. Да је тако, посведочио је и Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије, који је на отварању скупа рекао „да се налазимо у здању које је плод заједничког труда свих нас, испуњења завета и жеља наших срца“. Из разних крајева земље похрлили су верници на скуп, испунивши у потпуности салу у којој се одржавао симпосион. Међу многобројним посетиоцима били су Његово Преосвештенство Епископ шабачки г. Јеротеј, градоначелник Ваљева г. Лазар Гојковић и многи други.
Предавањем на тему „Символ у богословском наслеђу Светог владике Николаја Охридског и Жичког“ симпосион је отворио протонамесник Игор Игњатов, парох храма Рођења Светог Јована Крститеља у Новом Саду, истакавши да је Николајев символизам природан, док је протојереј-ставрофор мр Јован Милановић, ректор Богословије Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима, рекао да су светитељеве идеје о васпитању омладине једини прави пут у просвети, расветливши при том тему „Брига Светог владике Николаја за живот и рад црквеног подмлатка“. Након њихових излагања развила се дискусија, а симпосион је водио протојереј Бранко Чолић.
Поздрављајући све присутне и пожелевши им сваки Божји благослов, Владика ваљевски Исихије је рекао да наши „разговори треба да буду у духу богољубља, честитости и међусобног поштовања“, како нас учи и Лелићки Златоуст. „Позива нас да не скрећемо са светосавског пута, да свој живот меримо према томе колико служимо Христу. Упозоравао нас је да се вратимо Богу, молитви, једни другима, да негујемо аутентичан однос према ближњем и Творцу“, додао је ваљевски архијереј.
Да смо позвани на дијалог и да је Николајево дело данас више него актуелно и важно за будуће нараштаје, истакао је први предавач симпосиона, протонамесник Игор Игњатов. За тему „Символ у богословском наслеђу Светог владике Николаја Охридског и Жичког“ први извор јесте Николајево дело „Символи и сигнали“, али како његова мисао није систематична, већ расута и делимично у другим делима, користио је и та његова дела. Но, пре него што је објаснио улогу символа у делима Светог Николаја, предавач је говорио о значају символа у православљу, истакавши да символи нису само теолошки појмови, већ да исказују стварност, али је не исцрпљују, односно морају добити онтолошку димензију. Без учешћа у символу, створено остаје без учешћа у нествореном. „Изражава се као поређење, метафора, алегорија“. Кључ за разумевање материјалне стварности јесте духовна стварност, што је посебно подвукао Свети владика Николај. „Символ је трајан и појединачан. Символ је битан ради увођења слушалаца у вишу стварност. Символ код Светог владике Николаја је увек антрополошки одређен. За њега је човек иконично биће… Потврђује истину Цркве да животиње и биљке, као делови творевине, имају саборни карактер… Тајне хришћанске вере су сувише дубоке за речи, о чему такође говори Свети Владика“, нагласио је протонамесник Игор Игњатов.
Символи су значајни за богословље, односно цео свет је символичан. Једна од окосница јесте да он свет сагледава као тајну Христову, као синтезу створеног и нествореног и то је суштина учења о символима. „Символ изражава стварност на чулан начин, али оно што је надчулно. Нама су символи потребни да бисмо ми ушли у заједничарење са стварношћу. Творачком енергијом којом је човек створен, он сведочи о Творцу. Бог нас позива у заједницу, символ је заједница са Богом. Ми употребљавамо свет и користимо свет као дар Божји. Све то треба да нас узводи ка заједници са Богом, то је сотиролошки. Николај увек има на уму спасење човека када пише, његов циљ је Царство Божје, да све дође у заједницу са Богом. Његов символизам је природан“, закључио је протонамесник Игор Игњатов, сматрајући да је само подстакао тему о символима и да има доста простора за даља истраживања.
Један од најважнијих сегмената пастирског деловања Светог владике Николаје јесте његова брига за хришћанску омладину. Томе је пажњу посветио протојереј-ставрофор мр Јован Милановић, ректор Богословије Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима, који је говорио на тему: „Брига Светог владике Николаја за живот и рад црквеног подмлатка“. Његова брига била је како одуховити младе људе, како им усадити тајну дубине православног предања, односно како да стекну свест о врлини. Подвукао је да је владика Николај дао немерљив допринос васпитању младих богослова, те да се тај допронос дели у три етапе светитељевог живота: школовање у богословији, делање као наставника богословије, а потом и одлазак у Охридско-битољску епархију.
Почетком 1920. долази велики број Руса у Србију, међу њима и они са завидним богословским образовањем. Први међу њима био је митрополит Антоније Храповицки, чије идеје је владика Николај унапредио и применио их на примеру Битољске богословије. „Користио је сваки свој слободан тренутак да дође у школу и буде са богословима, да им прича о књижевности, да их упозна са историјом светске и српске књижевности. То је као метод преузео од митрополита Антонија Храповицког… Било му је јасно каквим ветровима су изложени млади људи“, истакао је отац Јован, који је за резиме искористио Николајев текст о васпитању хришћанске омладине, у којем критикује западни индивидуализам, а хвали добровољну послушност. „Битно је да разумемо да Свети Николај и нама даје решење за васпитање омладине у ХХI веку. Васпитање почива на врлини, али на врлини у Христу… Свети Владика затим говори и о превазилажењу индивидуализма у корист заједнице. Не треба некоме да објаснимо зашто треба да буде добар, него треба заједно да будемо добри. И треће, на чему Свети владика Николај инсистира, јесте да имамо свест о другом… А ништа од свега реченог не бива без молитве. Ови елементи су у свести бриге Светог владике Николаја, а применљиви су и данас у просвети и васпитању“, апострофирао је отац Јован, закључивши да нас владика Николај обавезује на целовит приступ васпитању хришћанске омладине.
Након излагања свештеника Игора Игњатова и мр Јована Милановића развила се дискусија, којом су проширена и надограђена њихова предавања.
Друга сесија
На почетку друге сесије проглашени су победници литерарног конкурса „У част Лелићког Златоуста, а затим су одржана још два предавања. Презвитер др Оливер Суботић, парох храма Светог Александра Невског и управник Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке, говорећи о теми „Владика Николај о Николи Тесли: осврт на основу доступних историјских извора“, истакао је да су се светитељ и славни научник веома поштовали. Преосвећени Епископ моравички др Тихон у свом излагању на „Николајево представљање хришћанске вере као егзистенцијалне стварности“, подвукао je да је владика Николај позивао верника да тражи дубље истине вере. И након друге сесије уследила je дискусија.
На овогодишњи литерарни конкурс „У част Лелићког Златоуста“ пристигло је 45 радова и утисак је да су девојчице биле вредније и надахнутије јер су освојиле прва три места. Издвојиле су се: Хана Прељић, ученица трећег разреда Гимназије у Крушевцу (1. место); Дуња Радин (II разред) и Анастасија Катанић (IV разред), ученице Гимназије „Милош Савковић“ из Аранђеловца (2. место) и Марија Симоновић, ученица Пољопривредно-ветеринарске школе са домом ученика Рековац (3. место). Њих је похвалио и награде им уручио епископ Исихије.
„Владика Николај о Николи Тесли, осврт на основу доступних историјских извора“, била је тема излагања презвитера др Оливера Суботића на овогодишњем симпосиону. Своје предавање почео је од ХIХ века, посебно значајног за српски народ, јер се у њему рађају три изузетна генија: Петар II Петровић Његош, Никола Тесла и Николај Велимировић. Николај постаје пунолетан када је Тесла на врхунцу научне славе, а већ у тридесетим годинама пише помало о Тесли. У делу „Религија Његошева“, Свети владика Николај каже да је Теслина наука на извору Бога. Велича га као умног човека, зналца, као једног од најугледнијих Срба. Предавач додаје и да је Свети владика Николај подједнако поштовао Теслу и Пупина, за разлику од већине сународника који су се опредељивали за једног или другог.
Важно је напоменути да је више од десет година свог научног рада презвитер др Оливер Суботић посветио проучавању дела Николе Тесле. Аутор је и опсежне монографије о славном научнику „Тесла – духовни лик“. Каже да се владика Николај и Никола Тесла први пут срећу 1915. године, посредништвом универзитетског професора (Колумбија универзитет) др Павла Радосављевића, веома угледног Србина. Николај је покушао да заинтересује Теслу за будућност српског народа. Постоји могућност да су се видели и 1921. године, а пишући о томе, Свети владика Николај каже да се срео са нашим славним научником (Теслом), који је проучавајући све религије света, схватио да је православље најпрактичније. Поводом сто година од рођења Николе Тесле, Светом владици Николају стиже писмо са молбом да Тесли буде подигнут споменик у порти манастира Светог Саве у Либертивилу. Очекивано, владика Николај се сагласио, подвукавши да је на научном пољу Никола Тесла донео српском народу светску славу. Медијски је веома присутна и прича о наводном сусрету Светог Николаја и Николе Тесле у научниковој лабораторији 1927. године, али она није аутентична сматра др Суботић, јер је Тесла тад имао пројектни биро, а не лабораторију. „Свети владика Николај и почивши митрополит Амфилохије Радовић су двојица епископа који су се највише дивили Николи Тесли“, закључио је презвитер Оливер Суботић.
Благодаран на позиву да учествује на симпосиону, Преосвећени викарни Епископ моравички др Тихон сматра да ће сагледавање рада Светог владике Николаја на овакав начин, кроз молитву, заједничко дружење и разговор, отворити свима присутнима видике да боље сагледамо данашње време и актуелне изазове. У свом излагању на тему: „Николајево представљање хришћанске вере као егзистенцијалне стварности“, Епископ др Тихон истакао је да човек свој живот може да сагледава на хришћански начин, а може и да бежи од тога, не желећи да види свој живот као део Божјег плана. Човек живи тако што иде из прошлости у будућност, односно из историје ка вечном животу. Свети владика Николај је настојао да разумљивим језиком објасни највеће тајне и најкомпликованије ствари. Лелићки Златоуст је успевао да дотакне душе слушалаца у жељи да схвате да их се тиче шта су хришћанска вера и све што се догађа у вези са њом. За хришћанина је вера егзистенцијална стварност и зато је верник позван да тражи дубље истине вере. „Није био систематски богослов“, поновио је и владика Тихон, подвукавши да се Свети Николај сагледава кроз сва његова дела, али и периоде у којима је писао.
Епископ Тихон је подсетио слушаоце и да је Свети епископ Николај живео и делао у време када је почело поновно буђење православља, у првој половини ХХ века, као поборник неопатристичке синтезе, која се огледа у преиспитивању наслеђа и његовој примени на актуелни тренутак. Залагао се за поновно читање дела светих Отаца, смтарајући да су њихова дела корисна и применљива за садашњост. Владика јесте припадао том правцу, али је деловао оригинално. „Свети владика Николај чини богословске теме присутнијим, он је богословска питања доводио у везу са човеком. Владика преноси поруке промишљено. Његове беседе се своде на постављање проблема, промишљање и предлог решења. Тако се и слушалац подстиче да заједно са њим трага ка решењу, али и усвоји оно што Лелићки Златоуст предлаже“, закључио је владика Тихон.
У наставку симпосиона, предавачи су одговорили на питања посетилаца. Захваљујући се епископу Исихију, идејном творцу симпосиона, братству манастира Лелић, модератор сккупа протојереј Бранко Чолић је похвалио награђене радове средњошколки, јер се у њима види живи сусрет са Богом.
Пети симпосион у част Светог владике Николаја заокружен је литургијским сабрањем, пред његовим светим моштима у манастиру Лелић 25. октобра 2026. године. Светом Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ моравички др Тихон, уз саслужење Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија, свештенослужитеља из више епархија, међу њима презвитера др Оливера Суботића и протонамесника Игора Игњатова, учесника симпосиона; затим полазника Школе црквеног појања под вођством њихових професора – протојереја Бранка Чолића и Вање Урошевић; а у молитвеном учествовању веома великог броја верника. У беседи после читања светог Јеванђеља, владика Тихон је поручио сабранима да сачувају мир без кога нема спасења, док их је епископ Исихије по завршетку Литургије посаветовао да живе исправно као чланови Цркве и друштва.
Епископ Тихон је пажњу посветио спомену Светих Отаца VII Васељенског Сабора, чије су одлуке темељ поклањања иконама. Поштовање усмерено ка икони не односи се на материју, већ на личност која је на њој изображена. „Данас величамо труд Отаца VII Васељенског Сабора, који су следили Свети Сава и остали светитељи, као и Свети владика Николај, који је све своје дарове усмерио ка прослављању Бога“, истакао је беседник, додавши да и ми треба да чинимо тако, али да пазимо да не претерамо и преузмемо на себе подвиг који не можемо да изнесемо. „Побожни људи из жеље да учине више за своју веру, ближње, народ, а нису у стању то да изнесу, разочарају се, буде им тешко и много пате“, упозорио је владика Тихон, подвукавши да је света Литургија време које нас усходи ка Царству Небеском, одвлачи од ружних помисли и страхова да живимо у последњим временима. „Сачувајмо духовни мир без кога нема спасења“, закључио је владика Тихон, преневши сабранима благослове и поздраве Патријарха српског г. Порфирија.
Извор: Епархија ваљевска
Протопрезвитер-ставрофор Радивој Панић је координатор Одсека за парохијску мисију Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке. Рођен је 1. априла 1961. године у Новом Саду. Богословију је завршио у Сремским Карловцима 1981. године.
