Разговор са др Ненадом Бадовинцем, координатором Одсека за електронску мисију Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке Разговарала: Оливера Јовановић
Господине Бадовинац, Ви сте део тима Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке у оквиру којег сте на челу Одсека за електронску мисију. Данас се најчешће реч мрежа користи у смислу интернетског повезивања – контекст интернетских друштвених мрежа. Заборавља се на повезивање људи у личносном смислу. Црква је најсавршенија мрежа која постоји – нема места без храма у којем је организована парохијска заједница. Сама реч комуникација подразумева заједницу што Црква и јесте. Шта значи електронска мисија у мисији Цркве?
Електронска мисија није замена за мисију живе литургијске заједнице, већ њен продужетак и сведочанство у дигиталном простору. Ако Цркву назовемо најсавршенијом мрежом онда то не чинимо у техничком, већ у личносном смислу. У њој постоје „подмреже“ живих односа, као што су парохије, братства, породице и уопште мале заједнице верних сабраних око Христа. У том контексту, дигитални простор није алтернатива Цркви, већ ново мисионарско поље и као такво га је потребно разумети. Сврха тог мисионарског поља није да створи неку виртуелну паралелну стварност, већ да ојача постојеће односе и позове човека на стварни сусрет у храму, на светој Литургији. Електронску мисију можемо гледати и из перспективе градског трга нашег времена. Као што је Свети апостол Павле проповедао на градским трговима и путевима свога доба, тако смо и ми данас позвани да будемо присутни у дигиталним просторима. Електронска мисија сведочи веру кроз текст, слику, видео и друштвене мреже, са циљем да човека упути ка стварној црквеној заједници. То је одговорно коришћење савремених технологија у служби ширења Речи Божије и њему Црква треба организовано приступити. Циљ није да задржимо човека на екрану, већ да му помогнемо да кроз дигитални садржај пронађе пут ка живом искуству Цркве. На симболичан начин, овај интервју сведочи и о синергији технологије коју користи електронска мисија и човека. Настала је у сарадњи човека и алата вештачке интелигенције, па сам се одлучио на то како бих показао пример да технологија може бити наш сарадник, али не и замена. Без људског промишљања, овај текст не би имао смисао, док без технолошког алата не би имао ову форму и брзину настанка. Управо у тој сарадњи где човек поставља правила и води, а технологија служи, видим прави модел електронске мисије.
Шта је вештачка интелигенција? Молим Вас да нашим читаоцима приближите појам вештачка интелигенција у формалном али и суштинском смислу.
Вештачка интелигенција је област рачунарства која развија системе способне да обављају задатке које иначе обавља човек, као што су учење из података, препознавање говора и лица, анализа слика, доношење одлука и прилагођавање новим ситуацијама. Ови системи могу обрађивати велике количине података веома брзо и на основу тога давати процене или предикције. Међутим , у суштинском смислу, вештачка интелигенција није интелигенција у људском значењу те речи. Она нема свест, нема слободну вољу, нема лично искуство. Она не размишља, већ рачуна. Не разуме, већ статистички повезује. Када нам изгледа да је „паметна“, то је у основи резултат сложених математичких модела који препознају обрасце у подацима. Зато је важно да разликујемо способност машинског учења неког рачунарског система од онтолошке стварности човека. Човек је личност, биће савести и слободе. Вештачка интелигенција је алат, моћан, користан, веома способан и брз. То је алат који може помоћи у медицини, образовању, безбедности, али и у мисионарском раду кроз анализу података или обраду садржаја. У том смислу, вештачка интелигенција је производ људског ума и знања. Зато је важно да је посматрамо као средство у служби човека, а не као замену за човека. Када постанемо свесни могућности које вештачка интелигенција пружа, бићемо способнији да је користимо у многе позитивне сврхе. То је укратко. Међутим , дубља анализа вештачке интелигенције није потпуна без сагледавања духовног оквира у којем настаје. На пример технологија двосмерне (наизменичне) електричне енергије има духовну позадину у православном окружењу из којег долази Никола Тесла. Али код вештачке интелигенције ми за сада не знамо која је духовна позадина, то ће тек време показати.
Сведоци смо честе злоупотребе вештачке интелигенције – где је црвена линија у манипулацији људима?
Технологија сама по себи нема морални карактер, она постаје добра или лоша у зависности од начина на који се употребљава. Управо ту долазимо до питања „црвене линије“. Црвена линија у манипулацији постоји онда када се вештачка интелигенција користи да би се обмануо појединац, кроз лажне видео-записе (енг. деепфаке), лажно генерисање људских гласова, лажне вести или психолошки профилисане поруке које циљано утичу на емоције и одлуке људи. Друга важна граница јесте транспарентност. Ако је садржај генерисан вештачком интелигенцијом, а то се свесно прикрива како би се створио лажни идентитет, тада се прелази етичка граница. Човек има право да зна са ким или са чим комуницира. Прикривање порекла садржаја ради утицаја на емоције или верска уверења представља озбиљан облик злоупотребе. У суштини, црвена линија је тамо где се скрива истина. Зато је важно да развој и примена вештачке интелигенције буду утемељени у јасним етичким и моралним оквирима, праћеним духовним и критичким расуђивањем, при чему је потребно да Црква активно учествује и доприноси.
Теолошка учења су на становишту Истине која сведочи да технолошки систем ма колико био унапређен не може да замени етику, духовност или одговорност. Колико је важно подсетити да је најсавршеније Божије створење човек и да је та савршеност управо у односу према људима где се подразумева одговорност. Да ли вештачка интелигенција иде у смеру покушаја замене свих људских особина иако врло добро знамо да на пример само човек може да воли и да се каје?
Вештачка интелигенција као алат којим управља човек не иде сама по себи никуда, већ њен ток усмерава њен творац и развој. Велике технолошке мултинационалне компаније и све мањи број људи управљају овим технолошким сектором. Теолошко учење полази од Истине да је човек створен по подобију Божијем, као биће односа, слободе и одговорности, док технолошки систем, ма колико био софистициран, и даље је скуп алгоритама и математичких модела. Ови модели могу веома ефикасно да имитирају одређене облике људског понашања, али не могу да поседују свест, савест, не могу да се покају или да воле. Зато је изузетно важно стално подсећати да је човек Божије створење, док је вештачка интелигенција, па и све напреднији хуманоидни роботи, творевина човековог ограниченог знања и ограничене технологије. Вештачка интелигенција данас може да генерише текст о љубави, да симулира људски глас саосећања, да тугује или да показује да је срећна. Али то је симулација. Све што ради јесте веома брза обрада података и израчунавање статистичких вероватноћа. Не бих рекао да вештачка интелигенција „жели“ да замени људске карактеристике, јер она нема своју вољу да нешто жели или не жели. Али постоји опасност да човек, фасциниран технолошким достигнућима, почне да пројектује на технологију оно што припада искључиво људској природи. Управо та опасност није у машини, већ у човековом односу према машини.
Креатор вештачке интелигенције је човек – да ли је човек прешао границу у покушају да постане надчовек?
Креатор вештачке интелигенције јесте човек и то сведочи о његовој огромној стваралачкој способности. Човек је биће које истражује, ствара, подељује свет око себе и проналази нова решења. Граница се не прелази самим развојем напредних система, већ онда када човек почне да верује да кроз технологију може да превазиђе сопствену природу и потребу за Богом. Проблем не настаје у лабораторији, већ у срцу оног човека који управља технологијом. Зато бих рекао да човек није прешао границу тиме што је развио алате вештачке интелигенције. Граница се прелази онда када се изгуби свест о сопственој мери, докле год је технологија у служби човека и докле год човек остаје свестан своје одговорности пред Богом, она може бити благослов.
Поред негативних страна вештачке интелигенције које бисте издвојили као добре? Знамо да је у пољу медицине вештачка интелигенција добро дошла и да је унапредила многе поготово хируршке гране медицине.
Уз препознавање могућих злоупотреба вештачке интелигенције, потребно је систематски развијати и подстицати њену примену у позитивне сврхе, утемељену на јасним етичким принципима и друштвеној одговорности. У многим областима већ данас је њен допринос веома велики. У медицини вештачка интелигенција помаже у раној дијагностици болести кроз анализу медицинских снимака (радиологија, онкологија), предвиђању компликација, персонализацији терапија и асистенцији у роботизованим хируршким захватима. Тиме се повећава прецизност, смањује ризик и спасавају животи. У неким областима алгоритми могу препознати обрасце које људско око тешко уочава. У образовању вештачка интелигенција омогућава персонализовано учење које је прилагођено потребама ученика. У безбедности и кризним ситуацијама АИ системи помажу у предвиђању природних катастрофа и анализи саобраћаја. У свакодневном животу олакшава комуникацију и обраду великих количина података. Суштински гледано, добра страна вештачке интелигенције јесте у томе што може проширити човекове способности. Када се користи у мисији Цркве, технологија може приближити Реч Божију верницима и допрети до болесних, старијих, расељених. Кроз дигиталне библиотеке, аудио и видео садржаје, подкасте, едукативне платформе и интерактивне курсеве, порука Јеванђеља постаје доступна савременом човеку и то на језику и у формату који разуме. Тако технологија постаје мост који превазилази физичку удаљеност, шири Реч Божију и што је најважније усмерава човека ка личном сусрету са Црквом и живом литургијском заједницом.
Сведоци смо све учесталијих интернет превара које почињу лажним рекламама, посебно када је реч о „чудотворним лековима и препаратима“ који обећавају брзо оздрављење. Будући да је здравље тема која посебно погађа старију популацију, како препознати овакве облике манипулације и на који начин можемо ефикасно упозорити грађане?
Интернет преваре које се заснивају на лажним рекламама за „чудотворне лекове“ опасне су јер циљају оно најосетљивије код човека – здравље. Управо зато су старије особе често мета, јер немају довољно дигиталног искуства да препознају манипулацију. Први корак у спречавању оваквих превара јесте едукација. Грађане треба подстицати да никада не остављају личне и финансијске податке на сумњивим сајтовима. Додатно бих укључио и породичну бригу – млађи чланови породице треба да разговарају са старијима о интернет преварама, да им помогну да препознају сумњиве садржаје и да им буду подршка у дигиталном окружењу.
Хвала Вам на овоме разговору у којем сте отклонили многе недоумице и објаснили многе нејасноће са којима се сусрећемо сви у све популарнијем свету интернета.
