*Текст је објављен на порталу Кинонија у рубрици „Из пера уредника“, 21. августа 2025. године.
Налазимо се у данима попразништва празника Преображења Господњег на гори Тавору. Пратећи химнографију, заједно са црквеним песником ми величамо Господа и љубав Његову коју је пројавио у свештеном догађају чудесног Преображења.
Шест дана пре догађај Преображења на таворској гори, Господ наш Исус Христос је наговестио ученицима да ће пострадати од старешина и првосвештеника, да ће бити разапет, али и да ће трећега дана васкрснути (Мт. 16, 21). Господ својим ученицима открива и да ће поново доћи у слави „са анђелима својим, када ће узвратити свакоме по делима његовим“ (Мт. 16, 27).
Христос је на високу гору повео Петра, Јакова и Јована. Занимљиво је да јеванђелист не наводи назив те узвишене горе, међутим, освештано предање вековима сведочи да се догађај Христовог Преображења збио на гори Тавор у Доњој Галилеји.
На гори таворској која је висока 588 метара, Христос је најпре узнео молитву током које се и догодило Преображење, када се Христос открио као савршени Бог и савршени човек, односно, као Богочовек. Као и на Јордану приликом крштења Господњег, у догађају Преображења учествује Света Тројица – Отац, Син и Дух Свети, тако Преображење и јесте нова теофанија, ново јављање Бога.
Како нам сведочи јеванђелист, заједно са Христом јављају се Мојсије и Илија, као сведоци закона и Ппророка. Мојсије символизује људску природу, јер је умро и сахрањен, док Илија, вазнет на небо, указује на бесмртност и божанску природу. Они сведоче да је Христос испуњење закона и пророка, очекивани Месија који је уједно и Богочовек. У личностима тројице апостола које је Господ повео на Тавор, пројављује се, такође, важна порука. У њима се пројављују три највеће врлине: У апостолу Петру вера, у апостолу Јакову нада, а у апостолу Јовану љубав. Ова тројица апостола ће касније, не случајно, бити названи „стубови Цркве“ (Гал. 2, 9).
Празнујући преславно Христово Преображење, ми истовремено празнујемо и наше будуће преображење, које ће се догодити у вечности. У свом племенитом стремљењу ка достизању овог славног преображења, неопходно је да се свакодневно подсећамо да се човек састоји из тела и душе, те да нашем телесном и спољашњем преображењу, треба да претходи унутрашње преображење, односно преображење душе. Господ Који се преобразио пред Својим ученицима преобразиће и нашу душу и учиниће нас способнима да видимо ову божанску светлост и да постанемо Његови заједничари, заједничари Царства небеског у којем ћемо се радовати заједно са Илијом, Мојсејем и апостолима Јаковом, Петром и Јованом. Ова божанска таворска светлост је наша будућност, та чудесна свепрожимајућа светлост је оно ка чему идемо заједно са Христом.
О освећењу плодова винове лозе (грожђа) на празник Преображења Господњег
Према нашој богослужбеној пракси овај чин савршава се на празничној Литургији после заамвоне молитве. После тропара и кондака празника презвитер чита молитву за благосиљање и освећење плодова винове лозе – грожђа, и трипут кропи освећеном водом. Где нема грожђа типици напомињу да се врши освећење јабука, или других плодова, са разликом да се у том случају не чита молитва за благосиљање и освећење грожђа, већ молитва за благосиљање и освећење првих плодова.
После отпуста Литургије освећено грожђе се заједно са антидором раздаје вернима ради благослова. Важно је напоменути да се ово благосиљање и освећење грожђа не врши са „Богојављенском водомˮ већ са водом која је непосредно пре овог чина освећена по чину малог водоосвећења.
У Романовом типику наилазимо на примедбу о благосиљању и освећењу грожђа: „Примисмо од светих отаца заповест да на овај спасоносни празник Преображења једемо грожђе, које презвитер благосиља и даје ради благослова после антидора. Ко од братије прекрши ову заповест и једе грожђе пре Преображења, забрањује му се да једе грожђе кроз цео месец август, јер је преступио заповест, али и да се научи поштовању заповести. Ово се односи и на све монахе који обрађују винограде. После овог празника грожђе се ставља на трпезу братији три пута недељно: понедељком, средом и петком. Овако се чини и са смоквама и осталим воћем када дође време да се једе. Братији се увек опрашта! Према неким старим типицима грожђе се благосиља и почиње јести тек на Успеније Пресвете Богородицеˮ.
Молитва освећења плодова винове лозе на Преображење
Боже, Боже наш, Ти си благоволео да се Јединородни Син Твој, Господ наш Исус Христос, назове Чокотом, и благодаћу Твога Духа учинио си да Његов род буде узрок бесмртности; благослови и сада, Господе, овај род винограда, и подај освећење и напредак душе са телесним здрављем свима који га једу; благодаћу својом сачувај наш живот у спокојству украшавајући наше душе Твојим вечним даровима који се не могу одузети и дарујући увек мир своме народу. Благослови, умножи и учини да увек изобилно рађају виногради оних који ти верно служе, а њихове домове испуни свим својим земаљским добрима, да имајући свега свагда обилују у сваком добром делу. Благодаћу милосрђем и човекољубљем, Јединородог Сина Твог са којим си благословен, са пресветим и добрим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова амин.
ПИШЕ: Катихета Бранислав Илић, уредник портала „Кинонија“
