Конференција ФЕКРИС-а у Бриселу, 19. и 20. јуна 2025. године

Извештај

Прошле, 2024. обележено је 30 година постојања и рада ФЕКРИС-а, Европске федерације центара за истраживање и информисање о култовима и сектама (FECRIS – Fédération Européenne des Centres de Recherche et d’Information sur le Sectarisme https://www.fecris.org ).

Ове 2025. године, 19. и 20 јуна, у Бриселу су одржане скупштина и експертска конференција на тему „Undue Influence: A Multisectoral Approach“ – Непримерени утицај: Мулти секторски приступ. На скупу су, као представници ЦАС-а, учествовали Андреј Протић и Слободан Спасић иначе и стални стручни сарадници Апологетског одсека Мисионарског одељења Архиепископије Београдско – Карловачке СПЦ.

Приказано је укупно 11 радова и излагања.  

Најпре је поздравне речи упутио Андре Фредерик (André Frédéric, President of FECRIS and AVISO), председник ФЕКРИС-А.

 Јања Лалић САД, (Emeritus Professor of Sociology, Founder & CEO of the Lalich Center on Cults and Coercion, author USA) је имала прво излагање: „Тридесетосам година супротстављања сектама – Шта смо научили ? – (“Thirty-Eight Years in the SECTIVERSE – What Have We Learned?”). У раду је дала преглед развоја приступа проблемима сектног и манипулативног деловања током 38 година. Указала је на промене терминологије, начина деловања организација које промовишу култове/секте, битне догађаје који су доводили до потребе за адекватнијим приступом. Истакнута су и нека од значајних истраживања која су допринела бољем разумевању овог феномена као и променама у приступу изучавања (Маргарет Сингер, Александра Штајн, Филип Зимбардо). Такође, јасно су приказани периоди и карактеристике приступа и избора тема за сваки од њих. Присуствовали смо садржајном, прегледном и информативном приказу развоја научног бављења сектама.

Етјен Јакоб, Француска, (Etienne Jacob, journalist at Le Figaro and author France), новинар Фигароа, радећи на документарној емисији о сектама, провео је одређено време у неколико организација попут Реалијанског покрета и Сајентологије. Из тог новинарско истраживачког подухвата проистиче рад: „Опомињући извештај након годину дана инфилтрације у француском алтернативном амбијенту: флуктуирајуће, свеприсутно, подмукло и никог не оставља без последица !“ – („ A Disturbing Report After a Year of Infiltration in France’s Alternative Landscape: Fluctuating, Insidious, and Affecting Everyone!”). Указује на значај те врсте личног искуства за разумевање начина деловања механизама манипулације и притисака којима су изложени чланови. Занимљиво излагање које поред увида аутора указује и на значај оперативног рада. Позивамо вас да погледате неколико доступних интервјуа са Етјеном https://www.youtube.com/watch?v=dl9EMehBFlw&ab_channel=Cdansl%27airFranceT%C3%A9l%C3%A9visions)

Следило је представљање МИВИЛУДЕС-а, Интерминистарског тела Владе Француске. Дат је приказ формирања, циљева, мисије, структуре и начина радан (https://www.miviludes.interieur.gouv.fr/). Сајт Мисије је прегледан, са много докумената који могу бити од користи у разумевању улоге државе, њених политичких и стручних институција и организација. Наглашен је значај сарадње са удружењима грађана. МИВИЛУДЕС координира сарадњу међу различитим државним органима које ово тело покрива. Резултат тога је практично тренутна доступност информација и подршке грађанима или државним органима (нема чекања неколико дана на одговор, реагује се одмах). Најзначајнија димензија борбе је превенција која почива на директној размени информација и едукацијама. МИВИЛУДЕС финансира одређена стручна истраживања са око милион евра годишње, више доктората, посебно психологије. Друга значајна димензија је рад са људима који су имали искуство у сектама и обезбеђивање помоћи. Посебан значај има обавештајни рад. Овај сектор је веома успешан и помаже уочавање и препознавање различитих сектних и манипулативних деловања која нису на први поглед видљива као и организација у оквиру који постоји прикривена сектна или криминална делатност (сексуална експлоатација, недозвољена трговина, екстремизам и радикализам). Инвестирање у информационо комуникациони систем који омогућава брзу размену информација је дало одличне резултате и његово деловање је одлично прихваћено и оцењено како унутар државних органа тако и од стране грађана.

Др Каролин Дипу, Белгија, (Dr Caroline Depuydt, psychiatrist, specialist at Epsylon Clinics), психијатар, се у свом раду бави нежељеним утицајима у сектама као и начинима терапијског рада и ресоцијализације. На Конференцији се представила радом: „Какву улогу могу да играју блиске особе када је неко захваћен поступањима које укључују непримерени притисак: како им помоћи да напусте такве третмане и поново се изграде после тога?”). “What Role Can Loved Ones Play When Someone Is Caught in a Process of Undue influence: Helping Them Escape and Rebuilding Afterward?”). Описујући технике манипулације Дипу, указује на различите облике непримереног утицаја на понашање, размишљање, информације и емоције. Такође је указала на ограничену ефикасност терапеута који раде са члановима секти јер не познају ефекте метода и техника манипулације. То нас води ка потреби додатне обуке за терапеуте са циљем да се упознају са специфичностима рад са особама које су биле изложене непримереном и манипулативном деловању. У раду приказује процес и време потребно за напуштање секте као и ресоцијализацију као и различите врсте проблема попут ПТСП, напада панике, депресије, хроничне анксиозности, самоубилачких идеја, кризе идентитета.

Лорита Тинели, Италија (Lorita Tinelli, psychologist and criminologist, member of FECRIS, founder and president of CeSAP -Centro Studi Abusi Psicologici)  психолог и криминолог, представила је резултате истраживања које је спровела међу психолозима и психотерапеутима у области у којој живи и ради, а то је регија Апулија. Насло њеног рада је: “Резултати истраживања које су спровели психолози о феномену непримереног притиска: Како помоћи следбеницима да се опораве ?“ (Results of Research Conducted by Psychologists on the Phenomenon of Undue Influence: How to Help Followers Rebuild?”). Циљ истраживања је био да се утврди колико и којој мери су психолози и психотерапеути упознати са методама сектног и манипулативног деловања, непримереним утицајима, као и специфичностима техника терапијског рада са бившим члановима секти.

Рикардо Мендез, Португалија, бивши припадник псеудо будистичке организације ОКЦ (Огиен Кунзанг Чолинг- Ogyen Kunzang Chöling – коју је основао Роберт Шпац). Представљено је лично искуство особе која је рођена и одрастала у секти. Сада води удружење које су основале жртве поменуте псеудо-будистичке секте и Роберта Шпаца (https://chardonsbleus.org/association/). ОКЦ је имала преко 170 кривичних пријава и истрага. Године 1997, у оквиру операције „Сунце“, спроведени су претреси у Белгији, Француској и Португалу. Они су довели до хапшења Роберта Шпаца, који је провео шест месеци у притвору, као и до испитивања стотина следбеника. У Француској је потом покренута истрага, заснована посебно на сведочењима малолетне деце која припадају заједници ОКЦ. Од 2020. до 2022. године, у Белгији је одржано друго суђење, које је завршено осудом Роберта Шпаца на петогодишњу условну казну затвора од стране Суда у Лијежу, који га је прогласио кривим за сексуално и физичко злостављање малолетника, као и за злоупотребу слабости против чланова ОКЦ заједнице.

Слично је и сведочење Рејчел Реин, Велика Британија. Она је бивша чланица Универзалне цркве царства божијег, (Raechel Reign, Founder of Surviving Universal UKS – United Kingdom). Презентовала је рад: “ Моја борба против духовног и ритуалног злостављања кроз моје лично искуство – My Fight Against Spiritual and Ritual Abuse Through My Personal Experience“. Као бивши члан Универзалне цркве царства божијег, Рејноваизноси своје искуство о животу и раду у секти као и начину изласка и актуелној борби против сектног и манипулативног деловања.  (https://www.dailymotion.com/video/x8rojf1).

Вероника Маргрон, теолог, опатица – Доминикански ред, председница Конференције религиозних мушкараца и жена Француске. (Sister Véronique Margron, O.P., President of the Conference of Religious Men and Women of France (CORREF), У свом раду „ Борба Римокатоличке цркве са сексуалним злостављањем и насиљем у својим редовима“  (The Catholic Church in France grapples with abuse and sexual violence in its midst”), износи податке о суочавању Римокатоличке цркве са проблемима злоупотребе и сексуалног злостављања деце у својим редовима.

Кло Андриес, Француска, новинарка, сниматељ филмова на религијске теме, представила је свој рад на тему „Непримерени утицај у Католичкој цркви; Путовање у срце Тамне области – Од истраживачког новинарства до личног ангажовања (Chloé Andries, journalist and filmmaker specializing in religious topics”Undue Influence Abuse and Catholic Institutions: A Journey into the Heart of Shadowy Areas – From Investigative Journalism to Personal Engagement“. Ово је било још једно излагање које се бави злоупотребама у Римокатоличкој цркви.  

Жан Пјер Жугла је дао приказ развоја правне борбе против сектног деловања наводећи историјске чињенице везане за деловање секте Врата раја као и промене настале у правном приступу (Jean-Pierre Jougla, President of the Scientific Committee of FECRIS (France)”The Solar Temple Cult Case – 30 Years On”). Још једно подсећање на историју развоја приступу и начину сагледавања феномена сектног и манипулативног деловања..

Закључак

Од великог је значаја постојање државних тела за бављење сектним и манипулативним деловање иако то не искључује проблеме.

Неспорно је да одређене секте имају велику политичку, финансијску, корпоративну моћ и да се према њима може деловати само удружено, и то не само у смислу удруживања организација већ и држава.

Највеће промене и упливи су у области образовања, здравства и безбедности. Изузетно је значајан утицај употребом различитих информатичких метода и деловањем у виртуелној реалности.

Неопходно је да организације чланице дају сопствене предлоге за промене у законодавствима својих држава, како би се омогућила међународна подршка.

Због вишеструког значаја употребе и злоупотребе психолошких и психо-манипулативних метода и техника, потребно је акредитовати програме специјалистичких, мастер и докторских студија и повећати број научних радова из области сектног и манипулативног деловања.

Због ефикаснијег рада потребно је сектно и манипулативно деловање изместити из оквира људских (верских и других) права у оквир екстремизма, радикализма и тероризма. Тиме би се смањиле могућности њихових злоупотреба и повећале могућности деловања државе и стручних организација.

Фото додатак:

Андреј Протић и Слободан Спасић стални стручни сарадници одсека за Апологетску мисију при Мисионарском одељењу Архиепископије београдско-карловачке.

Извештај приредио Слободан Спасић

© 2025 Мисионарско одељење Архиепископије београдско-карловачке. Сва права задржана.

Последње објаве

Пратите нас

Јутјуб

Aгностицизам – да ли хришћанин може бити агностик?

Предавање: „Стварање у доба вештачке интелигенције“

Предавање: „Изазови породичног живота у добу вештачке интелигенције“

Катихета Бранислав Илић: Како се упокојила и зашто је празан гроб Христове мајке?

Одржано предавање: „Прича о Теслиним прецима и херцеговачким пријатељима“

Емисија на тему: „Зашто сам православни хришћанин“

Пријавите се својом е-адресом на нашу листу и примајте редовно новости о активностима Мисионарског одељења АЕМ.

Ненад Бадовинац

Зоран Луковић

Рођен 11. јуна 1961, одрастао и школовао се у Београду. Војни рок одслужио у Дивуљама код Сплита 1980/81.

Дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду 1988 год.

Мастер академске студије: Тероризам, организовани криминал и безбедност, при  Београдском универзитету завршио 2016 године одбраном рада: Верске секте као инструмент политичке радикализације. Добија звање Мастер менаџер Безбедности

Студије: Верске заједнице – иновације знања, завршио на Факултету политичких наука 2017.

Двогодишњи мастер програм Религија у друштву, култури и европским интеграцијама завршава 2022 године на Београдском универзитету и добија звање Мастер Религиолог.

У радном односу од студентских дана.

Прво запослење засновао 01.01.1984. у Народном позоришту, радећи као помоћно сценско-техничко лице (реквизитер, декоратер и статиста).

Од 1988, новинар по уговору, у редакцији Београдског ТВ програма у тиму Мирка Алвировића.

Запослио се у Министарству унутрашњих послова 1990, као инспектор-оперативац у Одељењу за крвне деликте београдске криминалистичке полиције. У истом својству провео 6 месеци у Призрену (1993/94).

Ангажован на пословима полиграфског испитивача у београдској криминалистичкој полицији од 1995. до 2011. године, након чега прелази у Управу за аналитику МУП-а, где децембра 2015. дочекује пензију.

Од средине осамдесетих година прошлог века, приватно и професионално прати појаве екстремизма, верског радикализма, сектног и манипулативног деловања и ангажује се у пружању помоћи жртвама и члановима њихових породица. По питањима из ових области сарађивао у више домаћих и страних часописа и одржао више стотина јавних наступа (јавна предавања, електронски медији… итд).

Активно учествовао на многим међународним и домаћим конференцијама и скуповима стручњака из области праћења сектног и манипулативног деловања, при чему се овде наводе оне најважније за последњих петнаестак година :

  • 2005 – Берлин – конференција: Присуство секти у Источној Европи; имао излагање на тему: Искуства МУП-а Србије у раду са сектама.

 

  • 2006 – Брисел – на челу делегације из Србије, која прва у региону преко удружења грађана ЦАС (Центар за антрополошке студије), постаје члан ФЕКРИС, европске федерације за праћење и документовање сектног и манипулативног деловања (FECRIS, Fédération Européenne des Centres de Recherche et d’Information sur le Sectarisme).
  • Oд 2006, готово редовно присутан на конференцијама ФЕКРИС: Брисел, Хамбург (2007), Софија (2007), Пиза (2008), Санкт Петерсбург (2009), Ријека (2009), Лондон (2010), Познањ и Варшава (2011), Софија (2013)…

 

  • 2007 Софија: У организацији бугарског Център за проучване на нови религиозни движения, присутан с радом   Људска права и секте у Србији;            

 

  • Исте 2007 године у Бриселу, постаје члан ICSA (америчко-канадска федерација – International Cultic Studies Associations) на годишњој међународној Конференцији, одржаној од 29. јуна до 01. јула, у оквиру које учествује с радом на тему: Society for Scientific Spirituality “SANATAN”: Doctrines, Terrorist Teachings, and Psycho-Manipulative Practices, аутори Зоран Д. Луковић и Андреј Р. Протић (објављен у научном Зборнику: The phenomenon of cults from a scientific perspective; ed. Piotr Tomasz Nowakowski, Maternus, 2007).

 

  • 2009 Санкт Петерсбург: У организацији руског Центра Религиоведческих исследований, на међународној конференцији FECRIS, одржаној 15 и 16. маја, учествовао са радом Cultic and Subversive Elements in Activities and Practices of Political Non-Governmental Organizations, аутори Зоран Д. Луковић и Андреј Р. Протић.

 

  • 2010 Београд: учествовао као координатор и предавач (две теме: Друштвено-историјски оквир Нових облика зависности и Неформалне групе младих и сектно деловање), на Семинару стручног усавршавања за просветне раднике, који је Завод за унапређење образовања и васпитања акредитовао као обавезан (објављен у „Каталогу програма стручног усавршавања запослених у образовању за школску 2009/2010“, под бр. 540 и називом: „Нови облици зависности и савремени комуникациони системи“). Семинар је 27.05.2010. године, у просторијама Скупштине града Београда био одржан уз подршку Секретаријата за образовање града Београда, а у извођењу НВО Центар за антрополошке студије.

 

  • 2010 Лондон, LSE, учешће на конференцији Cults and crime; презентација на тему
    New experiences of the Ministry of the Interior of Serbia in working with sects.

 

  • 2011 Познањ и Варшава (05-07. маја 2011): конференције на тему Systematic abuse in cults: testimonies and evidence, у организацији FECRIS i RORIJ (Ruch Obrony Rodziny i Jednostki), уз подршку College of Education and Administration in Poznan; учествовао са радом на тему Methods of Cult Indoctrination in Serbian Extremist Political Groups.

 

  • Од 2008-2017, након иницијативе великодостојника Кипарске православне Цркве да се на међународном плану формира посебна, Међународна мрежа представника православних држава и помесних Цркава (2007 г.), већ следеће 2008.године, кренуло се са непосредном разменом искустава, као и са сталним сусретима. Са благословом епископа јегарског, потом митрополита загребачко-љубљанског, а данас патријарха српског др Порфирија, аутор учествовао са радовима, као и у раду стручних и извршних органа ове православне мреже и то на: Кипру (2008), Русији (2009, 2014), Бугарској (2010, 2013, 2016), Грчкој (2011), Србији (2012), Словенији (2015) и Пољској (2017),

 

  • 2013 Београд: у мају учествовао у целодневном стручном Семинару о безбедносно интересантним аспектима сектног и манипулативног деловања, у организацији Безбедносно-информативне агенције (за раднике из оперативног састава), са презентацијом на тему Измештени систем вредности као последица сектног деловања.

 

  • 2013-2017 Загреб: Пасторални институт и Провинција светог Јеронима, фрањеваца конвентуалаца, оранизатор је више конференције из предметне тематике. Аутор сарађује и непосредно учествује, са радовима: Појединац као носилац култног деловања, Ритуални и култни злочини и карактеристике њихових извршилаца, Утицај култних елемената на систем вредности појединаца и Има ли култног деловања без групе.

 

  • 2018 Сребрно језеро, 27 и 28 април; у оквиру Међународне научне конференције, „Традиционална и нова религиозност – прошлост и будућност“, у организацији Института друштвених наука, 27 и 28 априла 2018 године, учествовао са радом: Псеудохиндуистички радикализам у Србији – случај Санатан.

 

  • 2022 Марсеј 24 и 25 март, конференција ФЕКРИС Секташке злоупотребе у области здравства: FECRIS conference: Les derives sectaires dans le domaine de la sante

 

  • 1996-2024 Више стотина, предавања, трибина, јавних и медијских наступа у Србији и иностранству.

 

Презвитер др Оливер Суботић

Презвитер Оливер Суботић је рођен 24. фебруара 1977. године у Новој Вароши (Србија). У родном граду је завршио основну школу и гимназију (природно-математички смер). Дипломирао је на Одсеку за информационе технологије Факултета организационих наука у Београду (2004) и на општем смеру Православног богословског факултета (2005), који је упоредо студирао. Магистрирао је на Православном богословском факултету (2008), а доктори-

рао на Катедри за социологију Филозофског факултета Универзитета у Београду (2011).

Током основних студија две године је радио на Вишој електротехничкој школи у Београду, у својству стручног сарадника на предметима Компјутерска графика и Компјутерска анимација. После окончања студија информатике радио је на Православном богословском факултету у Београду као стручни сарадник на информационим делатностима у оквиру Информационо-документационог центра. Верску наставу је две године предавао у Деветој београдској гимназији (2007–2009) и у Рачунарској гимназији (2009) у Београду.

У чин ђакона је рукоположен 22. јануара 2008. године у Српској Патријаршији у Београду од стране митрополита црногорско-приморског Амфилохија и постављен на службу у храм Вазнесења Господњег у Жаркову (Београд). У чин презвитера је рукоположен на Богојављење 2011. године од стране патријарха српског Иринеја и постављен за пароха новоосноване пете жарковачке парохије, на којој је службовао девет година. Од 2020. године, одлуком патријарха Иринеја, постављен је на другу парохију при храму Светог Александра Невског у Београду.

Од стране Светог Архијерејског Синода СПЦ је крајем 2007. године постављен за главног и одговорног уредника часописа Православни мисионар, званичног мисионарског гласила за младе, који је уређивао пуних 16 година. Један краћи период је био и вршилац дужности председника Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке (2008). Као стални члан Катихетског одбора Архиепископије био је задужен за унапређење квалитета верске наставе у београдским гимназијама (2008–2014). Оснивањем Центра за проучавање и употребу савремених технологија при Архиепископији београдско-карловачкој постављен је за његовог првог управника (2008) и на том месту је остао пошто је Центар пребачен под директну синодску управу (2011–2015). По оснивању Мисионарског одељења СПЦ (2014) постављен је на место заменика мандатног члана Светог Архијерејског Синода који је задужен за праћење рада тог синодалног мисионарског тела. С обзиром на искуство које је у младости имао у борилачким вештинама, непосредно по покретању синодског Програма духовног вођења тренера борилачких вештина (2016) именован је, уз чувеног карате мајстора протојереја-ставрофора Војислава Билбију, за координатора тог пројекта. У прелазном периоду, до избора новог српског патријарха, вршио је дужност главног и одговорног уредника Информативне службе СПЦ (2020–2021).

Учествовао је на више десетина стручних скупова, конференција, трибина и округлих столова одржаних у земљи и иностранству на теме односа православног хришћанства према феноменима информационих технологија, мас-медија и глобализације. У неколико наврата је био званични представник СПЦ при иницијативама од ширег друштвеног значаја које су се односиле на употребу савремених информационо-комуникационих технологија.

Непосредно по оснивању Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке, одлуком Његове Светости, Патријарха српског Г. Порфирија, постављен је за његовог првог управника.

Објавио је 13 књига.

Благословом Божијим, са супругом Мирјаном има троје деце: Нину, Саву и Николу.

Ђакон др Александар Милојкоов

Ђакон др Александар Милојков је православни доктор теологије. Докторирао је у области патрологије на тему „Личност и суштина у тријадологији Светог Григорија Богослова и Светог Августина“ на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, на којем је претходно завршио основне и мастер студије теологије. Био је студент генерације на поменутом факултету, а у току студија, због изузетног успеха, више пута је награђиван и био је стипендиста Министарства вера Владе Републике Србије.

Верску наставу у Земунској гимназији предаје од 2010. године. У периоду од 2021. до 2024. године обављао је дужност координатора у Одбору за верску наставу

Архиепископије београдско-карловачке. Од 2024. године, Одлуком Светог архијерејског синода СПЦ, постављен је за уредника Православног мисионара – часописа за који је без прекида писао веома запажене чланке, почев од 2008. године. Аутор је четири књиге, од којих су три православна катихизиса за средње школе и гимназије (у употреби за православну верску наставу у средњим школама и гимназијама у Републици Хрватској), десетак научних радова, који су објављени у релевантним научним часописима и преко стотину теолошких есеја, објављених у различитим часописима, претежно у Православном мисионару. Активно ради на преводу списа Светих Отаца са латинског језика (Светог Августина и других западних Отаца). Један је од водећих српских стручњака за богословље Светог Августина Ипонског. Често је присутан у медијима, штампаним, електронским, радију и телевизији, на којима говори на различите црквене, просветне и теолошке теме.

Као ђакон служи у храму Вазнесења Господњег у центру Београда од 2023. године. Ожењен је супругом Соњом и отац је две кћерке, Јелене и Марије, са којима живи у Београду.

Протопрезвитер-ставрофор Вајо Јовић

Протопрезвитер-ставрофор Вајо Јовић рођен 1956 године у Угљевику, Српска.

Свештеник у Загребу и секретар Епархијског управног одбора Митрополије загребачко-љубљанске од 1979 године.
Из Загреба опслуживао мисионарску парохију у Марибору.
Парох при храму Светог Александра Невског у Београду од 1991. године.
Од 2000. године Старешина истог храма и управник Православне мисионарске школе све до одласка у мировину 2023. године.

Четрдесет и две године свештеничке службе карактерише интензивно бављење мисионарским радом.

Добитник ордена Светог Саве трећег степена.