*Текст је објављен у часопису Виноград Господњи (Духовски број, 2024), стр. 6-8.
„Благословен јеси, Христе Боже наш, Који си показао апостоле премудрим ловцима, пославши им Духа Светог. Помоћу њих си задобио васељену, Човекољупче, слава Ти!ˮ (Тропар празника Педесетнице)
Празник свете Педесетнице је утемељен у истоименом старозаветном празнику. У педесети дан после јеврејске Пасхе у Старом Завету је прослављан празник седмицâ, а тако се звао јер је прослављан у седмој недељи (седмици) по Пасхи. То је био празник почетка жетве пшенице. У Синаксару свете Педесетнице стоји записано: „И овај празник примисмо из јеврејских књига. Јер, као што Јевреји светкују своју Педесетницу зато што поштују број седам и што примише Закон када прође педесет дана од Пасхе, тако и ми после Пасхе светкујемо педесет дана и примамо Светога Духа Законодавца, Који нас води на пут сваке истине и Који заповеда шта је Богу угодно.ˮ
У Старом Завету Дух Свети устројава старозаветну Цркву као Израиљ, изабрани народ, сабран око првоначалникâ – праотаца, царева и пророкâ. Ако је Васкрс круна и испуњење оних духовних најава старозаветне Пасхе да Јагњетова Крв спасава од смрти и изводи из ропства у слободу, онда је Педесетница (Тројичиндан или Духовдан) испуњење и остварење оног сабрања које је Израиљ имао на Синају у педесети дан после изласка из египатског ропства. Дух Свети сабира хришћане у Цркву, у Нови Израиљ. Силазак Духа Светога у дан Педесетнице је видљива објава новозаветне Цркве која живи и постоји Духом Светим. Дух Свети се није оваплотио као вечни Син Божји, али је свагда делатан, присутан и надахњује све. Силазак Светога Духа на апостоле је свештени догађај који се једампут десио, а непрестано се понавља на свакој Литургији. Дакле, по својој природи, Црква јесте непрекидна Педесетница. Где се служи Литургија – ту се остварује посадашњење Педесетнице. Литургија је, као сабрање многих, откривење велике тајне Божје о спасењу света у последњи дан, али и присуство будућег Царства Божјег овде и сада у историји. Дух Свети дарује различите дарове који се на различите начине пројављују. Свети апостол Павле у Првој посланици Коринћанима говори о јединству дарова Духа Светога: „Различити су дарови, али је Дух истиˮ (IКор. 12, 4).
Најстарија сведочанства о богослужењу празника свете Педесетнице потичу из 7. века и налазимо их у Јерусалимском канонару, док посебан моменат овог богослужења чине литије које спомиње и Етерија у свом Путопису. Већ у 8. и 9. веку налазимo јаснијa сведочанства о богослужбеним особеностима празника Педесетнице са богатом празничном химнографијом. Химнографију овог празника можемо назвати богатом ризницом учења Цркве о Духу Светоме.
Прва стихира на Господи возвах предочава нам суштину празничног славља:
„Педесетницу празнујемо и долазак Духа и време обећаног испуњења наде. Колика тајна, велика и часна! Вапијемо Ти зато: Градитељу свега, Господе, слава Теби!ˮ
У трећој стихири црквени песник истиче које дарове Дух Свети излива на Цркву Своју утврђујући је:
„Дух Свети све дарује: точи пророштва, поставља свештенике, неуке учи мудрости, од рибарâ чини богослове, уређује поредак црквени. Утешитељу, Који си истоветан и сапрестолан са Оцем и Сином, слава Теби!ˮ
У стихирама празника налазимо богословље о Духу Светоме, као и указивање на тајну празника. Поред тога, готово у свим химнама које чине богослужење свете Педесетнице присутно је прожимање Старог и Новог Завета. Прецизније говорећи, предочено је недвосмислено сведочанство о старозаветној Педесетници која је праслика новозаветне. У одређеним стихирама посебно је изражено да се у догађају свете Педесетнице конституише Црква као Тело Христово. Све богослужбене песме које чине службу празника посадашњују овај свештени догађај Домостроја нашега спасења и чине нас његовим активним учесницима. Примера ради, навешћемо део једне празничне стихире коју појемо на вечерњем свете Педесетнице (Слава и сада на стиховње):
„Давно језици беху помешани због дрског грађења куле, а данас језици мудро забеседише ради славе богопознања. Тамо је Бог осудио нечасте због њиховог греха, а овде Христос Духом просветли рибаре. Тамо се створило несагласје за казну, а овде се обнавља сагласност на спасење душа наших.ˮ
Додајемо и четврту стихиру на Господи возвах, коју, као познату црквену песму, појемо и на свакој Литургији:
„Видесмо светлост истиниту, примисмо Духа Небескога, нађосмо веру истиниту, Нераздељивој Тројици се клањамо јер нас је Она спасла.ˮ
Једна од посебних богослужбених особености јесте вечерње свете Педесетнице. На овом вечерњем у великој јектенији се додаје шест посебних прозби. После вечерњег входа и великог прокимена читају се три молитве које карактерише благодарствени и прозбени тон. Карактерише их слављење Божје љубави према нама и наше прозбе да у тој љубави останемо. У ове три молитве поменуте су све наше потребе; поменути су како живи припадници Цркве на које се призива благослов тако и упокојени припадници Цркве за чије упокојење се молимо Господу и Васкрситељу нашем. Ове молитве које се произносе само на вечерњем свете Педесетнице су наше усрдно обраћање Оцу Небеском да нас сачува под Својим окриљем. За време ових молитава верни у храму од траве праве венце, а то има своју символику, јер венац је слика Божје благодати која долази свише. Венац је и символ награде за мучеништво, као и потврда Божјег дара и подршке, али и израз Божјег савршенства утканог у сву природу. Према богослужбеном поретку свештено одјејаније свештенослужитељâ је зелене боје, а свештени простор храма се украшава зеленилом. Дакле, доминира зелена боја која у себи не садржи само символику већ и поуку, подсећајући нас да је зеленило символ живота, а у празнику свете Педесетнице ми славимо не само биолошки живот већ и живот вечни који нам дарује Спаситељ света.
У вечерњим стихирама на стиховње црквени песник изражава усхићење душе која се испунила благодаћу Духа Светога, истом оном светодуховском благодаћу која је у дан свете Педесетнице богато изливена на апостоле. На самом крају празничног вечерњег богослужења поје се чувена стихира Лава Мудрог, која гласи:
„Ходите, народи, поклонимо се Троипостасному Божанству: Сину у Оцу са Светим Духом. Јер Отац ван времена роди Сина, вечна са Њим и са Њим на Престолу. И Дух Свети беше у Оцу, слављен са Сином. Једна је сила, једно Биће, једно Божанство. Клањамо се пред Њим и велимо сви: Свети Боже, Који све сагради кроз Сина делањем Светог Духа; Свети Силни, Којим познасмо Оца и Дух Свети дође у свет; Свети Бесмртни, Душе Утешитељу, Који исходиш од Оца и у Сину почиваш, Тројице Света, слава Теби!ˮ (Слава и ниње на стиховње).
ПИШЕ: Катихета Бранислав Илић, уредник портала „Кинонијаˮ
