*Текст је објављен на порталу Кинонија у рубрици „Из пера уредника“, 8. јуна 2025. године.
Празник у спомен на Силазак Светога Духа, установили су апостоли, који су сваке године славили дан Педесетнице и заповедили свим хришћанима да се сећају дана силаска Светог Духа (1. Кор. 16,8; Дела апостолска 2,1–4, 20,16). У „Апостолским установама“ постоји директна заповест о слављењу Педесетнице: „Десет дана по Вазнесењу је педесети дан од првог дана Господњег (Васкрса): тај дан нека буде велики празник. Јер у трећи час тога дана Господ Исус је послао дар Светога Духа“.
Овај празник је добио име Педесетница зато што се догађај који се прославља на овај дан одиграо на старозаветни празник Педесетнице, а такође, и зато што се овај празник обележава педесетог дана после Празника над празницима – Васкрсења Христова. Назива се још и даном Силаска Светог Духа на апостоле (по догађају којег се богослужбено сећамо) и даном Свете Тројице. Овај назив се објашњава углавном чињеницом да је силазак Светог Духа на апостоле открио савршено дејство Трећег Лица Свете Тројице и учешће три Лица Божанства у домостроју спасења људског рода. Стога, на овај празник Црква посебно позива верне да се клањају Троједином Божанству: „Сину у Оцу са Светим Духом“.
На дан Педесетнице, Свети Дух се јавио свету у видљивом облику и осетљиво за људску душу са даровима спасоносне благодати, на шта нас подсећају речи празничне химне: „Вазнео си се у слави на Маслинску гору, Христе Боже, пред ученицима Својим, и сео си с десне стране Оца, испуњавајући све Божанством, и послао си им Светог Духа, просветљујући и јачајући, и освећујући душе наше.“
Свети Дух, у сваком дејству сједињен и нераздељив са Оцем и Сином, остварује препород човека, испуњава нас струјама животворног живота Христовог. Свети Дух је Извор светости и живота. Он просветљује и освећује сваког човека који живи у Христу. Он је Живот и Давалац живота.
На дан Педесетнице откривена је тајна Свете Тројице. Бог, Тројица у Личностима, јесте Љубав. Божанска љубав је изливена у срца верних Духом Светим кроз Сина. Молитве Светој Тројици прате човека од рођења до смрти. Прве речи које Црква упућује новорођенчету су: „У име Оца и Сина и Светога Духа“. Одојче се крштава „у име Оца и Сина и Светога Духа“. У светој Тајни миропомазања, Црква на њега ставља „печат дара Духа Светога“. Онима који се истински кају, опраштају се греси у светој Тајни исповести – „у име Оца и Сина и Светога Духа“. Тајна брака се обавља у име Свете Тројице. Последња молитва свештеника при погребу (сахрани) покојника завршава се величањем Свете Тројице.
Служба Педесетнице у тропарима, стихирама и канонима, старозаветним и јеванђељским читањима открива суштину учења о Светој Тројици и Светом Духу. Педесетница је, према црквеним химнама, празник „послепразнични и завршни“. То је завршетак свих великих празника од Благовести Пресвете Богородице до Васкрса и Вазнесења Господа Исуса Христа. Празник Педесетнице је крај крста, пута којим је кренуо Богочовек Исус Христос ради спасења света, дан стварања Цркве Христове, у чијем окриљу се благодаћу Светог Духа остварује наше спасење.
Тајну овог дивног празника најбоље спознајемо учешћем у богослужењу. Постоје сачувана сведочанства о томе како се дан Свете Педесетнице славио у првим вековима хришћанства. Ходочасница Етерија је посетила Свету Земљу у четвртом веку. Она је у свом путопису записала да је служба на Духове почињала у Јерусалиму, у цркви Васкрсења Христова, ноћу. У зору су сви ишли на гору Сион, где се, према предању, налазила кућа у којој је Свети Дух сишао на апостоле. Овде се настављала молитва. Затим, после кратког одмора, верници су се сабирали на богослужење у храму на месту Вазнесења Господњег на Маслинској гори. У сумрак се поворка враћала у храм Васкрсења. Служба је трајала скоро цео дан.
Једна од богослужбених особености овог празника је вечерње свете Педесетнице. На овом богослужењу се произносе три коленопреклоне молитве чији је аутор Свети Василије Велики. У њима исповедамо своја сагрешења пред небеским Оцем, молећи Га за опроштај и благодатну небеску помоћ. Молимо се Господу Исусу Христу да нам подари благодат Светога Духа, како би нас поучио и учврстио у држању заповести Божјих. Црква се у трећој коленопреклоној молитви посебно моли за покој душа свих упокојених.
Празновање празника свете Педесетнице се наставља и наредних дана. У седмици између празника Педесетнице и Недеље свих светих, не пости се. Славимо Светог Духа на исти начин као што смо песмама величали васкрсење Сина Божјег. У једном сведочанству са почетка тринаестог века, налазимо следеће тумачење: „Нема поста у недељи после Педесетнице у част нашег Спаситеља Исуса Христа, јер је Свети Дух подједнако частан Оцу и Сину, и Њиховим благовољењем је остварена тајна нашег препорода и обасјало нас је просветљење познања Бога.“
После Педесетнице Васкрсење Христово је постало присутна реалност, а не неки догађај који припада прошлости. Ову истину надахнуто објашњава епископ диоклијски Калист Вер, следећим речима: “Не смемо само пуко рећи: Христос је васкрсао, већ Христос васкрсе, јер Он сада живи, за мене и у мени“. Ова непосредност и лично усмеравање у нашем односу са Христом је дело Духа Светога. Сваки преображај у људском животу је сведочанство Христовог васкрсења и силаска Светог Духа на дан Педесетнице.
Васкрсење Христово је први и пресудни моменат у животу Цркве, моменат који је у свом јеванђељу апостол Јован назвао “последњи дан“ (η εσχατη ημερα, Јн. 6, 39-40, 44). Дух Свети је дарован у дану Педесетнице ради свеопште објаве јеванђеља у свету. Са Педесетницом, Црква почиње њен пут служења и сведочења. Плод Васкрсења, Вазнесења и Педесетнице је Црква, у којој се ови завршни догађаји у Христовом животу, поново доживљавају и потврђују. Црква непрекидно сведочи истину оваплоћења, смрти и васкрсења Христова, а Дух у Цркви утире нови пут, и покреће је “све до краја земље“ (Дела 1, 18).
ПИШЕ: Катихета Бранислав Илић, уредник портала „Кинонијаˮ
