Свети Јован Златоуст обраћа пажњу на то да Ирод говори мудрацима да се распитају за дете, а не за цара, иако су мудраци говорили о јудејском цару који се родио. Он говори и о разлогу за то: „Ирод није рекао: ‘идите и распитајте се’ за цара, већ: ‘за дете’. За њега није било подношљиво чак ни да изговори име које је означавало власт. А мудраци, због своје велике побожности то нису ни приметили и нису ни претпоставили да ће доспети у такву злобу и помислити да се супротстави таквом чудном поретку. Ништа ни слично не сумњајући, већ судећи по себи и о свима другима, они одлазе од њега“.
Ово је веома важно о чему говори Златоуст на крају – да ми људи судимо по себи о свима другима. Ово је веома занимљива и дубока тема, у вези са којом можемо навести кратку поуку од преподобног старца Пајсија Светогорца. Наводимо је са разлогом, јер чињеница да многи суде о другима, полазећи из свог унутрашњег стања, може много да нам помогне у доношењу закључака: „Од тога какве су помисли неког човека види се његово духовно стање. Људи доносе суд о нечему у зависности од тога какав садржај имају њихове помисли. Ако њихове помисли не поседују духовни садржај, доносе погрешне закључке и другоме наносе неправду. Ако, на пример, човек, који дели милостињу ноћу да га нико не би видео, види некога касно увече на улици, никада неће помислити ништа рђаво о њему. Али ако тог човека види касно на улици човек који проводи ноћи у греху, рећи ће: ‘Види ти ниткова, ко зна где је провео ноћ’, јер и сам има таква искуства. Или ако се ноћу, са горњег спрата, чује дум-дум, неко, ко има добре помисли, рећи ће: ‘Онај горе прави метаније’, а са друге стране, неко, ко нема добре помисли, ће рећи: ‘Целу ноћ игра.’“
По објашњењу Светих Отаца, звезда се након што су мудраци ушли у Јерусалим сакрила, а затим опет, када су кренули у Витлејем, показала. Свети Јован Златоуст објашњава разлог: „Она се сакрила да би они, лишивши се водича, били принуђени да прибегну Јудејцима са питањем и да би на тај начин догађај постао познат свима. Када су питали и сазнали за Дете од самих противника, звезда им се опет јавља“.
Овај стих је свети Григорије Двојеслов користио да укаже на лаж астрологије: „Треба знати да јеретици присцилијанисти мисле да се тобож сваки човек рађа по одлукама звезда и као потврду ове заблуде наводе да се појавила нова звезда када се Господ родио у телу; они тврде да је она била Његова судбина. Али ако видимо речи Јеванђеља којима се говори о самој овој звезди, док не дође и стаде одозго где беше Дете, дакле, није дошло Дете звезди, већ је звезда дошла Детету… Срцима верних треба да буду стране мисли да тобож постоји некаква судбина. Јер животом људи управља једини Творац који је и створио живот. Јер није човек ради звезда, већ су звезде створене ради човека“. У свом тумачењу свети Григорије, епископ римски, објашњава и тајанствени смисао узалудности тражења Исуса од стране Ирода. Он говори да је Ирод оличење лицемера који се претварају да траже Господа, али Га никада не налазе зато што то раде неискрено.
На речи док не дође и стаде одозго где беше дете, можда често не обратимо пажњу, у смислу да је и ово било чудо. Блажени Теофилакт Охридски управо и објашњава зашто је овакво кретање звезде било натприродно. Он пише: „И ово је чудесно, јер се звезда спустила са висине и, дошавши близу земље, показала им место (где је било дете). Како би иначе могли тачно да сазнају где се налазио Христос, да је звезда остала на висини? Небеска тела (својим сјајем) обухватају широко пространство, тако да ти, можда, видиш месец изнад своје куће, док се мени чини да је он изнад моје, и уопште, свако ће рећи да месец или нека звезда стоје изнад њега. Ова звезда не би могла да покаже Христа да није сишла и стала тачно изнад детиње главе.“ Ова светитељева мисао је опет аргумент који говори у прилог да ова звезда уопште није била обична звезда, већ да је била анђео који је на себе узео изглед звезде.
За крај светоотачког тумачења на ова два стиха, свети Григорије Палама обраћа пажњу на смисао поновног јављања звезде и говори да је то знак да више од Јевреја не треба тражити значење учења које се налази у Закону и Пророцима, већ гледати ка небеском учењу, учењу које нам је донео Господ са неба.
Настављамо са наредним стиховима. 10. и 11. стих гласе:
А кад видеше звезду, обрадоваше се веома великом радости. И ушавши у кућу, видеше дете са Маријом матером његовом, и падоше и поклонише му се, па отворивши ризнице своје принесоше му даре: злато, тамјан и смирну.
Радост мудраца је била природна, јер су им се испунила ишчекивања и жеље. Њихова жртва је заиста била велика, предузели су толики пут, излагали се опасностима на путу, напустили свој уобичајени начин живота и сигурност да би видели најављиваног Месију из јудејског народа. Свети Јован Златоуст обраћа пажњу на ову чињеницу, на велики подвиг и жртву ова три човека и говори: „Они су донели злато, а ти једва да дајеш хлеб неком. Они су се видевши звезду обрадовали, а ти се не узнемирујеш када видиш самог Христа и нагог и напуштеног (мисли на сиромахе, просјаке – Мт. 25:45). Да ли ће се међу вама наћи неко, макар један од оних који су добили на хиљаде благослова ко би Христа ради предузео такво путовање као што су то урадили ови најмудрији од свих мудраца – варвари? И шта говорим – путовање? Многе наше жене су толико нежне да ако не буду донете на мазгама, не могу да пређу ни једну улицу да би видели Христа у духовном јаслама? (овде светитељ мисли на долазак у храм) Ако постоје и људи који могу да долазе Христу, једни од њих пре бирају домаће послове и обавезе, а други пре иду на стадионе него у наш храм. Варвари који још нису ни видели Христа, толико су велики пут прешли Њега ради. А ти, и видевши га не опонашаш њих, већ бацивши поглед, остављаш га и журиш да гледаш бесмислице. Видевши Христа Који лежи у јаслама, бежиш од Њега да би гледао жене на сцени. Каквих све громова и муња нису достојни такви поступци!“
Свети Инокентије Херсонски говори да су се сами мудраци осећали нелагодно у Јерусалиму и поред свог дочека и ласкања које су тамо осетили. Осећали су унутрашњу тескобу и желели су поново да осете Божије руковођење и слободу коју су осећали од тога. Зато су се тако и обрадовали када су поново видели звезду да се појавила, након што су изашли из Јерусалима. У овом стиху апостол Матеј говори да су мудраци ушли у кућу, а апостол Лука да се Христос родио у пећини у којој се чувала стока. Дакле, постоји временска разлика у опису – вероватно је након првих дана пописа, гужва у Витлејему почела да се смањује и света Породица је већ могла да нађе смештај за себе. Свети Оци обраћају пажњу и на поклоњење и поштовање које су показали мудраци када су сусрели Богомладенца. Свети Јован Златоуст се пита како су чувени и угледни људи као што су била ова три мудраца видећи споља јако скромне околности, мало Дете са сиромашном Мајком, скроман дом, пали на колена и показали поштовање које доликује Богу? Златоуст говори о разлогу за то: „Звезда и божанско озарење њихових мисли које су се мало-помало узносиле ка најсавршенијем знању. Јер Му они иначе не би указали толику част при тако по свему скромним околностима. За чула тамо није било ничега великог, биле су само јасле, колиба и сиромашна Мајка, да би могао да очигледно да видиш њихову љубав према мудрости и познао да они нису приступали као простом човеку, већ као Богу и добротвору. Зато се нису ни саблазнили ничим видљивим и спољашњим, већ су се поклањали и приносили дарове, који нису били налик на јудејске жртве. Нису приносили на жртву овце и телад, већ као да су истински хришћани, принели су Му познање, послушност и љубав“.
На основу светоотачких тумачења савременом читаоцу прилагодио и уобличио: Станоје Станковић
