Настављамо са тумачењем Јеванђеља по Матеју, и прелазимо на другу главу. 1. и 2. стих гласе:
А када се Исус роди у Витлејему јудејскоме у дане Ирода цара, гле, дођоше мудраци од Истока у Јерусалим и рекоше: Где је цар јудејски који се роди? Јер видесмо његову звезду на Истоку и дођосмо да му се поклонимо.
Блажени Теофилакт Охридски одмах на почетку скреће пажњу на значење речи „Витлејем јудејски“. Он пише: „Витлејем упреводу значи „дом хлеба“, (јеврејски Beeyt – Laachem) а Јудеја „исповедање (Бога)“. Даље он говори и да хришћанин који исповеда Бога треба да постане дом духовног хлеба, то јест, Христа, као што Христос и говори: Ако ме неко љуби, реч моју држаће, и Отац мој љубиће њега; и њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити (Јн. 14:23).
Такође, по тумачењу блаженог Теофилакта, апостол Матеј помиње време владавине цара Ирода би напоменуо читаоцу да се испунило време доласка обећаног Месије, јер су сви знали за пророчанство старозаветног патријарха Јакова: Палица владалачка неће се одвојити од Јуде, нити од ногу његових онај који поставља закон, докле не дође онај коме припада, и њему ће се покоравати народи (1 Мојс. 49:10). Јевреји више нису имали свог цара, њима је владао Ирод који је био пореклом Идумејац, мајка му је била Арабљанка. И овде видимо да апостол са само пар речи открива толико истина, које читаоцу лако могу да промакну ако није темељно упознат са Светим Писмом.
Свети Јован Златоуст говори да речима „дођоше мудраци од Истока у Јерусалим“, апостол показује да је разлог њиховог доласка заправо служи и као осуда Јевреја за њихову равнодушност према Божијем откривењу. Ево његових речи: „Пошто Јудејци, непрестано слушајући пророке који су објављивали Христов долазак, нису обраћали посебну пажњу на то, Господ је позвао варваре да дођу из далеке земље и питају о Цару који се родио код Јудеја; они од Персијанаца сазнају за оно што нису желели да науче од пророка. Бог је тако учинио да би им дао најбоље средство да се увере ако буду разумни, или да се лише сваког оправдања ако остану упорни. И стварно, шта могу да кажу као своје оправдање Јудејци који нису примили Христа после толико много пророчких доказа, видећи мудраце који су примили Бога и поклонили Му се једино због јављања звезде?“ Наш свети Николај Жички са своје стране описује контраст између усрђа које су имали мудраци и потпуне равнодушности тадашњих Јудеја према Богу и примећује: „Уображени доглавници и горди мудраци јерусалимски не сматраху потребним ни да два сата пешаче до Витлејема и виде онога, кога су четрдесет покољења од Аврама чекала да дође, док, међутим, звездари са Истока, из мрачних незнабожачких земаља, месецима путоваху, да би се поклонили Цару Христу.“
Што се тиче личности три мудраца, Свети Оци за њих говоре да су били учени људи пореклом из држава које су улазиле у састав Вавилонског царства. Неки од Отаца су говорили да су пореклом из Арабије, неки из Персије или из самог Вавилона. Свети владика Николај Жички то одлично сумира на следећи начин: „Од споредне је важности из које су баш источне земље они дошли; од главне је важности пак то, што они долазе у име целог звездопоклоног Истока, да се поклоне најсјајнијој Звезди на небу историје људске. То и хоће Јеванђелист да нам каже – они су дошли од Истока и у име Истока, а не у име једне источне земље или једног источног народа, на поклоњење Новорођеноме.“ Дакле, то је суштина – у име целог незнабожног рода људског су дошли да се поклоне Господу Христу.
У питању су људи који су били посвећени изучавању звезда, дакле, астрономи, а не астролози као што постоје верзије. Према једном предању, њихова имена су била Валтазар, Мелхиор и Гаспар, и они су касније мученички пострадали за Господа. Њихово кретање на пут, након што су видели необичну звезду на небу, Свети Оци повезују са старозаветним догађајем, описаним у 4. Мојс. 24:17, где се наводе Валаамове речи. Валаам је требао да прокуне Израиљ, али је под дејством Духа изрекао пророчанство: „Видим га, али не сад; гледам га, али не изблиза; изаћи ће Звезда из Јакова и устаће Палица из Израиља, која ће разбити кнезове Моавске и разорити све синове Ситове.“
Свети Кесарије Арелатски објашњава околности које су покренуле мудраце на тако далеки и опасан пут: „Ако су Валаамова пророчанства била укључена од стране Мојсеја у свештене књиге, колико су онда детаљније била записана од стране људи који су живели у Месопотамији, где је Валаам постао познат и где је његова вештина, као утврђена, нашла следбенике? Управо од њега потиче род магова [мудраца] и та наука се и сачувала у источним земљама. Они су код себе имали записано све о чему је пророковао Валаам, а такође су имали записе да ће изаћи звезда од Јакова и да ће из Израиља устати човек. Све су то магови имали записано код себе и зато када се родио Исус Христос, они су препознали звезду и сами схватили да се пророчанство испунило – брже него израиљски народ који је равнодушно прихватао пророчке речи. А они су из свега што је Валаам оставио записано, препознали да је настало време, дошли су и нашавши Га, истог трена Му се поклонили“.
О звезди која је водила мудраце постоји јако пуно занимљивих светоотачких увида, прво о природи ове звезде, затим оповргавању аргумената људи који су користили овај догађај у Светом Писму да оправдавају астрологију, а такође и објашњења зашто је Господ користио звезду да би покренуо мудраце на толики пут? Хајдемо редом.
Свети Јован Златоусти говори да је звезда која је водила мудраце била заправо Анђео. Ову мисао потврђује са неколико занимљивих чињеница. Ево како говори: „То није била обична звезда, па чак не ни звезда, већ како ми се чини, нека невидљива сила која је узела изглед звезде. То као прво доказује сама њена путања. Нема и не може бити звезде која има такву путању. Видимо да и сунце и месец и све звезде иду од истока на запад; а ова звезда је ишла са севера на југ, јер у том положају се налази Палестина у односу на Персију. Као друго, може се видети и из самог времена: звезда се јавља не ноћу, већ у сред дана, при сијању сунца, што не само да није својствено звезди, него ни месецу. Иако је месец већи од звезда, при појави сунчеве светлости он се одмах скрива и постаје невидљив. Звезда Христова је својим сијањем била јача од сунчане светлости и колико год сунчана светлост била јака, звезда је сијала још јаче. Као треће, она се видела и показивала им пут. Када су дошли у Јерусалим, звезда се сакрила. Затим, када су они рекли Ироду зашто су дошли, оставили га и кренули на пут, звезда се поново јавља. Ово већ није кретање звезде, већ неке потпуно разумне силе. Звезда није имала свој одређени пут, већ када је било потребно да стане и она је стајала у свему водећи рачуна о потребама мудраца, као стуб од облака по коме се јудејски народ и заустављао и кретао са места када је било потребно.“
Исти светитељ говори и против астролога и њиховог позивања на ову звезду на следећи начин: „Шта говоре противници истине? Ето, кажу, написано је да се и приликом Христовог рођења јавила звезда: то значи, говоре они, да је астрологија истинска наука. Ако се Христос родио по законима астрологије, како је Он онда истребио астрологију, одбацио судбину, затворио уста демонима, изгнао заблуду и оборио врачање сваке врсте?“
Мудраци су били призвани на поклоњење истинитом Богу по принципу који видимо касније и у Јеванђељу. Ево на шта мислим. Господ Исус је апостоле који су били рибари призвао преко чудесног улова риба који је описан у јеванђељу по Луки, 5:4-11. Тако је исто и мудраце према речима светог Јована Златоустог призвао преко звезде.
Ево како он говори: „Питаш ме због чега је Бог довео мудраце Христу таквом појавом (звездом)? А како другачије? Да им пошаље пророке? Не би их примили. Да им да глас свише? Не би пазили ни на глас. Да им пошаље анђела? Ни њега не би послушали. Зато Бог, остављајући таква средства, по Свом посебном снисхођењу користи оно што им је било најпознатије да би их призвао: показује велику и необичну звезду да би их она поразила и величином, предивним изгледом и необичном путањом. Опонашајући ово, и апостол Павле када говори са незнабошцима, Јелинима, почиње реч са жртвеником и наводи сведочанства из њихових песника; када проповеда Јудејцима, говори о обрезању – учећи оне који живе под законом, почиње са законом. Пошто свако воли оно на шта је навикао, томе се и окрећу и Бог и људи које Он шаље за спасење света“.
На основу светоотачких тумачења савременом читаоцу прилагодио и уобличио: Станоје Станковић
Фото: Манастир Дечани