Сатанизам: основни појмови и подела (3 део)

Сатанизам у ширем смислу

Сатанизам у ширем смислу, који подразумева несвесно, ненамерно и посредно служење ђаволу. У овом случају изостаје обожавање сатане, поклоњење сатани и проповедање сатане, било као стварног духовног бића или метафоре, али остаје служење њему, активно или пасивно у складу са речима Христовим “Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, расипа“ (Лк. 11,23).

“Истините речи нашег Спаситеља Исуса Христа гласе: „Који није са мном, против мене је“ (Мт 12,30). Католици, лутерани и протестанти су отпали од Цркве христове – они нису уз нас, нису у једноумљу са нама, у завади су са нама, терају нас у смрт, малтретирају нас у сваком погледу због вере наше, исмејавају и њу и нас и чине нам свакојаке пакости, нарочито у њиховим центрима; јавно наступају против Христа и Цркве Његове, не поштују Животворни Крст, иконе, свете мошти, не уважавају постове и свете догме спасоносне вере. Они нису уз нас, него су против нас и против Христа. Обрати их Господе ка истинској Цркви Твојој и спаси их,“ пише Свети Јован Кронштатски.

”Главна сила Антихристове христоборачке делатности биће уперена против Богочовечанског тела Његовог — једине, свете, саборне и апостолске Цркве, против Тројичног Божанства у њој. Јер борба против Цркве у ствари је борба против Свете Тројице на земљи,” пише Преподобни Јустин Ћелијски. Један од видова борбе против Цркве је и изазивање раскола. Отпад Рима од Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве је највећи раскол и раскол у историји Цркве, са најтежим последицама али није и једини. Од оних који се нас најнепосредније тичу поменимо раскол некадашњег епископа рашко-призренског Артемија.

Ако горе наведено Свети Јован Кронштатски пише о расколницима и јеретицима у вези са речима „Који није са мном, против мене је“ (Мт 12,30), онда се оне утолико пре односе на децу ђавола (Јн. 8,44) и слуге сатане као што су гатари, врачари, астролози, окултисти, неопагани, носиоци политичких идеологија као што су комунизам, националсоцијализам, неолиберална идеологија, родна идеологија, идеологија хомосексуализма, феминистичка идеологија итд.

У Светом Писму Старог Завета налазимо ове заповести: ”Не обраћајте се к врачарима и гатарима, нити их питајте, да се не скврните о њих. Ја сам Господ Бог ваш” (3Мој. 19, 31). Осим тога каже се и ово: ”Немојте врачати, ни гатати по времену.” (3Мој. 19,26). Такође: ”Нека се не нађе у тебе који би водио сина својега или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звијездама, ни који гата по птицама, ни урочник, ни бајач, ни који се договара са злијем духовима, ни опсјенар, ни који пита мртве. Јер је гад пред Господом ко год тако чини, и за такве гадове тјера те народе Господ Бог твој испред тебе.” (5Мој. 18, 10-12).

Онај ко се обраћа гатарима, врачарима и астролозима обраћа се слугама ђавола, који своје служење врше у садејству са демонима, уместо Господу Богу. ”Ја нећу да сте ви заједничари са демонима. Не можете пити чашу Господњу и чашу демонску; не можете учествовати у трпези Господњој и у трпези демонској” (1Кор. 10, 20-21), каже се у Јеванђељу.

Помињали смо већ Симона гатара као једног од претходника главног антихриста. О њему се пише у Делима апостолским: ”А бјеше отприје у граду неки човјек, по имену Симон, који чараше и довођаше у чудо народ самаријски говорећи да је он нешто велико (Дап. 8,9).

О гатарима, врачарима и астролозима смо писали у тексту под насловом “Подложност сујеверју и магији“ па заинтересоване за више детаља упућујемо на овај рад.[1]

“Магија и окултизам – ово је добровољна потрага за јединством са кнезом пакла, то је споразум сатане и човека, закључен против Бога. Окултиста помоћу дијаграма, мантри, заклињања и астролошких мапа покушава да господари духовним светом и да га потчини себи. Али у ставрности, окултиста након обраћања демону, личи на дете, које жели да се вози на леђима тигра, али завршава у његовим зубима. Човек је у почетку добровољно привучен окултизму, а онда, као да зачаран улази у поље демонских сила, које га увлаче као у мочвару. Само је некима могуће да се ишчупају из овог живог блата; већина схвата своју катастрофу само у часу смрти, када замишљени „анђео“ збацује са себе маску помоћника и човек види свог убицу – демона. Магија – то је поткупљивање, за које човек плаћа својом бесмртношћу,“ пише архимандрит Рафаил Карелин.

Ни када је реч о политичким идеологијама нећемо бити исцрпни већ само укратко указати на њихов антихришћански карактер. Када је реч о комунизму и националсоцијализму верујемо да су све битне чињенице заинтересованој јавности, с обзиром на временску удаљеност, добро познате.

“Свима је познато да се комунизам у историји отворено појавио као заклети и огорчени непријатељ хришћанства. Комунизам негира сваку религију. У ствари, он сам је религија – најфанатичнија која је икада постојала на свету, најнетолерантнија и најмрачнија. Хришћанство је религија која води ка Небу, комунизам је религија која води у преисподњу. Хришћанство проповеда љубав према свима; комунизам проповеда класну мржњу и уништење оних који нису сагласни. Хришћанство је узвишена религија заснована на вери у победу Истине и Љубави Божије. Комунизам је религија којој је циљ стварање земаљског „раја“ (раја животињске ситости и духовног дивљаштва),“ пише митрополит Филарет Вознесенски о комунизму у “Моралној теологији“.

Један од кључних елемената идеологије националсоцијализма (нацизма) је расизам, посебно антисемитизам, који су нацисти користили за оправдање геноцида. О вези националсоцијализма са неопаганизмом писали смо опширније у раду под насловом “ Расизам, псеудоисторија, неопаганизам“ па заинтересоване упућујемо на њега. [2]

У вези са речима Светог Јустина Ћелијског да у историји људског рода постоје три главна пада: Адамов, Јудин, папин, можемо да кажемо да је пад заступника идеологије неолиберализма, хомосексуализма, феминистичке и родне идеологије четврти велики пад у историји човека, имајући притом у виду њихову међуповезаност. Истина, у вези са тим су могућа и другачија мишљења па би можда теорија еволуције могла да се наведе као четврти а побројане идеологије као пети велики пад.

У хуманистичком устанку против Бога битну улогу има теорија еволуције која негира како само стварање човека од стране Бога (1Мој. 1,27) тако и власт која му је дата да влада земљом и да буде господар свега на њој створеног: ”од риба морских и од птица небеских и од свега звериња што се миче по земљи” (1Мој. 1,28). “У васионом свету, како га је Дарвин замишљао – и још изразитије Дарвинизам – присутне су све могуће силе и сви фактори, изузев Бога, духа и морала“, пише Свети Николај Охридски и Жички.

Када је реч о идеологијама неолиберализма, хомосексуализма, феминизма и родној идеологији у најкраћем бисмо их могли да укажемо на њихов карактер следећим речима из Догматике Светог Јустина Ћелијског: “Целокупна делатност Антихриста и свих претеча његових у роду људском има један циљ: да све законе Божје, законе Христове прогласи за лоше, за опасне, за убитачне по људе, по род људски. Зато их треба одбацити и заменити другим законима, супротне садржине и супротног смисла: Христа заменити Антихристом, све Његове законе — Антихристовим законима“.

”Бог је Творац и Свети Цар, савршена Свест и савршена Савест. Због тога је ауторитет и надлежност Бога као законодавца ван спора и сравњења. Људи као законодавци – такозвани законодавци – или објављују закон добијени од Бога, или га парафразирају, ситне и гранају, ради примене у више или мање разгранатим околностима и приликама живота. Наравно, где је слобода ту је и злоупотреба. Људи су често злоупотребљавали како закон Божји тако и своју законодавну власт. И наметали су своје законе, личне и себичне, вређајући тиме Бога и понижавајући своје ближње. Такве злоупотребе у законодавним радњама вршили су или поједини владари, или завојевачи, или олигархијске групе и партије. Злоупотребе закона и законодавства Бог није благосиљао, али их је Он попуштао, да би се очувала човекова слобода и објавила човекова злоба”, пише Свети владика Николај Охридски и Жички у Номологији.

Заступници неолибералне и родне идеологије, феминистичке и идеологије хомосексуализма настављају да ситне и гранају богоборачке законе. Теоријом о Великом праску негира се Бог као Творац свемира и саме Земље, теоријом еволуције Бог се негира посебно као Творац живе природе и човека, док родна идеологија оспорава Бога као Творца мушкарца и жене. Феминистичка идеологија и идеологија хомосексуализма одбацују Бога као Законодавца и покушавају да наметну нове, богоборачке законе.

Да се подсетимо речи из књиге Постања о стварању човека: ”И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их” (1Мој. 1, 27). Шта, међутим, кажу заступници родне идеологије? Они тврде да не постоје само мушки и женски пол већ низ родних категорија при чему сваки појединац одлучује са којом од тих категорија ће да се идентификује. Број родних категорија није коначан јер сваки појединац не само да бира категорију већ је, на основу различитих чинилаца субјективне природе, и сам креира.

Не можемо а да чињеницу да родна идеологија нуди (и силом намеће!) сваком човеку да бира родну категорију не доведемо у везу са  речима змије упућеним Еви да ће она и Адам постати као богови (1Мој. 3, 4-5). Шта нуде креатори родне иделогије људима? Да одбаце чињеницу да је Бог створио мушкарца и жену и да за себе бирају или измисле родну категорију, тј родни идентитет, и на тај начин буду као богови. Овај привид да они стварају нешто ново мимо мушког и женског пола, упркос примарним и секундарним полним карактеристикама које једнозначно указују да је реч о заблуди, показује степен помрачености њиховог ума али истовремено још једном потврђује да је змија лукава ”мимо све звијери пољске” (1Мој. 3,1).

Заступници феминистичке идеологије, захтевом за једнакошћу жена, оспоравају речи Творца и Законодавца упућене жени: ”Воља ће твоја стајати под влашћу мужа твојега, и он ће ти бити господар” (1Мој. 3,16). Ову заповест налазимо и у Новом завету: ”Жене! слушајте своје мужеве као Господа. Јер је муж глава жени као што је и Христос глава цркви, и он је спаситељ тијела. Но као што црква слуша Христа тако и жене своје мужеве у свему”, каже Свети апостол Павле у Посланици Ефесцима (Еф. 5,22-24).

Прихватањем идеја идеологије феминизма одбацује се шеста божија заповест о забрани убиства, јер се заступници ове идеологије залажу за право жене на чедоморство. Штавише, заступници идеологије феминизма кажу да је ”абортус кључна компонента (подвлачење је наше, Д.М.) за постизање једнакости” мушкараца и жена.[3]

Подсетимо се на овом месту да је Сатанистички храм као један од својих празника одредио Луперкалије 15. фебруара, за који се наводи да је “прослава телесне аутономије, сексуалног ослобођења и репродукције“. Под “телесном аутономијом“ се, као што смо већ напоменули, подразумева право на абортус, односно право на чедоморство.

Даље, феминистичка идеологија подржава и трговину људима[4] у виду тзв. сурогатног материнства.[5]

Када је реч о идеологији хомосексуализма њени заступници негирају Богом установљени поредак и Бога као Законодавца како кроз блуд са особама истог пола (мужелоштво и женелоштво) тако и кроз заједнице за које они покушавају да присвоје реч ”брак”.

Видели смо да је церемонија отварања сатанистичке конференције SatanCon садржала и цепање Библије “као симбола опресије, нарочито опресије над ЛГБТ заједницом“.

Усвајањем идеологије хомосексуализма одбацује се и Божија заповест о рађању које је могуће једино у супружанској заједници мушкарца и жене. ”И благослови их Бог, и рече им Бог: Рађајте се и множите се, и напуните земљу” (1Мој. 1,28).

Да би створили привид породице хомосексуалци користе услуге тзв. ”сурогатног материнства” (мушкарци), донације или куповине мушких полних ћелија (жене) или усвајају децу.

Заступници идеологије хомосексуализма одбацују и заповест о поштовању родитеља: ”Поштуј оца свога и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи”. Наиме, како хомосексуалне заједнице подразумевају особе истог пола, укидају се речи мајка и отац а уместо њих уводе термини родитељ 1 и родитељ 2. [6]

Ово је једно од поља где се сустичу идеологија хомосексуализма и неолиберална идеологија као тржишни фундаментализам, где мушке и женске полне ћелије и деца постају роба, а трудноћа и рађање услуга.

Када је реч о идеологији неолиберализма морамо имати у виду, у вези са чињеницом да се сатана претвара чак и у анђела светла (2Кор. 11,14), да појам ”толеранција”, као један од кључних појмова ове идеологије, и хришћански појам ”љубав” не само да нису једно те исто него су међусобно потпуно супротстављени.

Хришћанска љубав подразумева љубав према Богу, што то у најширем смислу значи и љубав према Божијим законима и њихово поштовање, и љубав према ближњем. Истовремено, љубав према Божијим законима подразумева мржњу према злу и борбу против зла (греха): ”Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач.” (Мт. 10,34).

Толеранција, са друге стране, подразумева управо супротно: толерисање греха и зла, односно мирење са грехом и злом и њихово прихватање.

Ово подвлачимо јер нас позивају на толеранцију према најразличитијим гресима  које нам намећу идеологије неолиберализма, хомосексуализма, родне и феминистичке идеологије, неретко и под видом државних закона.

”Човеку је својствено да се гневи на ђавола који подмеће своја лукавства. Природна сила ума је мржња према злу,” каже Свети Јосиф Ватопедски. У овом случају ђаво нам подмеће толеранцију према злу приказујући је као највиши степен љубави према човеку.

Подсетимо се још једном информације која се налази на страници Сатанистичког храма да неки филм, да би могао да се окарактерише као сатанистички, уопште не захтева отворено приказивање ђавола и демона. Аналогно томе, да би се нека идеја окарактерисала као христоборачка, уопште не мора да садржи помен сатане или демона а камоли да се јавља у виду отвореног обожавања антихриста.

Једно од кључних правила за препознавање одређене идеје или појаве као антихришћанске и сатанистичке јесте “По плодовима њиховим познаћете их“ (Мт. 7,16).

Када је реч о неопаганизму није неопходно чак ни да се позивамо на радове православних теолога, довољно је да погледамо одређење паганизма на страници Института за филозофију Руске академије наука. “Неопаганизам је широк и разноврстан савремени религиозни покрет, укорењен у традиционалној магији, шаманизму, митологији и сатанизму. (…) Присталице неопаганизма не желе да опонашају пагане из праисторијских времена, већ, ослањајући се на архаичне концепте, пре свега веровање у свемоћ окултних сила и енергија, настоје да реше горућа питања свог постојања и одреде своју будућност. Неопаганизам је разнолик и обухвата, поред мистичних култова исцељења, свето-митолошке утопије, па чак и сатанске „цркве“. ,“ каже се, између осталог, на поменутој страници о неопаганизму.[7]

Димитрије Марковић

---

[1] https://apologetskoslovo.rs/%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%B8-%D1%81%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%98%D1%83/

[2] https://apologetskoslovo.rs/%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC-%D0%BF%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0/

[3] https://geia.elliott.gwu.edu/2022/09/23/the-link-between-abortion-rights-and-gender-equality/

[4] https://www.eurojust.europa.eu/publication/surrogacy-and-human-trafficking

[5] https://sarahjefford.com/feminism-and-surrogacy/

[6] https://www.newsweek.com/mother-and-father-replaced-parent-1-and-parent-2-french-schools-under-same-1332748

[7] https://iphras.ru/elib/2057.html