Почињемо данашње тумачење 31. и 32. стихом:
Зато вам кажем: Сваки грех и хула опростиће се људима, а хула на Духа Светога неће се опростити људима. И ако рече ко реч против Сина Човечијега, опростиће му се; а који рече против Духа Светога, неће му се опростити ни у овоме веку ни у будућем.
Свети Златоуст објашњава шта значи хула и зашто се разликовала хула у односу на Господа Исуса Христа и у односу на Духа Светог: „Шта значе ове речи? Христос говори: ‘Ви сте много говорили о Мени, да сам Ја обмањивач, да сам противник Божији. Ја вам то опраштам и не тражим вашу казну ако се будете покајали; међутим, хула на Духа се неће опростити ни онима који се кају’. Како? Па и ова кривица је била опроштена онима који су се покајали. Многи од оних који су хулили на Духа, касније су поверовали и све им је опроштено. Шта значе ове речи? То да се грех против Духа Светог у највећој мери не прашта. Зашто? Зато што нису знали Ко је био Христос; а о Духу су стекли већ довољно сазнања. Јер шта год да су говорили пророци говорили су по надахнућу Светог Духа и у Старом Завету су сви имали о Њему веома јасно разумевање. Дакле, Христове речи имају следеће значење: нека се ви и саблажњавате са Мном због тела у које сам се обукао; међутим, да ли о Духу можете рећи да Га не знате? Зато се ваша хула неће опростити и зато ћете и овде и тамо бити кажњени. Многи су макар овде били кажњени; као на пример, блудник који се недостојно причешћивао код Коринћана, а ви ћете и овде и тамо. Дакле, Ја вам опраштам све то што сте говорили о мени пре крста, чак и то што желите да Ме разапнете на крсту. Па и само ваше неверовање вам неће бити стављено за кривицу. Људи који су поверовали пре крста нису имали потпуну веру, зато Исус свуда забрањује да се објављује о Њему пре страдања; и на самом крсту се молио да се Јудејима опрости грех. Међутим, оно што сте говорили о Духу Светом, то вам се неће опростити. Да Исус указује на хулу коју су Јудеји износили против Њега на крсту, види се из следећег: И ако рече ко реч против Сина Човечијега, опростиће му се; а који рече против Духа Светога, неће му се опростити. Зашто? Зато што знате за Духа Светога и не стидите се да одбацујете очигледну истину. Ако ви већ говорите да Мене не знате, несумњиво знате да изгонити демоне и вршити исцељења јесте дело Духа Светога. Дакле, ви не подносите само Мене, већ и Духа Светога. Зато је ваша казна, како овде, тако и тамо, неизбежна. Неки се кажњавају и овде и тамо; други само овде; неки само тамо; а неки ни овде, ни тамо. И овде и тамо, на пример, кажњавају се хулитељи Духа Светога. Они су и овде кажњени, када су подвргнути најужаснијим несрећама након што је Јерусалим заузет, а и тамо ће бити најсуровије кажњени, попут Содомљана и многих других. Само тамо – као богаташ који се мучио у пламену, без иједне капи воде. Само овде, као блудник из Коринта. Ни овде, ни тамо – као апостоли, пророци, као блажени Јов; јер њихова страдања нису била последица казне, већ подвига и борбе.“
Свети Атанасије Велики тумачи ове стихове на веома дубок начин: „Овде је умесно навести реч апостола: слово убија, а Дух оживљује (2. Кор. 3:6). Јер ако у божанском Писму много тога будемо схватали буквално, упашћемо у безбожну хулу. Таква је и ова изрека Господња. Ако овај израз схватимо у строгом смислу речи, не само да ћемо доспети до безбожног разумевања, већ ћемо рећи да Господ Сам Себи противречи. Јер ко каже реч против Сина, опростиће му се; а зашто је онда Сам Син рекао да који се одрече Мене пред људима, тога ћу се одрећи пред анђелима Божијим (Лк. 12:9). И још сваки грех и хула ће опростиће се људима; зашто ће онда за сваку празну реч коју рекну људи дати одговор у дан Суда (Мт. 12:36)? Зашто ће ко рече: Будало! бити крив паклу огњеноме? (Мт. 5:22). Зашто Павле говори: Не варајте се: ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни рукоблудници, ни мужеложници, ни лакомци, ни лопови, ни пијанице, ни опадачи, ни отимачи, неће наследити Царство Божије (1 Кор. 6:10). Дакле, ако је све овако, реци ми онда: зашто ће се сваки грех и хула опростити људима? И опет, ако је тачно ово последње; за шта да се оптужи бедни Ориген који је проповедао да ће вечним мукама бити крај и да ће Бог опростити сваки грех и људима и демонима? Ако се хула на Духа Светога не опрашта, зашто Црква оптужује Новата који одбацује покајање људи који су пали у грех? Међутим, још је нејасније и несхватљивије то што ако ко рече реч против Сина, опростиће му се, а ко рече реч против Духа неће му се опростити, као да је тобож Син мањи од Духа и Оца? Зашто након свега одбацујемо мрске аријанце који су умањивали и понижавали Сина пред Духом? И зашто Син говори Ја и Отац једно смо (Јн. 10:30), и да сви поштују Сина као што поштују Оца (Јн. 5:23), а овде говори ако рече ко реч против Сина Човечијега, опростиће му се? Зар ће се, реци ми, хула на Сина опростити аријанцима, симонијанцима, савелијанцима, фотонијанцима и свим непријатељима који хуле на оваплоћење Сина? Нека се од нас удаљи таква безумна мисао! … И Јудеји који су одувек вређали Бога, у односу на Христа су упали у двоструку хулу. Једни су се саблажњавали Његовим телом, тиме што је Он Син Човечији, сматрали су Га за пророка, а не за Бога, називали га изјелицом и винопијом (Мт. 11:19). Њима је Господ даровао опроштај јер је тада проповед тек почињала и свет није могао да поверује у Бога Који је постао човек. Зато Христос и говори: ако рече ко реч против Сина Човечијега, то јест, на тело Његово, опростиће му се. Јер ћу се усудити да кажем да и сами блажени ученици нису имали савршено схватање о Исусовом Божанству док није сишао на њих Дух Свети у Дан Педесетнице; зато и након Васкрсења кад га видеше, поклонише Му се; а неки посумњаше (Мт. 28:17), али нису због тога били осуђени. Међутим, онима који хуле на Духа Светога, то јест, на Божанство Христово и говоре да помоћу Веелзевула, кнеза демонскога, изгони демоне (Лк. 11:15), таквима се неће неће опростити ни у овоме веку ни у будућем. Треба приметити да Христос није рекао: неће се опростити ономе који хули и који се покаје, већ ономе који хули, то јест, који пребива у хули. Јер достојно покајање разрешује све грехе. Други, испитујући изречено, да се ономе који хули на Духа неће опростити ни у овом, ни у будућем веку, говоре да постоје четири пута помоћу који се врши отпуштење грехова. Два од њих имају место овде, а два су у будућем веку. Пошто наше сећање није у стању да упамти све грехове целокупног нашег живота да би се човек покајао за њих овде, човекољубиви Господ је за непокајане, како они говоре, припремио два пута покајања у будућем веку. Када неко чини добро без разлике или покренут милосрђем и саосећањем према ближњем или из неких других човекољубивих побуда; онда ће у будућем веку, за време суда то бити гледано; ако се покаже да су та добра дела претегла, онда ће му се опростити. То је први пут. Други пут је овај: ако неко, савладан гресима, слуша оно што Господ говори: не судите да вам се не суди и уплашивши се тога, не осуђује никога за његов живот; онда се као чувар заповести неће осудити јер Свеистинити неће заборавити Своју заповест. Друга два пута за опроштај имају место овде. Када неко, будући у гресима, по промислу Божијем бива подвргнут несрећама, болестима, недаћама – јер кроз то га Бог на нама непознати начин очишћује. Ако се искушавани захваљује, онда због захвалности добија награду. Ако не захваљује, онда се осуђује и за грехе због којих трпи казну, а још ће одговарати и за незахвалност. …Хула на Духа је и неверје и нема другог пута да се стекне опроштај грехова осим да човек постане веран; грех безбожности и неверја се неће опростити ни у овом, ни у будућем веку.
Преподобни Симеон Нови Богослов објашњава ове речи на начин који је актуелан савременом човеку. А ево и зашто: „Када неко види да неки брат хришћанин чини чуда или има неки дар Духа Светога, као: скрушеност срца, сузе, смирење или разумевање божанских ствари или друго слично томе, што даје Дух Свети онима који воле Бога и за све то говори да је у питању прелест ђавола – такав хули на Светог Духа… Јерес је када се неко удаљује од неког догмата православне вере; међутим, онај ко говори да сада нема људи који би љубили Бога и који би се удостојили да приме Духа Светога и крстили се од Њега, то јест, обновили се благодаћу Светог Духа и постали синови Божији – тај одбацује целокупно оваплоћење Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа и очигледно одбацује обновљење образа Божијег.“ Говоримо о томе да је ово тумачење актуелно данас, јер је данас премного оних који свуда виде апокалипсу и чекају крај света, који више ни најмање не обраћају пажњу на узрастање у Богу, на шансу и могућност коју нам је дао Господ са животом у Цркви и учествовању у Светим Тајнама.
Блажени Теофилакт у свом тумачењу детаљно објашњава смисао хуле на Господа Исуса Сина Човечијег и на Духа Светог. Ево његових речи: „Овде каже да човек може наћи какво-такво оправдање за сваки други грех учињен у људској слабости, као што је блуд, крађа и слично, и лакше му је од Бога добити опроштај. Али, када неко види чудеса која су учињена Духом Светим и похули на њих говорећи да су она од демона, какво ће наћи оправдање? Јасно је да такав човек добро зна да је све то од Духа Светога, а ипак намерно говори зло. Како се таквом човеку може опростити? Када су Јевреји видели Господа како једе и пије и дружи се са цариницима и блудницима и све друго чини као Син Човечији, осуђивали су Га као изјелицу и винопију, што се може опростити, а да се неће од њих ни тражити покајање, јер су се (по слабости) оправдано саблажњавали. Али, када су Га видели да чудотвори и опет Га клеветали и хулили на Духа Светога, говорећи да Он то чини уз помоћ ђавола, како да им се опрости такав грех ако се не покају? Стога знај да онај који хули на Сина Човечијега, гледајући Га како живи као човек и називајући Га пријатељем блудника, изјелицом и винопијом због онога што је радио, такав неће одговарати за свој грех, чак иако се не покаје. Опростиће му се, јер није познао Христа као Бога скривеног у телу. Али, онај који хули на Духа Светога или на духовна дела Христова, и назива их демонским, ако се не покаје, неће му се опростити, јер он нема оправдан разлог да Га клевеће, као онај који Га је видео са цариницима и блудницима. Неће му се опростити ни у овом ни у оном свету и на оба места биће кажњен“.
Наредни, 33. стих:
Или усадите добро дрво, и род његов биће добар, или усадите рђаво дрво, и род његов биће рђав; јер се по роду дрво познаје.
Свети Јован Златоуст показује здраворазумску логику коју је Господ Исус користио и помоћу које је показивао сву бесмисленост фарисејских оптужби: „Погледај како Спаситељ Својим речима укида сваки приговор. Исус није рекао: сложите се да је дрво добро зато што је плод добар; већ да би им са већом силом затворио уста и показао Свој уступак и њихову бестидност, Он говори: ако желите да негирате Моја дела, нека буде тако; само да у вашим оптужбама не буде несагласности и противречности. На тај начин је јасније могла да се покаже њихова бестидност потпуно очигледно, тако да је Исус могао да им каже: узалуд покушавате са лукавством, када се у вашим речима налази противречност. Јер се о дрвету суди по плоду, а о плоду по дрвету; а ви поступате обрнуто. Истина је да се плод рађа од дрвета; али дрво треба да се препознаје по плоду. Зато би требало да или докажете да су Моја дела лоша, када желите да Ме оптужите или ако већ хвалите Моја дела, онда треба и Мене Који их чиним да ослободите ваших оптужби. А ви поступате обрнуто. Не налазећи ништа за осуду у Мојим делима која представљају плод, ви осуђујете дрво – то јест, Мене називате поседнутим. То је већ врхунац безумља“.
Блажени Августин у тумачењу овог места Св. Писма објашњава доследност у духовном животу и пише следеће: „Ово је Исус рекао против оних који су себе сматрали, иако су били зли, способни за добре речи или добра дела. То је, говори Господ Исус, било немогуће. Јер прво треба да се измени човек, да би се изменила његова дела. Јер ако човек пребива у ономе што је зло, он не може да поступа добро; а ако пребива у ономе што је добро, не може да поступа лоше“. Из ових речи можемо закључити зашто Господ и Његови Свети од нас захтевају покајање на првом месту, заправо промену ума и живота, јер само са покајањем можемо почети да чинимо добра дела.
На основу светоотачких тумачења савременом читаоцу прилагодио и уобличио: Станоје Станковић
