„У делима твојим небо нам се јављаˮ.
Овим речима из акатиста Светом Василију Острошком, најбоље се може приближити тајна чудесног свештеног хода који се пуне три деценије о празнику Светог Василија Острошког уприличава улицама Града под Требјесом. Ваистину, није лако говорити о никшићкој литији, јер је она чудесно дело милости Божје и неизрециво дело љубави Светог Василија који као духовни отац и архипастир предводи литију. Пре него што се потрудимо да ипак кажемо неколико скромних речи о наведеној теми, потребно је одговорити на следеће питање: Шта је литија и који је њен значај?
Реч литија води порекло од грчког λιτή (усрдно мољење) и означава мољење изван храма. Видимо да термин литија потиче из грчког језика, где је првобитно означавао било коју молитву или прозбу, да би у петом веку почео да поприма значење молитве у посебној литургијској процесији, а од десетог века, је постао технички термин којим су називане процесије. Литије су заједнички и свечани молитвени ход и одувек су биле, а и данас су, саставни део богослужбеног живота. Литије су вековима органски део богослужбеног живота великих хришћанских престоница, на првом месту Цариграда и Рима, али и других центара црквеног и јавног живота. У њима су обављане литијске процесије по улицама града, које су пратила појања псалама и химни као и произношења молитава и прозби. Временом су се литије прошириле по свим крајевима, тако да се данас готово у сваком граду или месту у посебне празничне дане уприличавају молитвене процесије. Циљ литија није само молитвена прозба, већ и примање освећујуће благодати и благослова који се дарује свим житељима једнога града.
Учествовањем у литији ми исповедамо своју веру сведочећи да се молитвом освећује и време и простор. У молитвеној процесији − литији, умом, срцем, али и телом и покретима учествујемо у молитви, дакле, целокупно биће човечије учествује у том свештеном ходу. Тако се све освећује, препорађа и лечи: наши животи, ноге учесника и очи посматрача, грла појаца и уши оних који их слушају, наше руке којима водимо своју децу у литијској процесији и дечија срца којима, доводећи их на ово богослужење, у ствари не бранимо да са радошћу приступају невидљивом Предводнику литије: Господу нашем Исусу Христу.
Из житија Светог Василија чудотворца Острошког сазнајемо да су његове свете мошти само у временима великих тешкоћа изношене из његове обитељи. Деведесетих година прошлог века, тачније 1996. године, када услед страховитог рата камен на камену није остао, и када се мржња зацарила у срцима многих побуђујући их на братоубилачки рат, светитељ острошки је као истински архипастир благоизволео да походи родну му Херцеговину и свој Град Оногошт. Велики су плодови тог светитељевог похода. У срцима људи и летописима је остало забележено да се целокупна творевина Божја радовала. Птице су на свој начин славиле Господа и Његовог светитеља, животиње су радосно пратиле овај свештени ход са моштима највећег чудотворца који је дошао да својим присуством благослови своје Попово Поље и целокупну Херцеговину која носи његов печат. Дошао је тада светитељ да зацели ране, дошао је да унесе мир, дошао је да благовести љубав, дошао је да у свезу љубави Христове свеже растављено, да измири брата са братом и да јеванђелску науку усади у христочежњива срца.
Посебни плодови овог свештеног хода остали су највидљивији у Никшићу, Граду који је утемељен на вери, нади и љубави Светог Василија. Та прва литија коју је пре двадесет и девет година повео Свети Василије још увек траје, она је слична реци која тече узводно и води ка радости Царства небеског. Од године до године, за празник Светог Василија град Никшић постаје центар свеколике васељене, то је дан када се време преображава у вечност, а љубав постаје заједнички именитељ свих учесника литијског хода. Литија је најлепше лице Оногошта. Никшићани, али и сви они који Никшић доживљавају као свој град, благослов времена деле од литије до литије. То је свештени ход љубави и благослова, у литији се људи збратимљују, литија је тренутак када се завађени мире и када уплакани добијају утеху. У никшићкој литији се рађају пријатељства за вечност, таквих примера је безброј. Световасилијевска литија је крајичак неба на земљи, због тога није реткост видети молитвене сузе у очима учесника. Деца од најмањег узраста учествују у литији и стичу најсавршеније образовање у Господу. Свети Василије као путеводитељ стоји на челу литије подсећајући да је Господ наш Пут, Истина и Живот. Сваки учесник световасилијевске литије постаје причасник тог Божјег пута, Његове савршене истине и Његовог вечног живота. Потресно је гледати како деца и старци, мушкарци и жене, често и по киши, са радошћу ходају славећи Бога, то је моменат који нам сликовито приказује сву лепоту наше вере.
Када сам пре неколико година по први пут узео учешће у световасилијевској литији, један мудар човек ми је рекао: Брате, ушао си у молитвену реку из које се не излази. Сада, неколико година касније, видим да је тај човек на мене пренео, не људску мудрост, већ лични опит. Никшићка литија је сигурна лађа чији крманош је Свети Василије Острошки, литија тихо плови морем љубави Божје, у тој свештеној пловидби нема неизвесности и страха, у њој нема страха од разорних таласа и бродолома.
На крају нам преостаје да на овом небеском дару – световасилијевској литији − заблагодаримо Господу и Његовом угоднику Светом Василију чудотворцу Острошком, молећи се да етос никшићке литије постане етос свеколиког нашег живота. Слава ти и милост Светитељу и чудотворче наш!
ПИШЕ: Катихета Бранислав Илић, уредник портала „Кинонија“
