Настављамо са објашњењем 11. и 12. стиха друге главе Јеванђеља по Матеју:
Мудраци су ушавши у кућу и видели, како апостол Матеј пише, Дете и Матер Његову. Видимо да јеванђелиста Матеј показује којим редоследом треба да се указује поштовање – прво Детету, Богу који је постао човек, а затим Његовој Пречистој Мајци по телу. Свети Златоуст говори да је Промисао одредио да Јосиф не буде у кући у том тренутку да помисао мудраца не би била помрачена, јер би мудраци могли да помисле да је он отац Исусу.
Свети Николај Охридски говори са своје стране да су мудраци видели и Јосифа, али да се за њих не помиње, јер за њих као и да не постоји. Ево и његових речи: „Јосифа је ставило Провиђење поред Марије због Јевреја, а не због незнабожаца. Због Јевреја Јосиф је требао да се назове мужем Маријиним, да је тако заштити од презрења законика и суровости закона земаљских; за незнабошце из даљине Јосиф као и да не постоји. То хоће богомудри јеванђелист да каже поменувши Исуса и Марију, а изоставивши име Јосифово.“ И ово је управо пример неких од разлика које можемо да видимо код светоотачких тумачења за исти стих. Међутим, ово ни на који начин не умањује истину коју можемо сазнати из светоотачких дела. Јер се Свети оци никада и нигде нису разликовали у свом учењу око најважнијих ствари, већ око детаља. Да ли су мудраци видели Јосифа или не – сви ћемо се сложити да то не припада скупу истина од којих зависи наше спасење.
Свети Николај Охридски такође веома дубоко објашњава и речи – падоше и поклонише Му се – објашњавајући да су овим поступком мудраци захваљивали Богу за духовну слободу коју су стекли. Ево како он пише: „Они, који су падали пред звездама и клањали им се са страхом и ужасом, сада са великом радошћу падају на земљу и клањају се живоме Господу, који је дошао на земљу, да их ослободи робовања звездама и веровања у слепу судбу.“
И ове речи Светог владике управо могу и нама да објасне да у коришћењу термина – слуга Божији – не постоји ништа понижавајуће као што би неопагани, рецимо, желели да прикажу, тобоже да су хришћани некакви искомплексирани људи који имају патолошки ниско мишљење о себи, па се још хвале тиме што истичу своје служење или робовање Богу. Таквим људима није јасно управо ово што говори свети Николај: да служење Богу човека ослобађа од страсти, заблуда и робовања сатани. Да, ми служимо Богу и желимо да служимо само Њему и зато се не стидимо да будемо слуге Божије. А они који то не желе, имају право на то, само не треба да буду у заблуди да неће служити противнику Божијем који их мрзи и жели им пропаст. Ми се слугама Божијим називамо из љубави, а ако случајно желе да чују шта говори наш Бог, увек се може указати на Христове речи из Јеванђеља по Јовану: Више вас не називам слугама, јер слуга не зна шта ради господар његов; него сам вас назвао пријатељима, јер све што чух од Оца својега, објавих вам.
Што се дарова и њиховог тајанственог значења тиче, Свети Оци говоре да мудраци нимало случајно нису принели злато, тамјан и смирну тек рођеном Детету. Свети Григорије Двојеслов пише: „Злато је приличило Цару, тамјан се употребљавао при приношењу жртава Богу, а смирном су се балзамовала тела умрлих. Видимо да мудраци Онога Коме се клањају, још проповедају тајанственим даровима: златом – Цара, тамјаном – Бога, а смирном – Онога Који треба да умре.“
Блажени Теофилакт Охридски такође објашњава да су овим даровима испунили и пророчанство Валаама, преко кога су сазнали и за звезду. Он наводи стих који гласи: Спустио се, лежи као лавић и као љути лав; ко ће га пробудити?… Ко тебе благосиља, биће благословен (4 Мојс 24:9) и објашњава на следећи начин: „Видиш ли веру мудраца, који су се из Валаамовог пророштва научили да је Господ и Бог и цар, и да ће умрети ради нас?… Разуми да ‘лав’ означава царско достојанство, а ‘легао је’ смрт. Ето и божанства, јер само божанска природа има силу благослова.“ Дакле, својим даровима мудраци су показали све оно што је њихов далеки предак пророковао за Христа вековима пре.
Свети Николај Охридски обраћа пажњу и на саму природу дарова и пише: „И још уз то сва та три дара представљају трајност и непроменљивост: злато остаје злато, тамјан остаје тамјан, смирна остаје смирна; ниједно од њих временом не губи своје својство, но и после хиљаде година злато сија, тамјан гори и смирна мирише. Нису се могле наћи три ствари на земљи, које би тако верно символизовале мисију Христову на земљи, нити које би јасније и речитије исказале трајност и вечитост Христовог дела на земљи и свију оних духовних и моралних вредности, које је Он донео људима с неба. Он је донео истину, Он је донео молитву, Он је донео бесмртност“.
Настављамо са последњим стихом за данашње тумачење, у питању је 12. стих:
И примивши у сну заповест да се не враћају Ироду, другим путем отидоше у земљу своју.
Свети Јован Златоуст похваљује њихову послушност и веру на следећи начин и уједно објашњава суштину вере: „Погледај и одавде каква је њихова вера – како се нису саблазнили, већ су били послушни и разумни! Не смућују се, не размишљају у себи, говорећи: ако је то Дете заиста велико и има неку силу, зашто да бежимо и тајно се удаљујемо и зашто нас анђео удаљује из града као робове и бегунце, када смо дошли јавно и са смелошћу стали пред таквим мноштвом народа и пред безумним царем? Ништа слично нису ни говорили, нису ни мислили, а то и јесте највеће дело вере – не тражити узрок томе што не заповедају се да чини, већ се само покоравати заповестима“.
Блажени Теофилакт Охридски говори о духовном расту вере код мудраца, јер је Бог почео да их окреће ка Себи преко звезде, а када су видели Богомладенца, примили су заповест већ преко анђела у сну. Ево како он пише: „Обрати пажњу на редослед догађаја! Прво их је Бог помоћу звезде привео вери. Затим, када су дошли у Јерусалим, научили су од пророка да ће се Христос родити у Витлејему. Напослетку [су примили Божју заповест] преко анђела.“
За крај треба навести још једно тајанствено значење овог стиха од стране светог Григорија Двојеслова. Он обраћа пажњу на чињеницу да су се мудраци другим путем вратили у своју домовину и објашњава тајни смисао тога: „Нешто велико напомињу нам звездари тиме што се они враћају у своју домовину другим путем. Наша домовина јесте Рај; пошто смо познали Исуса, нама се забрањује повратак у Рај оним путем којим идемо. Јер ми смо отишли из своје домовине путем гордости, непослушности, пристрашћа к видљивом свету, кушања забрањених плодова; и за повратак нужно је ићи путем плача, послушности, презрења видљивога, и обуздања телесних жеља“.
13. стих гласи:
А кад они отидоше, а то анђео Господњи јави се Јосифу у сну и рече: Устани, узми дете и матер његову, па бежи у Египат, и буди онде док ти не кажем: јер ће Ирод тражити дете да га погуби.
Треба да кажемо на почетку и пар речи о времену јављања анђела Јосифу. Догађаји око рођења Спаситеља у Јеванђељима по Матеју и Луки су живо описани и нама може да буде тешко да видимо њихов хронолошки редослед. Јевтимије Зигабен говори да се анђео јавио Јосифу у сну са упозорењем и упутством да иду у Египат тек након 40 дана од рођења, када су они вратили из Јерусалима у Назарет. У Јерусалиму апостол Лука описује сусрет Породице са светим Симеоном Богопримцем и пророчицом Аном у самом храму. Након тога су се вратили у Назарет, а о томе апостол Лука пише овако: И кад извршише све по закону Господњему, вратише се у Галилеју у град свој Назарет. (Лк. 2:39) А затим већ, након доласка у Назарет из Јерусалима, анђео се јавља Јосифу у сну. Блажени Теофилакт сјајно обраћа пажњу на чињеницу да анђео Јосифу сада говори другачије о Дјеви Марији. Ево како светитељ пише: „Видиш ли сада разлог зашто је Бог допустио да Дјева буде обручена? Овде ти се каже: Зато да би Јосиф могао да се брине о њој и чува је. (Анђео) није рекао: ‘Узми жену своју’, већ ‘матер Његову’. Анђео је више не зове женом Јосифовом, пошто је нестало подозрења и праведник се од чудеса при детињем рођењу уверио да је све било од Духа Светога.“
На основу светоотачких тумачења савременом читаоцу прилагодио и уобличио: Станоје Станковић
Фото: Микрокњига
