Од недеље митара и фарисеја почиње употреба богослужбене књиге „Триод“. У многим светогорским манастирима постоји освештано правило да еклисијарх (монах који има послушање да брине о храму за време и изван богослужења), пред почетак вечерње, поставља сточић пред престоном иконом Спаситеља, а на њега полаже Триод. После прочитане катизме, канонарх одлази до стола на којем се налази Триод, чини земни поклон, целива икону Спаситеља, потом, творећи још један земни поклон, узима Триод, који односи за десну певницу, и даље се наставља уобичајена вечерња. После вечерње братија се поздравља поздравом: Благословен Триод. Ова светогорска богослужбена пракса, између осталог, сведочи да је Триод једна од најомиљенијих богослужбених књига.
Триод (Τριώδιον) је у основи химнолошка књига која, поред припремних недеља, садржи службе шест недеља свете и Велике четрдесетнице, као и богослужење Велике (страдалне) недеље, до вечерњег Велике суботе и првог дела пасхалног бденија. У Триод су по узору на Минеје, из Паримејника инкорпорирана старозаветна читања за сваки дан и синаксари за сваку недељу и друге истакнуте дане овог свештеног периода, које је написао Никифор Калист Ксантопулос, а у појединим издањима штампају се и Апостоли и Јеванђеља овог периода.
Триод је добио назив по најкарактеристичнијем елементу свакодневних служби Велике четрдесетнице – трипеснецима (τριόδια), односно канонима са три песме (суботом четири), који су дела студитских химнографа Теодора и Јосифа. Трипеснеци су постојали и у службама периода свете Педесетнице, те се из тог разлога Триодом називао целокупни покретни хеортолошки период до Педесетнице, као и књига која је садржала ове службе и која се делила на Посни Триод (Покајни Триод) и Цветни Триод (Радосни Триод). Временом је за овај други Триод (Цветни) почео да се употребљава термин Пентикостар (Πεντηκοστάριον), пошто су и трипеснеци овог периода престали да се употребљавају.
Тренутак који употребу једне књиге раздваја од тренутка употребе друге, је поноћни сат у ноћи Велике суботе, са Јутрењем за Васкрсну недељу као првом службом у Пентикостару. Ова подела на два разграничена тома, направљена због практичних погодности, не би требало да нас наведе да превидимо суштинско јединство између Распећа Господњег и Његовог Васкрсења који, узети заједно, чине један и недељиви чин. И као што су Распеће и Васкрсење један јединствен чин, тако и три света дана (triduum sanctum) – Велики петак, Велика субота и Васкрсна недеља образују јединствени богослужбени обред. Подела Посног Триода и Пентикостара на две књиге није била уобичајена пре 11. века, тако да се у раним рукописима они налазе искључиво у истом зборнику.
У Триоду је сачуван најстарији систем читања песама канона према коме се на јутрењу није читало девет песама, већ три, тако да се девет песама канона прочита једном недељно, као и Псалтир. У њему су сачуване древне химне и прастари литургијски обичаји који су се изгубили из других периода црквене године. У њему се разликује више слојева развоја богослужења, древни јерусалимски и новији константинопољски, као и очигледне студитске интервенције (интервенције монаха студитског манастира). Иако је велики број црквених песника који су допринели његовом формирању и допуњавању, посебни утицај на химнографију Триода извршила су јеванђелска читања, и то углавном на основу избора који је првобитно направљен у Јерусалиму. Врхунац представља четвртак пете недеље Великог поста, када се поје велики покајни канон на јутрењу, са по једним тропаром за сваки стих сваке песме, укључујући и тридесет и једну стихиру на вечерњу. То је најдужа служба у току литургијске године.
Основна карактеристика химнографије Триода јесте наглашена усредсређеност на тему покајања. Готово да не постоји ниједно богослужење у овом вишенедељном периоду које не добија специфичну „арому” умиљења и покајања. Период од понедељка до петка током Четрдесетнице руководи нас у нашем посту усмеравајући нас на тему наших сопствених промашаја и духовног исправљања. Посебно су значајни трипеснеци, кратки спевови који се користе на јутрењу, а који чине три песме од по неколико строфа, по чему је књига Триод и добила име. Тако у мноштву тропара и стихира који се налазе у Триоду црквени песници певају о темама везаним за пост, покајање и друге елементе црквеног искуства. У триодском периоду суботе су резервисане за молитве за упокојене. Црква нам у посту који је време исправљања нашег сопственог живота на пољу основних хришћанских заповести о љубави према Богу и ближњима, ставља до знања да су молитва и милостиња за умрле један од важнијих подвига на који су хришћани позвани. Као и недеље током остатка године, тако су и недеље Великог поста дани у које празнујемо Васкрсење Христово. Химне Триода које се поју у недеље Четрдесетнице су поетска тумачења светописамских одељака који се читају те дане, или пак певају о посебним споменима који се тих недеља славе. Из овог кратког описа садржине Триода видимо да је богослужбени ритам Цркве усмерен ка својеврсном програму богословског образовања и практичног васпитања верника на основу вишевековног аутентичног црквеног искуства наших Отаца.
Химнографија Триода је превасходно покајног карактера, али кроз њих провејава пасхална радост. Тако у једној стихири у понедељак прве седмице Великог поста, црквени песник нас позива речима: „Светло започнимо свечасно уздржање, које сија зрацима светих заповести Христа Бога нашега, светлошћу љубави, сјајем молитве, омивањем чистотом, чврстином храбрости; да у светлости дочекамо свето и тридневно васкрсење, које свет обасјава нетрулежношћу.“
Као што сам већ нагласио, црквене песме Триода су неодвијиве од библијских читања и у служби су њиховог тумачења, зато није случајно да је црквено песништво Триода инспирисано библијским примерима. Тако нас једна стихира позива на врлински живот, подсећајући на поуке апостола Павла: „Време је пријатно, дан је спасења, принесимо Богу дарове врлина, и одбацивши дела таме обуцимо се, браћо, у оружје светлости, као што Павле кличе.“
Налазећи се у припремним недељама Великог поста, пригрлимо Триод и његову богонадахнуту химнографију, јер ова богослужбена књига није само књига поста, како је многи литургичари правилно називају, већ и наш драгоцени путоказ на путу корачања пустињом Великог поста који нам предстоји. Заједно са црквеним песником душом својом запевајмо: „Почнимо време поста припремивши се за духовне подвиге. Очистимо душу, очистимо тело. Уздржавајмо се како од хране, тако и од свих страсти, наслађујући се врлинама духа да би се усавршавајући се у њима са љубављу, сви удостојили да у духовној радости видимо најчасније страдање Христа Бога и свето Васкрсење.ˮ
ПИШЕ: Катихета Бранислав Илић, уредник портала „Кинонија“
