*Текст је објављен на порталу Кинонија у рубрици „Из пера уредника“, 18. децембра 2025. године.
Радујемо се спомену светитеља Николаја који је свецело у свом животу оваплотио јеванђелске врлине. Свети Николај је живео у далеком времену и далекој земљи, али се његово сећање преноси са генерације на генерацију, из века у век, јер је био велики Божји човек, познат по својим аскетским подвизима, својој служби, својој верној оданости Господу и својој искреној љубави према свима. Због великог значаја овог светилника православља, у седмичном богослужбеном кругу сваки четвртак, поред светих славних и свехвалних Апостола, посвећен је и њему. У годишњем богослужбеном кругу празнујемо два празника светог оца Николаја: Главни спомен 6/19. децембра и празник преноса његових часних моштију из града Мира у Бари, 9/22. маја.
Кротост је посебна врлина. Света Црква слави светог Николаја због ове врлине, јер је он истински показао кротост према свима, па чак и према онима који су га прогонили. Овај светитељ се није разгневио на своје гонитеље, следујући пример свог Учитеља који је са крста узнео молитву за своје прогонитеље. Подражавајући Господњу кротост, поступао је по љубави са онима који су прогонили хришћане и који су га лично подвргавали мукама и свим врстама искушења. „Блажени кротки, јер ће наследити земљу“. Ово обећање Господње се испунило у животу светог Николаја. Овај угодник Божји се слави и као учитељ уздржања. Уздржање се манифестује у многим околностима нашег свакодневног живота, али, нажалост, не обраћамо увек пажњу на то. Оно се састоји од безусловног уздржања од свих порока и страсти. Умереност је била једна од одлика подвижничког живота светог оца Николаја. Није желео много за себе, био је задовољан малим стварима. Његово житије нам сведочи да је све прилоге који би дошли до њега, увек користио да помогне слабима, потребитима и онима који су у било каквој невољи.
Свети Николај је образац вере. У празничном тропару Црква га саборно вековима назива „правилом вере“. Богомудри апостол Павле каже да је „вера основа свега чему се надамо и потврда ствари невидљивих“ (Јев. 11, 1). Као што су апостоли молили: „Господе, умножи нашу веру“, као што се отац болесног детета молио: „Господе, верујем! Помози мом неверју“ (Мк. 9, 24), тако је и свети отац Николај за правило свог живота узео веру као водич кроз урвине овоземаљског света и живота који у злу лежи. Следујући речима апостола Јакова да је „вера без дела мртва“ (Јак. 2, 20), свети Николај је изражавао своју веру у Бога, живео је по њој, живео је за добро других, служио је свима, сећајући се Спаситељеве заповести: „Будите милостиви, као што је и Отац ваш милостив“ (Лк. 6, 36).
Свети Николај је заштитник путника, помораца, трговаца и свих који пате, он је молитвени покровитељ оних који су оптерећени бригама и светским тугама, оних који подносе несреће у мору светских страсти. Овом светитељу је Господ дао посебну благодат да притекне у помоћ онима који су у великим тешкоћама. Он долази да свима открије Божју милост, како би кроз ову помоћ и они скрушено и са љубављу притекли Дародавцу ове помоћи — Господу нашем Исусу Христу. Гледајући у лик овог великог Божјег светитеља, ми бивамо поучени и призвани да будемо милосрдни, да притекнемо у помоћ свакоме човеку, пружајући сваку помоћ и пажњу. Свети Николај куца на наша срца подсећајући нас да наша вера потребује конкретна дела, јер ако покажемо милост према ближњима, ни сами нећемо остати без одговора када будемо стали пред Господа.
Празник светог и богоносног оца Николаја чудотворца од најранијих времена свечано је прослављан, док химнографија у његову част представља неисрпну ризницу. Литијске стихире дело су цара Лава Мудрог, док је састављач канона Теофан. Славу на хвалитним стихирама саставио је патријарх цариградски Герман. У служби светитељу налазимо два кондака. Први кондак је песничко дело светог Теодора Студита, док је други кондак дело светог Романа мелода. Угодник Божји Николај се на основу богате химнографије са слободом може назвати општим помоћником и верним заштитником рода хришћанскога, о чему сведоче и следеће стихире из његове службе: „Ти си Николаје као светило незалазно, као сунце васељенско на своду цркве заблистало, тобом је магла страшна одагнана и зима искушења уклоњена, ти си створио дубоко спокојство, зато те како доликује славимо“ (друга стихира на Господи возвах). „Којим венцима похвале да овенчам овог светитеља? Јер мада је телом био и граду Мири, духовно је до сваког стигао ко га чисто воли, и свима је заштитник и заступник и све тужне теши, и свима у невољама је уточиште, он је кула правоверја, и вернима бранитељ, ради њега је Христос побуне противника савладао, јер он има велику милост“ (трећа стихира на Господи возвах). „Твој свети живот се на све стране разгласио, богомудри и свети оче, лепото светитеља и преподобних украсе, и као сунце на земљи си раширио зраке, и срца верних обасјао, зато побожно твој светли спомен служимо, свеблажени Николаје“ (четврта стихира на Господи возвах). „Лепоту свештеничке одежде си делима врлина учинио још светлијим, оче богоносни, зато и нама служиш дивно као свештеник, јер ти си делатељ светих чудеса, и зато нас избави од великих невоља“ (четврта стихира на хвалите).
На крају, поучимо се примером Божјих светитеља, размислимо о њима и упоредимо своје путеве са њиховим. Обратимо пажњу са каквим поверењем у Бога су прихватали све животне тешкоће и проблеме, како су стрпљиво подносили све своје спољашње и унутрашње туге, а нису издали Господа, нити су правили компромисе са својим страстима, чак ни у оправданим случајевима. Имајући пред собом пример светог оца Николаја, видимо светитеља коме је реч Јеванђеља била све! Његове молитве нам дарују божанску благодат која се излива на нас, да ходајући по узбурканом мору овога живота, припремимо себе за сусрет са Господом и улазак у небеску луку Царства небеског.
ПИШЕ: Катихета Бранислав Илић, уредник портала „Кинонија“
