Настављамо са светоотачким тумачењем седмог стиха.
Учитељи Цркве говоре да је у речима: Породи аспидини, ко вам каза да бежите од гнева који иде?, свети Претеча и Крститељ изразио и похвалу и критику. Ево како речи светог Крститеља објашњава свети Јован Златоуст: „Ако неко са пажњом размотри његове речи, онда ће и у самом изобличењу открити похвалу њима, јер су ове речи биле изговорене из изненађења, да су они, иако и касно, ипак могли да учине оно што се некада чинило немогућим. Следи да и само њихово изобличавање од стране Јована више означава жељу да их привуче и орасположи ка покајању. У тренутку док их он, споља гледано, поражава, он открива и њихову претходну несрећу, а заједно са овим и њихову дивну и неочекивану садашњу промену. Како је то могло да се деси, говори свети Претеча, да су они, будући деца таквих родитеља и тако лоше васпитани, почели да се кају? Одакле таква промена? Ко је омекшао њихово сурово срце? Ко је исцелио неисцељиво? Погледај како их он од самог почетка поражава, говорећи им о паклу. Није им говорио о уобичајеним несрећама, на пример: ‘ко вам каза да бежите од непријатеља, заробљеништва, глади и рана?’ Не. Он им прети другом казном, о којој још нису имали јасно схватање, говорећи на следећи начин: Ко вам каза да бежите од гнева који иде?“
Што се израза породи аспидини тиче, свети Игњатије Брјанчанинов има врло дубоко запажање. Он пише следеће: „Свети јеванђелиста Матеј говори да је Јован садукеје и фарисеје назвао породима аспидиним. Сам Спаситељ света је књижевнике и фарисеје рекао: Змије, породи аспидини, како ћете побећи од осуде за пакао? (Мт. 23:33) Ово значи: назив породи аспидини никако није представљао само снажан израз, он представља одлуку суда Божијег коју је изрекао Сам Син; такође и слово Божије које је кроз светог Јована изрекао Свети Дух Божији. Змијом и аспидом је назван овде пали анђео – сатана. Људи заражени умишљеношћу, који су себе називали чедима и племеном Авраама, названи су чедима и племеном сатане, од стране Самог Бога“.
Блажени Теофилакт такође обраћа пажњу и на саму природу ових змија и показује да и са те стране фарисеји и садукеји нису били нимало случајно названи тако. Он пише овако: „Назива их породи аспидини, јер се прича да као што аспиде излазе из своје мајке прождирући њену утробу, тако су они побили своје очеве, то јест, своје учитеље и пророке.“
Ево и 8. стиха.
Родите, дакле, род достојан покајања.
У овим речима апостол Матеј показује и савет које је фарисејима и садукејима давао свети Јован Крститељ. Дакле, да је након покајања и окретања ка Богу, неопходно да се покаже и одговарајући начин живота. Свети Јован Златоусти то објашњава овако: „Али Јован се не зауставља само на изобличавању, већ даје и савет: родите, говори, род достојан покајања. Јер није довољно само да се удаљиш од зла, већ је потребно показати и велику врлину. Не чините, говори им он, оно што је мени противно, а на шта сте ви навикли и не враћајте се на пређашње пороке, смиривши се на кратко“.
У наставку свог тумачења свети Златоуст наглашава важну ствар коју понекада заборављамо – ми живимо у време Новог Завета, да су нама дата много већа добра, али да су и одговорност и казна веће. Он пише: „Ми већ нисмо у истом положају као пророци пре нас. Садашње околности се разликују још више од пређашњих, јер сада долази Сам Судија и Господ царства, да би нас повео ка највишој мудрости, позвао на небо и привукао тамошњим обитељима. Зато ја и говорим о геени, јер су сада како награде, тако и казне – вечне. Дакле, немојте остајати у вашим пређашњим пороцима, не указујте, по вашем обичају, на благородство Авраама, Исаака и Јакова. Између осталог, овим речима свети Претеча им не брани да се називају потомцима тих Светих, али је забранио да се исувише ослањају на то, презирући врлински живот. Говорећи тако, он је откривао и њихове садашње мисли и прорицао будућност. Заиста, они су и након овога још говорили: Ми смо семе Авраамово, и никад никоме нисмо робовали (Јн. 8:33).“ Мислим да ове речи светог Јована могу да буду поучне и за нас данас, у смислу да није довољно да се само називамо децом Светога Саве, већ да је потребно да се трудимо да наш живот макар мало буде налик на живот Светога Саве у кога се уздамо.
Свети Златоуст у тумачењу на овај стих даје и одличан савет у вези са нашим духовним животом: „Како да родимо род? Поступајући супротно. На пример, крао си туђе? Од сада дај и своје. Дуго време си блудничио? Сада се уздржавај и од своје жене у одређене дане; навикавај се на уздржање. Вређао си и чак тукао људе које си срео? Сада благосиљај оне који те вређају и чини добро онима који те туку. За наше исцељење није довољно само да извучеш стрелу, већ је неопходно да на рану ставиш и лек. Раније си се предавао сластољубљу и пијанству? Сада пости и пиј воду; труди се да истребиш зло које је настало због претходног живота. Гледао си раније са сладострашћем на туђу лепоту? Убудуће, ради своје велике безбедности не гледај уопште на жене. Клони се, речено је, ода зла и чини добро (Пс. 34:14) и још: Устављај језик свој ода зла, и уста своја од преварне речи (ст. 13). А ја тражим да и говориш добро. Тражи мир и иди за њим (ст. 14) не само са људима већ и са Богом“.
Читам следећи, 9. стих:
И не мислите и не говорите у себи: Имамо оца Авраама; јер вам кажем да може Бог и од камења овога подигнути децу Аврааму.
Свети Игњатије Брјанчанинов говори да је управо зато свети Претеча и упутио ове речи фарисејима јер је на тај начин желео да искорени њихову главну духовну слабост – умишљеност. Свети Игњатије пише овако: „Умишљено мишљење о себи због порекла од Авраама је заразило цео народ гордошћу, учинило га неспособним да прихвати покајање, да се обрати ка Богу, да прими обећаног Месију. Проницљиво је велики Јован Претеча усмерио прве речи своје проповеди против главне немоћи у народу, против погубне умишљености. Не мислите и не говорите у себи: имамо оца Авраама, јер таквом умишљеношћу ви уништавате сваку духовну блискост; не само то! сваку блискост и сваку везу између вас и Авраама.“
Што се тиче значења речи: може Бог и од камења овога подигнути децу Аврааму, свети Оци су у речи камење видели више значења. Свети Николај Српски то сумира на следећи начин: „Прво, Бог је уистину моћан, да од камена створи Себи људе какве хоће. Зато Јован указује првацима народним из Јерусалима на прост покајнички народ, кога су презирали као мртво и неотесано камење. Од тога простог народа Бог ће себи подићи апостоле, јеванђелисте, светитеље и јунаке над јунацима, а прваке народне, који блеште земним, пролазним и лажним сјајем, Бог ће одбацити, ако не буду показали плод достојан покајања. Треће, и од незнабожаца, који се клањају мртвом камену и дрвету, Бог може учинити слуге Себи. Узалуд се мудраци израиљски њих гаде као нечега прљавога и недостојнога и земље и неба; ако се ти исти мудраци не покажу на делу деца Аврамова, слична праведном и боговерном Авраму, Бог ће од незнабожаца створити Себи верне, као што су незнабошци створили себи богове од камена. И најзад, нека се не поносе мудраци овога света само својим знањем закона земаљских и закона Божјих, док им је срце тврдо као камен. Заиста, док им је срце тврдо као камен, дотле ће њихов ум, препуњен разноврсним знањем, водити их право у огањ вечни. Они су привикли, да цене само знање, али су занемарили срце, они се шта више и поносе тврдоћом срца. Но Бог може од срца да учини полазну тачку људског спасења, од срца а не од ума, као што је и рекао Господ кроз пророке: и даћу вам ново срце и нов дух ћу метнути у вас, извадићу камено срце из тела вашег и даћу вам срце месно (Језек. 36, 26). Нагомилано знање није могло да омекша њихова срца. Но Бог може код истинских покајника да омекша срца Својом благодаћу, као восак огњем, и онда ће се топлотом и светлошћу срца код верних осветлити и ум свим потребним знањем“.
На основу светоотачких тумачења савременом читаоцу прилагодио и уобличио: Станоје Станковић
