Мисионарско одељење Архиепископије београдско-карловачке (АЕМ) организује предавање на тему „Свети Јован Шангајски – живот, дело и наслеђе” вечерас од 18.30 часова, у парохијском дому Храма Александра Невског на Дорћолу.
Говориће Бранислав Бубало који је живео две деценије у Калифорнији и присуствовао канонизацији Светог Јована шангајског и санфранцисканског, 1994. године у Сан Франциску. Предавање ће се одржати на енглеском језику и део је АЕМ пројекта „Nevsky Talks” у оквиру кога се једном месечно одржавају програми. Модератор предавања је презвитер др Оливер Суботић, управник Мисионарског одељења АЕМ и парох у овој дорћолској цркви.
Подсећамо, АЕМ је основан одлуком и уз благослов патријарха Порфирија. За седиште овог мисионарског одељења одређен је посебан простор при парохијском дому Цркве Светог Александра Невског, који има вишедеценијску мисионарску традицију, најбоље оличену у Мисионарској школи.
А у сусрет овом предавању корисно је истаћи и једну у низу корисних поука светитеља коме је посвећен програм. Тако је остало упамћено да је током свог мисионарења народу саветовао: „Радите и чувајте се лењости, мајке свих порока. Највише се чувајте свађа. Опраштајте једни другима када сте увређени.” Уз то, напомињемо да је не тако давно овај чудотворац боравио и у нашој земљи па је, пре него што се замонашио, у Кнез Михаиловој улици, бос, продавао „Политику” и задобио наклоност Београђана.
У житијима Светог Јована Шангајског, познатог и као санфранцискански, пише да је рођен 1896. године у Русији као Михаило Максимовић. По очевој линији био је српског порекла па се у породици задржало прослављање Светог архангела Михаила, по коме је добио име на крштењу.
У време револуције у Русији, а по завршетку правног факултета, долази у Србију. У Београду је дипломирао теологију.
У Саборној цркви је неко време и служио. Док је предавао на Битољској богословији, спријатељио се са потоњим светитељима, владиком Николајем Велимировићем и авом Јустином Поповићем.
Ђаци Богословије приметили су да се отац Јован не љути, да једе једном дневно и ноћи проводи пред иконом, али и бринући о ученицима. У Миљковом манастиру примио је монашки постриг и добио име Јован, по свом претку светитељу Јовану Тоболском.
Од замонашења до краја живота Свети Јован Шангајски никада више није спавао у кревету. Ноћи је проводио у молитви.
У Шангају је утемељио Кинеску православну цркву и сиротиште. Службовао је и у Паризу, где су га прозвали Јован Боси јер није носио обућу. Био је и епископ у Сан Франциску. Жарковачка црква прва је имала фрескопис овог светитеља у олтару, а он краси и Храм Александра Невског на Дорћолу. Икона и честице моштију Светог Јована Шангајског налазе се од 2009. године у Саборној цркви, али и у цркви посвећеној Светом Трифуну на Топчидерском гробљу, док је црква у Батајници посвећена овом светитељу, који се упокојио се 2. јула 1966. године у Сијетлу, испред чудотворне иконе Богородице Курско-Коренске, којој се целог живота молио. Канонизован је 1994. године.
Ове занимљивости могу бити од користи онима који до сада нису довољно упознали лик и дело Светог Јована Шангајског, да посете предавање које ће бити њему посвећено.
