ПИШЕ: Катихета Бранислав Илић, уредник портала „Кинонијаˮ
„Ходите видите страну катаклизму, много савршенију и бољу од оне виђене за време Нојево; тамо је вода усмртила људску природу, а овде је вода крштења преко Крштаванога оживела умртвљене; тамо је Ноје од нетрулежног дрвета ковчега саградио, а овде је Христос, умни Ноје, од непорочне Марије телесни ковчег направио; тамо је голубица, сасушену маслинову гранчицу држећи, миомирис Владике Христа наговестила, а овде је Дух Свети у виду голуба дошао и Милостивог Господа показао.ˮ
Овим надахнутим речима је Свети Прокло архиепископ цариградски, приближио свештену тајну воде у светлу Божјег јављања на Јордану. Ваистину је свето Богојављење као други потоп, потоп љубави и благодати Божје, за духовно спасење човеково и његово поновно увођење у рај. Христос просветљује свет и излива светлост у душе наше. Долази Јовану Претечи да се крсти на реци Јордану, пошто је прошло тридесет година од рођења Његовог, држећи у свему Закон, желећи да покаже људима да је Бог у телу, да је истинити Син Божји, и једносуштан Оцу, Онај о Коме су пророци са носталгијом пророковали и о Коме су са многим очекивањима проповедали. И иако Христос није имао греха, будући безгрешан, да би у свему испунио Закон, дошао је на Јордан да се крсти од Јована.
Једна од главних богослужбених особености навечерја празника Богојављења је савршавање Великог водоосвећења. На почетку последовања Великог освећења воде (које овом приликом нећемо тумачити), самогласном мелодијом поју се посебни тропари:
*Глас Господњи на водама, узвикује говорећи: Приступите, примите сви Духа премудрости, Духа разума, Духа страха Божјег, јавившег се Христа. *Данас се освећује природа водâ, и раздваја се Јордан и своје токове зауставља, гледајући Господа који се крштава. *Као човек дошао си на реку Христе Царе, и хитао си добри да примиш крштење слуге из Претечеве руке, а ради наших грехова, Човекољубче.
Речи тропарâ из последовања чина Великог водоосвећења уводе нас у тему нашег промишљања, које у духу празника Богојављења посвећујемо символици воде, као и значају освећења воде.
Вода као извор, сила и символ живота, materia prima и prima essentia, још од најдревнијих времена је била предмет изузетног поштовања. Историја нас учи да људи воду сматрају основним начелом живота у плану творевине. Свети Кирило Јерусалимски сматра да је вода најбољи елемент природе. Према речима Светог Иполита римског: „Вода символизује почетак творевине јер делањем Светог Духа над водама, све су твари у Сину Божјем доведене из небића у биће, из непостојања у постојање (ср. Пост. 1, 2–6; Кол. 1, 16; 2. Пт. 3, 6)ˮ. Вода је, између осталог, била саставни део творевине; она је символ живота, рађања и оживљавања. Са космолошке и антрополошке тачке гледишта, вода је сматрана символом и носиоцем живота, јер без ње нема живота и све зависи од ње.
У Старом Завету вода је сматрана символом духовног живота (ср. Јер. 2, 13) и извором живота, док се у Новом Завету вода сматра символом Духа као даваоца живота (ср. Отк. 21, 6). Осим тога, вода се у библијским изворима поима као израз благослова Божјег за оне који у Њега верују и верно му служе (ср. Пост. 27, 28), док је суша последица казне Божје због човековог неверовања и непобожности (ср. Ис. 5, 13; Јез. 4, 16). У Новом Завету вода је символ гласа Божјег (ср. Отк. 1, 15). Апостол Петар символ воде поима христоцентрично (ср. 1. Пт. 3, 21).
Вода као дар Божји изразито је присутна у свештеном богослужењу Цркве. Она се употребљава приликом вршења појединих светих Тајни, као и у многим последовањима. Освећење воде се не врши магијски, већ призивом Духа Светога. У свом знаменитом делу „О Духу Светомеˮ, о тајни освећења воде Свети Василије Велики, вели: „Вода после призива Светога Духа и Његовог присуства у истој, није више обична вода, него је она постала освећенаˮ. Дакле, вода је задобила искупитељски значај и особину, постала је жива вода, спасоносна, освећујућа и живоносна – вода живота јер има у себи благодат и силу Духа Светога – силу освећења, тојест, у њој је присутан сâм Дух Свети који чини да вода постане света и спремна да освети и пресазда оне који њу ради благослова узимају. Освећена вода силом Божјом задобија благодат духовну и силу дејствујућу, а ван Тројичног Бога вода остаје најобичнији елемент (обична материја) и као таква немоћна је да пружи човеку било какав духовни препород.
О значају воде, о њеној символици и божанској благодати коју освећена вода има, Свети Кирило Јерусалимски у свом делу Катихезе, поучава: „Ако неко жели да сазна зашто се баш преко воде даје благодат, а не преко неког другог елемента, нека узме Свето Писмо па ће му бити јасно. Вода је нешто изузетно велико, и најбоље између четири елемента света. Небо је обиталиште анђела, а небеса су од воде; земља је боравиште људи, а она је од воде; и пре свега шестодневног стварања онога што је постало, Дух Божји дизаше се над водом (Пост. 1, 2). Вода је почетак света, а почетак Јеванђеља је Јордан. Израиљ се кроз море ослободио од фараона, а слобода свету од греха, даје се преко крштења у води речју Божјом (Еф. 5, 26). Тамо где Бог склапа савез са неким, ту је и вода. После потопа, би закључен савез са Нојем; Завет Израиљу дође са горе Синајске, али посредством воде, вуне црвене и исопа (Јевр. 9, 19). Илија се вазноси, али не без воде: прво је прешао Јордан, па се тек онда узнео на небеса (2. Цар. 2, 11). Првосвештеник се прво умива, па онда кади; Арон се прво окупао, па је онда постао првосвештеник (Лев. 8, 6). Јер како је било могуће да се за друге моли који се још није очистио водом? Отуда је умиваоница која се налазила у Скинији била символ крштења (Изл. 30, 28).“
Вода која се освештава чином Великог водоосвећења, неретко се назива великом агијазмом, односно великом светињом. На крају последовања Великог водоосвећења поје се самогласна стихира у којој је присутан својеврсни савет вернима који ће ради благослова и освећења узети освећену воду: „Опевајмо верни, величину Божјег добротворства према нама: јер због наших грехова поставши човек, очишћује се, као и ми, у Јордану: Он Једини чист, и нетрулежан освећује мене и воде, сатирући главе невидљивих змија у води. Стога, браћо, захватимо воду с весељем, јер се онима који је са вером захватају, невидљиво дарује благодат Духа, од Христа Бога и Спаса душа нашихˮ.
