У оквиру пројекта Књига – повод за разговор, а у организацији Одсека за дијалог у јавној сфери Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке, у уторак, 24. фебруара 2026. године, у Културном центру Чукарица у Београду, одржан је јавни разговор на тему: О Тесли као хришћанину и философу. Повод за разговор било је објављивање другог, измењеног и проширеног издања књиге Тесла: духовни лик аутора презвитера др Оливера Суботића.
Панел је модерирао презвитер др Александар Милојков, координатор Одсека за дијалог у јавној сфери Мисионарског одељења АЕМ, а у разговору су учествовали двојица наших најеминентнијих познавалаца лика и дела Николе Тесле, др Бранимир Јовановић и Владимир Јеленковић, некадашњи директори Музеја Николе Тесле и аутори значајних књига из те области.
У уводном излагању модератор је подсетио на речи Николе Тесле о науци као виду доброчинства за човечанство, као и на речи Митрополита бачког г. Иринеја са парастоса Николи Тесли одржаног пре 20 година, у којима је истакао да наука и технологија, ако желе да буду благослов, а не проклетство, морају бити утемељене у етици љубави. Модератор је у наставку нагласио да ново издање књиге оца Оливера Суботића избегава крајности идеализације и карикатуризације Теслиног духовног лика, нудећи аргументован, чињенично утемељен и уравнотежен приступ овој сложеној теми.
Разговор је био подељен у три тематске целине.
У првом делу разматрана је противречност између Теслиних мисли у којима се помиње Творац са једне стране, а његових космолошких ставова са друге. Полазећи од његове изјаве из 1935. године да је „свемир велика машина“, „без почетка и краја“, учесници су отворили питање да ли је реч о научној метафори или о метафизичком уверењу, сложивши се начелно да је реч о научном ставу. Постављена су и питања да ли је Теслин поглед на свет ближи деизму, пантеизму или хришћанском теизму, и у којој мери постоји унутрашња напетост између његовог механицистичког језика и његове личне хришћанске религиозности и идентитета који је стекао рођењем и кога се никад није одрекао.
Други део био је посвећен Теслиним антрополошким ставовима, при чему је посебна пажња посвећена проблематичној тврдњи да је човек „аутомат“, и, следствено томе, проблему детерминизма у његовој мисли. Учесници су указали на сложен однос између Теслиног научног натурализма и његовог изразитог етичког осећаја одговорности, чега нема без слободне воље. Разматрано је и питање Теслиног односа према појму душе и смрти, као и могућност да је његов доживљај човека сложенији од површно приписиваног материјализма.
У трећем делу предавања говорило се о Теслиној религиозности. Као син православног свештеника, Тесла је носио снажно породично и културно наслеђе, али је истовремено истицао да је „религиозан у срцу“, не нужно у класичном смислу. Отворена су тим поводом питања његовог односа према православној традицији, према Светом Николи као личном заштитнику, као и могућности да се у последњим годинама његовог живота десио извесни повратак духовном оквиру православног хришћанства, што о. Оливер наводи као тезу у својој књизи, позивајући се на неколико докумената.
Размена мишљења два светски призната стручњака на ову тему, уз модерацију о. Александра, је протекла у живој и садржајној атмосфери. На крају се присутнима обратио и презвитер Оливер Суботић, који је цео догађај пратио из публике, осврнувши се на неке од ставова присутних. Он је нагласио да Никола Тесла, премда несумњиво хришћанин по јавном декларисању, није живео литургијски у америчком периоду живота, као и да не може бити узет као пример хришћанског исповедања вере због разних хетеродоксних елемената у његовој мисли, али да је у смислу практичне животне етике доследно следовао хришћанству, поготово у врлини милосрђа. Навео је и аргументе за своју тезу да је Тесла имао неку врсту молитвеног односа са Светим Николајем Мирликијским (премда још увек не знамо на који начин и у којој мери), с обзиром да је током претходне дискусије то било доведено у питање, као и на тезу да се у последњим годинама његовог живота осећа повратак Богу отаца.
Разговор је показао да духовни лик Николе Тесле остаје отворено и изазовно поље истраживања, које захтева трезвеност, научну одговорност, као и богословску и философску осетљивост за танане теме. Овај догађај представља допринос Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке да, поводом 170 година од рођења Николе Тесле, у јавном простору подстакне озбиљан, аргументован и чињенично утемељен дијалог о личности и делу генијалног Србина – не само као проналазача, већ и као човека чији духовни хоризонт заслужује пажљиво и свеобухватно сагледавање.
Цео догађај је, по устаљеној традицији, забележила Телевизија Храм, која редовно прати активности Одељења. Снимак трибине ћемо пренети чим буде објављен.
