Шта је истинска хришћанска љубав? Најважнији пример љубави је наш Господ Исус Христос, који је тако заволео свет да је умро на крсту за наше грехе. Раширио је руке на крсту, као да грли цело човечанство. Да ли и ми по узору на нашег Спаситеља имамо жртвену љубав према ближњима? Навикли смо да чинимо добро само онима који нама чине исто, али Господ каже у Јеванђељу: „Ако чините добро онима који вама чине добро, каква је корист? Чак и незнабошци чине исто.“ Наша љубав мора бити жртвена. Ако некога волимо, спремни смо да учинимо све за њега. И зато Господ каже: „Веће љубави нико нема од ове, да неко положи живот свој за пријатеље своје.“
Није лако и једноставно постићи такву љубав, потребан је подвиг, потребна је делатна вера и истрајност. То је поступни пут. Прво што морамо да научимо јесте да опраштамо увреде. Преподобни Серафим Саровски о сили праштања богословствује на следећи начин: „Опростите онима који су вас увредили, чак и ако вам се срце опире.“ Дакле, призвани смо да праштамо без обзира на увреду, јер све ово нам је послато од Господа, да трпећи увреде постанемо бољи. Од тога зависи опроштај наших грехова, на то нас подсећа и текст молитве Господње у којој, између осталог, кажемо: „Опрости нам (Господе), као што и ми опраштамо дужницима својим“. Апостол каже: „Носите бремена једни других и тако испуните закон Христов.“ Ако се трудимо да испунимо овај закон, Господ нас неће оставити.
Следећи корак у пројављивању наше љубави јесте милостиња. Дајући милостињу сиромашнима и потребитима, не само да показујемо своју љубав, већ и сакупљамо благо за себе на небу. У овим тешким временима, свима је потребна подршка, али нажалост, из године у годину, из дана у дан, љубави је све мање, а где нема љубави, нема ни Господа. Свети оци нам говоре: „Пожурите да чините добро, јер је времена мало.“ Заиста, наш живот је веома кратак, зато морамо уложити све напоре да испунимо заповест љубави. Ако будемо давали милостињу од чистог срца, ако будемо помагали онима којима је помоћ потребна и ако будемо опраштали онима који су нас увредили, бићемо удостојени да чујемо Господа како говори: „Дођите, благословени Оца мојега, и наследите царство које вам је припремљено од постања света.“
Свети Јован Златоуст вели: „Учинивши добро дело, не тражи захвалност, да не будеш дужан самом Богу, који је рекао: ‘Позајми ономе од кога се надаш да нећеш ништа добити.’ Сам Бог је рекао: ‘Ко је добар према сиромаху, позајмљује Господу’“ Хришћански начин живота нас свакодневно подсећа да Бог награђује добра дела стоструко, али само ако особа која их чини не очекује заузврат захвалност.
Христос нам говори да морамо волети једни друге. Он нас позива да чинимо дела љубави према свима. Онај који је Љубав позива и нас да будемо благовесници љубави, зато смо призвани да волимо сваку особу, свакога кога сретнемо, познатог и непознатог. Можда нам се нека особа не свиђа као људско биће, можда нам је страна, можда нам је несхватљива – али је Бог позвао и поставио је у свет да својим битисањем допринесе овом свету што ми нисмо у стању да допринесемо. Морамо научити да погледамо сваку особу коју сретнемо и кажемо: Ово је икона Христова, ово је слика Божја, ова особа је Божји гласник, послат је да ме нечему научи. Свети Нил Синајски каже: „Блажен је човек који поштује сваког човека као бога после Бога.“ Заиста, љубав према сваком човеку је једна од најбољих особина, садржи велику моћ. Учећи да опраштамо увреде, да се молимо за своје непријатеље и да чинимо добро подједнако побожнима и злима, постепено постајемо сличнији Богу, приближавајући се све ближе нашем Небеском Оцу.
Свети Игњатије Брјанчанинов пише: „Ко је постигао љубав према непријатељима својим, постигао је савршенство у љубави према ближњем, и врата љубави према Богу су му се сама отворила.“ Православни хришћани су они који с правом славе Бога, који живе свој земаљски живот тако да се Бог прославља у њима, а они око њих су обасјани неописивом светлошћу истинске вере која извире из православних душа и срца. Морамо дати пример живота у Христу. Кроз милосрђе морамо пробудити милосрђе и саосећање у нашим ближњима. Кроз кротост и нежност срца морамо смирити оне који су у завади и оне који су оптерећени страстима. Кроз душевни мир морамо створити мир у друштву. Кроз љубав према нашим непријатељима морамо подражавати савршенство нашег Оца Небеског, откривено нам у Господу Исусу Христу, који нас је позвао: „Будите, дакле, савршени као што је савршен Отац ваш који је на небесима!“
Најкраћи и најсигурнији пут до благословеног циља је испуњење Христових заповести, јер је Спаситељ, дошавши у свет као Бог и Човек, показао свима нама кроз пример свог земаљског живота како да испунимо ове заповести. Сам Господ је својим ученицима, а преко њих и свима нама, показао могућност испуњења онога што је заповедио. „Свако дело и свака реч Спаситеља нашег Исуса Христа јесте правило побожности и врлине“, каже Свети Василије Велики. Свети апостол и јеванђелист Јован Богослов наглашава: „А ово је љубав, да ходимо по заповестима Његовим“ (2. Јн. 1, 6). Свети Јован Златоуст додаје: „Душа праведника“, каже Спаситељ, „не може се ничим освојити, јер је утемељена на стени. А стену Он назива тврђавом науке Своје.“ Јер заиста, заповести Његове су далеко чвршће од камена. Њиховом помоћи човек се уздиже изнад свих људских таласа. Јер онај ко их пажљиво поштује побеђује не само људско прогонство, већ и лукавства ђавола.“
Пребивати у љубави значи пребивати у Богу. Љубав је онај тајанствени мач, који одељује ученике Христове од ученика демона. Љубав је небески огањ, који је Христос снео на земљу; тај огањ мора да преобрази човека. Без огња љубави, човекова душа остаје хладна. Свети апостол Јован Богослов је на крају свог земног живота понављао речи: „Децо, љубите један другога – у томе је све.“ Критеријумом наше вере јавља се љубав. Истинска вера пројављује себе кроз љубав и милосрђе, које је тако неодељиво од ње, као топлота и светлост од огња. Када се губи вера, онда се гаси нада и љубав ишчезава.
Испуњавајући заповести Господње и чинећи дела љубави према свима, испунићемо себе и свој живот благословом Божјим који ће просветлити сваки кутак нашег бића. Живот нам је дарован да живећи честито и побожно припремимо сами себе и једни друге за сусрет са Господом, са надом да ће нас Бог љубави препознати као своје: „Добро, слуго добри и верни, у малом си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост свога господара“.
ПИШЕ: Катихета Бранислав Илић, уредник портала “Кинонија”
*Текст је објављен на порталу Кинонија у рубрици „Из пера уредника“, 30. августа 2026. године.
Протопрезвитер-ставрофор Радивој Панић је координатор Одсека за парохијску мисију Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке. Рођен је 1. априла 1961. године у Новом Саду. Богословију је завршио у Сремским Карловцима 1981. године.
