Методологија савремених секти

-1- СВАКА СЕКТА (ГРУПА) ПОЗНАЈЕ ДОМАЋЕ ОКОЛНОСТИ, ПРИЛИКЕ И НЕПРИЛИКЕ, ЗНА НАВИКЕ, ПРАТИ НАШЕ ПОТРЕБЕ И УГАЂА НАМ НУДЕЋИ РЕШЕЊА ЗА СВЕ  

-2- ГРУПА ТОКОМ ПРВОГ КОНТАКТА НЕ ИСПОЉАВА НАМЕТЉИВОСТ НИТИ ВЕРБАЛНУ ПРИСИЛУ У ЦИЉУ ВРБОВАЊА  

-3- ПРИХВАТА НАШЕ ЗНАЊЕ И СТАВОВЕ САЗНАТЕ У НЕПОСРЕДНОМ КОНТАКТУ ИЛИ ОПАЖЕНЕ НА ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА  

-4- СА НАМА СЕ КОМУНИЦИРА КАО СА СТАРИМ ПРИЈАТЕЉЕМ КОМЕ ЖЕЛИ НЕШТО НОВО И ВАЖНО ДА КАЖЕ  

-5- СЕКТА СТВАРА ДОБРОВОЉНУ ЖРТВУ  

-6- СЕКТА КРЕИРА НАШУ ЖЕЉУ ДА ЈОЈ ПРИСТУПИМО  

-7- ГРУПА ПРОМОВИШЕ СЕБЕ КАО ПРАВУ ПОРОДИЦУ  

-8- НУДИ СЕ КАО ПРИЛИКА ЗА ДРУЖЕЊЕ  

-9- ПРЕДСТАВЉА СЕ КАО ДРУШТВО ОДАБРАНИХ  

-10- ЦИЉ ЈЕ ДА ВЕЋ ПРВИ КОНТАКТ НОВОПРИДОШЛОМ ЧЛАНУ ОТВОРИ „НОВИ ПОГЛЕД НА СВЕТ“

Проналажење свог новог идентитета треба да изазове осећање «коначно сам успео»   

-11- … У НОВОМ ДРУШТВУ,  „БОМБАРДОВАН ЉУБАВЉУ“  ОН ПРОНАЛАЗИ “СВЕ ШТО ЈЕ ДО САДА БЕЗУСЛОВНО ТРАЖИО“                                                                                        

-12- ИАКО ЈЕ ОДУШЕВЉЕН СВОЈОМ НОВОМ СРЕДИНОМ, НОВИ ЧЛАН ИПАК ПОЧИЊЕ СА ПРОМИШЉАЊЕМ…  

У почетку, заиста је тешко сагледати потпуну слику о секти. Наши нови пријатељи на то кажу: „ нема потребе ни да размишљаш ни да испитујеш. То не може да се објасни, то мораш да доживиш – пођи са нама у наш центар“.  

Тако спонтано и неосетно почиње обрада новајлије.  

-13- ДОКТРИНА ЈЕ „ИСТИНА“ КОЈА НЕ СМЕ БИТИ ДОВЕДЕНА У ПИТАЊЕ

Група одбија званичну науку. Учење групе схвата се као једина „права наука“. Група одбацује рационално размишљање, ум, разум или било какво анализирање као нешто негативно / сатанско / непросветљено.    
Доктрина је једини спаситељски концепт.

-14- ПОЈЕДИНАЦ СЕ НЕОСЕТНО УДАЉАВА ОД ИДЕЈЕ СА КОЈОМ СМО ЈЕ ОДЛУЧИО ДА ПРИСТУПИ, НО ТО МУ ЈЕ СВЕ МАЊЕ БИТНО. ОН ПОСТАЈЕ РАСПАМЕЋЕН А СРЕЋАН

-15- ГРУПА ИМА ДУХОВНИКА, ХАРИЗМАТСКОГ ВОЂУ, ГУРУА, (ОЦА, УЧИТЕЉА, МАЈСТОРА, МЕДИЈУМА, ИЛИ ИДЕОЛОГА) КОЈИ ЗНА ЦЕЛУ ИСТИНУ                                                      

Харизматски вођа се обожава као бог или макар као божји гласник.                                             
Поштује се строга хијерархија. Послушност према харизматском вођи мора бити апсолутна.                                                

-16- СТРОГО СЕ ДЕФИНИШУ ГРАНИЦЕ ИЗМЕЂУ УНУТРАШЊЕГ, ОНОГ ШТО ЈЕ У СЕКТИ И СПОЉАШЊЕГ СВЕТА.

– сугерише се ми-они менталитет,                              

– намеће се црно-бела слика света                              

– свет се креће у сусрет пропасти, а само дотична група тобоже зна начин, има рецепт спасења           

– њено учење је наводно једино истинито и надмоћније од свих религијских и научних сазнања

– оно се члану нуди као „надчулно, надрелигијско тајно“ знање али и као:         

-као могућност да надмаши околину,               

-шанса за личну афирмацију, као                      

-прилика за искорак из масе просечности,          

-шанса да припада „друштву одабраних “          

-17-САМИМ ПРИПАДАЊЕМ ГРУПИ, ЧЛАНОВИ СУ ДЕО БОЉЕГ ДЕЛА ЧОВЕЧАНСТВА  

Секта је елита, а остатак човечанства болестан и изгубљен све док не сарађује односно не дозвољава да буде спасен

-18- УКИНИ СТАРО, ОНО ТЕ КОЧИ!

Група тражи да се прекину све „старе“ везе јер оне спречавају духовни развитак   
нови члан мора да избаци из живота све ометајуће факторе на спасењском путу ка богу на који је ступио. За све то, предуслов је промена у животу, прелазак са профаних стаза ка стазама универзалне божанске духовности  таква промена јесте кључни корак који нема цену. Дакле безначајно и застарело треба избацити из живота, јер су узрочник проблема управо старе навике, обичаји, систем вредности, као и институције које чувају традиционални систем вредности

Не постоји дилема ако породица не жели да следи учење нити да приступи организацији. Породица је та која се напушта, а у секти се остаје. 

-19- МАНИПУЛАЦИЈА У ЦИЉУ КОНТРОЛЕ И ДИСЦИПЛИНОВАЊА ЧЛАНСТВОМ СЕ ОСТВАРУЈЕ НА ВИШЕ НАЧИНА:  

-19а- непостојање приватног времена

Комплетно време секта испуњава задацима: продајом пропагандних материјала, врбовањем нових чланова, позивањем на курсеве и течаје где се изводе знања и технике секте.   

-19б-Секта захтева апсолутну дисциплину и стриктно поштовање њених правила као једини пут ка спасењу.

-19в- непостојање приватности – присутан је увек неко из секте  

-19г- секс није приватна ствар тачно се прописује сексуално понашање секта сугерише избор партнера подвођењем или прописује групни секс, инцест или потпуну апстиненцију. 

-19д- кроз наметање осећања страха  

-19ђ- кроз наметање осећања кривице  

-19е- у неким ситуацијама потхрањивањем сујете, а некад  

-19ж- ослобађањем од одговорности,  

-19з- потенцирањем незнања и духовне неутемељености или 

19и- дозираним задовољавањем потребе за посебношћу и елитизмом  појединаца, а  такође   

-19ј- контролисаним намирењем жеље појединаца за изласком из усамљености и анонимности, као и    

-19к– предочавањем могућности да се изађе из тешке болести  

-19л- тамо где се то очекује обећава се непролазна младост,  вечно здравље и „бесмртност“  

-19љ-„увек си ти крив“ – то је порука следбенику „ако се двоумиш, ако нема обећаног успеха „крив си сам“ или зато што се недовољно ангажујеш или што не верујеш довољно чврсто“.  

-20- У НЕКИМ СЛУЧАЈЕВИМА ГРУПА СЕ ОД ОСТАЛОГ СВЕТА РАЗЛИКУЈЕ ПО:

а. одећи  

б. прописима о исхрани  

в. сопственом “језику групе”  

г. прописивању међуљудских односа 

-21- ГЛОБАЛНО И СТРАТЕШКИ,  СЕКТНИМ ПОКРЕТИМА ПОКУШАВА СЕ ИЗГРАДИТИ НОВИ ИДЕНТИТЕТ ЧОВЕКА ЗА XXI В.   

у том циљу су у првом плану механизми и праксе који почивају на енергијама, инстинкту, вибрацијама, сензорима, нивои комуникације, дакле нема вере, савести, емоције, нема љубави…  

-22- ИЗ СЕКТИ СЕ ТЕШКО ИЗЛАЗИ  

-бивши чланови су озбиљно нападнути јер су способни да прикажу праву  

унутрашњу слику у секти, а коју вође секти сакривају у јавности  

-бивши члан је изложен уценама, не ретко о претњама  

-напуштање групе подразумева осуду од стране групе како за бившег члана тако и за његове ближње                                      

-23- СЕКТЕ ПОСЕБНО САКРИВАЈУ ОД ЈАВНОСТИ:  

-методе регрутације младих  

-посебан третман предвиђен за хендикепиране и немоћне  

-специфичан интерес за старе и усамљене специјалан третман за болесне -јединствен програм за „амбициозне“ (млади, спортисти, уметници, интелектуалци)  

-специјалан програм за незадовољне окружењем (нееманциповани, асоцијални, инфериорни, фрустрирани, усамљени, разне мањинске групе) -посебан интерес за имовину чланова  

-примена психоманипулативних средстава и техника контроле ума  

-економско, психичко (некад сексуално) искоришћавање чланова  

-егзистенцију групе на ивици криминала  

Зоран Луковић, координатор Апологетског одсека Мисионарског одељења, Архиепископије београдско-карловачке 

© 2025 Мисионарско одељење Архиепископије београдско-карловачке. Сва права задржана.

Последње објаве

Пратите нас

Јутјуб

Секте и манипулације у савременом друштву: Где се крију опасности и за кога

Одржано предавање на тему: „Библија и Црква“

Емисија на Курир телевизији: „Нова религија“

Катихета Бранислав Илић: Снага материнске вере и љубави

Секте и манипулативна деловања нови трендови – Зоран Луковић

Катихета Бранислав Илић: О славском сабрању и мисији

Пријавите се својом е-адресом на нашу листу и примајте редовно новости о активностима Мисионарског одељења АЕМ.

Ненад Бадовинац

Зоран Луковић

Рођен 11. јуна 1961, одрастао и школовао се у Београду. Војни рок одслужио у Дивуљама код Сплита 1980/81.

Дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду 1988 год.

Мастер академске студије: Тероризам, организовани криминал и безбедност, при  Београдском универзитету завршио 2016 године одбраном рада: Верске секте као инструмент политичке радикализације. Добија звање Мастер менаџер Безбедности

Студије: Верске заједнице – иновације знања, завршио на Факултету политичких наука 2017.

Двогодишњи мастер програм Религија у друштву, култури и европским интеграцијама завршава 2022 године на Београдском универзитету и добија звање Мастер Религиолог.

У радном односу од студентских дана.

Прво запослење засновао 01.01.1984. у Народном позоришту, радећи као помоћно сценско-техничко лице (реквизитер, декоратер и статиста).

Од 1988, новинар по уговору, у редакцији Београдског ТВ програма у тиму Мирка Алвировића.

Запослио се у Министарству унутрашњих послова 1990, као инспектор-оперативац у Одељењу за крвне деликте београдске криминалистичке полиције. У истом својству провео 6 месеци у Призрену (1993/94).

Ангажован на пословима полиграфског испитивача у београдској криминалистичкој полицији од 1995. до 2011. године, након чега прелази у Управу за аналитику МУП-а, где децембра 2015. дочекује пензију.

Од средине осамдесетих година прошлог века, приватно и професионално прати појаве екстремизма, верског радикализма, сектног и манипулативног деловања и ангажује се у пружању помоћи жртвама и члановима њихових породица. По питањима из ових области сарађивао у више домаћих и страних часописа и одржао више стотина јавних наступа (јавна предавања, електронски медији… итд).

Активно учествовао на многим међународним и домаћим конференцијама и скуповима стручњака из области праћења сектног и манипулативног деловања, при чему се овде наводе оне најважније за последњих петнаестак година :

  • 2005 – Берлин – конференција: Присуство секти у Источној Европи; имао излагање на тему: Искуства МУП-а Србије у раду са сектама.

 

  • 2006 – Брисел – на челу делегације из Србије, која прва у региону преко удружења грађана ЦАС (Центар за антрополошке студије), постаје члан ФЕКРИС, европске федерације за праћење и документовање сектног и манипулативног деловања (FECRIS, Fédération Européenne des Centres de Recherche et d’Information sur le Sectarisme).
  • Oд 2006, готово редовно присутан на конференцијама ФЕКРИС: Брисел, Хамбург (2007), Софија (2007), Пиза (2008), Санкт Петерсбург (2009), Ријека (2009), Лондон (2010), Познањ и Варшава (2011), Софија (2013)…

 

  • 2007 Софија: У организацији бугарског Център за проучване на нови религиозни движения, присутан с радом   Људска права и секте у Србији;            

 

  • Исте 2007 године у Бриселу, постаје члан ICSA (америчко-канадска федерација – International Cultic Studies Associations) на годишњој међународној Конференцији, одржаној од 29. јуна до 01. јула, у оквиру које учествује с радом на тему: Society for Scientific Spirituality “SANATAN”: Doctrines, Terrorist Teachings, and Psycho-Manipulative Practices, аутори Зоран Д. Луковић и Андреј Р. Протић (објављен у научном Зборнику: The phenomenon of cults from a scientific perspective; ed. Piotr Tomasz Nowakowski, Maternus, 2007).

 

  • 2009 Санкт Петерсбург: У организацији руског Центра Религиоведческих исследований, на међународној конференцији FECRIS, одржаној 15 и 16. маја, учествовао са радом Cultic and Subversive Elements in Activities and Practices of Political Non-Governmental Organizations, аутори Зоран Д. Луковић и Андреј Р. Протић.

 

  • 2010 Београд: учествовао као координатор и предавач (две теме: Друштвено-историјски оквир Нових облика зависности и Неформалне групе младих и сектно деловање), на Семинару стручног усавршавања за просветне раднике, који је Завод за унапређење образовања и васпитања акредитовао као обавезан (објављен у „Каталогу програма стручног усавршавања запослених у образовању за школску 2009/2010“, под бр. 540 и називом: „Нови облици зависности и савремени комуникациони системи“). Семинар је 27.05.2010. године, у просторијама Скупштине града Београда био одржан уз подршку Секретаријата за образовање града Београда, а у извођењу НВО Центар за антрополошке студије.

 

  • 2010 Лондон, LSE, учешће на конференцији Cults and crime; презентација на тему
    New experiences of the Ministry of the Interior of Serbia in working with sects.

 

  • 2011 Познањ и Варшава (05-07. маја 2011): конференције на тему Systematic abuse in cults: testimonies and evidence, у организацији FECRIS i RORIJ (Ruch Obrony Rodziny i Jednostki), уз подршку College of Education and Administration in Poznan; учествовао са радом на тему Methods of Cult Indoctrination in Serbian Extremist Political Groups.

 

  • Од 2008-2017, након иницијативе великодостојника Кипарске православне Цркве да се на међународном плану формира посебна, Међународна мрежа представника православних држава и помесних Цркава (2007 г.), већ следеће 2008.године, кренуло се са непосредном разменом искустава, као и са сталним сусретима. Са благословом епископа јегарског, потом митрополита загребачко-љубљанског, а данас патријарха српског др Порфирија, аутор учествовао са радовима, као и у раду стручних и извршних органа ове православне мреже и то на: Кипру (2008), Русији (2009, 2014), Бугарској (2010, 2013, 2016), Грчкој (2011), Србији (2012), Словенији (2015) и Пољској (2017),

 

  • 2013 Београд: у мају учествовао у целодневном стручном Семинару о безбедносно интересантним аспектима сектног и манипулативног деловања, у организацији Безбедносно-информативне агенције (за раднике из оперативног састава), са презентацијом на тему Измештени систем вредности као последица сектног деловања.

 

  • 2013-2017 Загреб: Пасторални институт и Провинција светог Јеронима, фрањеваца конвентуалаца, оранизатор је више конференције из предметне тематике. Аутор сарађује и непосредно учествује, са радовима: Појединац као носилац култног деловања, Ритуални и култни злочини и карактеристике њихових извршилаца, Утицај култних елемената на систем вредности појединаца и Има ли култног деловања без групе.

 

  • 2018 Сребрно језеро, 27 и 28 април; у оквиру Међународне научне конференције, „Традиционална и нова религиозност – прошлост и будућност“, у организацији Института друштвених наука, 27 и 28 априла 2018 године, учествовао са радом: Псеудохиндуистички радикализам у Србији – случај Санатан.

 

  • 2022 Марсеј 24 и 25 март, конференција ФЕКРИС Секташке злоупотребе у области здравства: FECRIS conference: Les derives sectaires dans le domaine de la sante

 

  • 1996-2024 Више стотина, предавања, трибина, јавних и медијских наступа у Србији и иностранству.

 

Презвитер др Оливер Суботић

Презвитер Оливер Суботић је рођен 24. фебруара 1977. године у Новој Вароши (Србија). У родном граду је завршио основну школу и гимназију (природно-математички смер). Дипломирао је на Одсеку за информационе технологије Факултета организационих наука у Београду (2004) и на општем смеру Православног богословског факултета (2005), који је упоредо студирао. Магистрирао је на Православном богословском факултету (2008), а доктори-

рао на Катедри за социологију Филозофског факултета Универзитета у Београду (2011).

Током основних студија две године је радио на Вишој електротехничкој школи у Београду, у својству стручног сарадника на предметима Компјутерска графика и Компјутерска анимација. После окончања студија информатике радио је на Православном богословском факултету у Београду као стручни сарадник на информационим делатностима у оквиру Информационо-документационог центра. Верску наставу је две године предавао у Деветој београдској гимназији (2007–2009) и у Рачунарској гимназији (2009) у Београду.

У чин ђакона је рукоположен 22. јануара 2008. године у Српској Патријаршији у Београду од стране митрополита црногорско-приморског Амфилохија и постављен на службу у храм Вазнесења Господњег у Жаркову (Београд). У чин презвитера је рукоположен на Богојављење 2011. године од стране патријарха српског Иринеја и постављен за пароха новоосноване пете жарковачке парохије, на којој је службовао девет година. Од 2020. године, одлуком патријарха Иринеја, постављен је на другу парохију при храму Светог Александра Невског у Београду.

Од стране Светог Архијерејског Синода СПЦ је крајем 2007. године постављен за главног и одговорног уредника часописа Православни мисионар, званичног мисионарског гласила за младе, који је уређивао пуних 16 година. Један краћи период је био и вршилац дужности председника Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке (2008). Као стални члан Катихетског одбора Архиепископије био је задужен за унапређење квалитета верске наставе у београдским гимназијама (2008–2014). Оснивањем Центра за проучавање и употребу савремених технологија при Архиепископији београдско-карловачкој постављен је за његовог првог управника (2008) и на том месту је остао пошто је Центар пребачен под директну синодску управу (2011–2015). По оснивању Мисионарског одељења СПЦ (2014) постављен је на место заменика мандатног члана Светог Архијерејског Синода који је задужен за праћење рада тог синодалног мисионарског тела. С обзиром на искуство које је у младости имао у борилачким вештинама, непосредно по покретању синодског Програма духовног вођења тренера борилачких вештина (2016) именован је, уз чувеног карате мајстора протојереја-ставрофора Војислава Билбију, за координатора тог пројекта. У прелазном периоду, до избора новог српског патријарха, вршио је дужност главног и одговорног уредника Информативне службе СПЦ (2020–2021).

Учествовао је на више десетина стручних скупова, конференција, трибина и округлих столова одржаних у земљи и иностранству на теме односа православног хришћанства према феноменима информационих технологија, мас-медија и глобализације. У неколико наврата је био званични представник СПЦ при иницијативама од ширег друштвеног значаја које су се односиле на употребу савремених информационо-комуникационих технологија.

Непосредно по оснивању Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке, одлуком Његове Светости, Патријарха српског Г. Порфирија, постављен је за његовог првог управника.

Објавио је 13 књига.

Благословом Божијим, са супругом Мирјаном има троје деце: Нину, Саву и Николу.

Ђакон др Александар Милојкоов

Ђакон др Александар Милојков је православни доктор теологије. Докторирао је у области патрологије на тему „Личност и суштина у тријадологији Светог Григорија Богослова и Светог Августина“ на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, на којем је претходно завршио основне и мастер студије теологије. Био је студент генерације на поменутом факултету, а у току студија, због изузетног успеха, више пута је награђиван и био је стипендиста Министарства вера Владе Републике Србије.

Верску наставу у Земунској гимназији предаје од 2010. године. У периоду од 2021. до 2024. године обављао је дужност координатора у Одбору за верску наставу

Архиепископије београдско-карловачке. Од 2024. године, Одлуком Светог архијерејског синода СПЦ, постављен је за уредника Православног мисионара – часописа за који је без прекида писао веома запажене чланке, почев од 2008. године. Аутор је четири књиге, од којих су три православна катихизиса за средње школе и гимназије (у употреби за православну верску наставу у средњим школама и гимназијама у Републици Хрватској), десетак научних радова, који су објављени у релевантним научним часописима и преко стотину теолошких есеја, објављених у различитим часописима, претежно у Православном мисионару. Активно ради на преводу списа Светих Отаца са латинског језика (Светог Августина и других западних Отаца). Један је од водећих српских стручњака за богословље Светог Августина Ипонског. Често је присутан у медијима, штампаним, електронским, радију и телевизији, на којима говори на различите црквене, просветне и теолошке теме.

Као ђакон служи у храму Вазнесења Господњег у центру Београда од 2023. године. Ожењен је супругом Соњом и отац је две кћерке, Јелене и Марије, са којима живи у Београду.

Протопрезвитер-ставрофор Вајо Јовић

Протопрезвитер-ставрофор Вајо Јовић рођен 1956 године у Угљевику, Српска.

Свештеник у Загребу и секретар Епархијског управног одбора Митрополије загребачко-љубљанске од 1979 године.
Из Загреба опслуживао мисионарску парохију у Марибору.
Парох при храму Светог Александра Невског у Београду од 1991. године.
Од 2000. године Старешина истог храма и управник Православне мисионарске школе све до одласка у мировину 2023. године.

Четрдесет и две године свештеничке службе карактерише интензивно бављење мисионарским радом.

Добитник ордена Светог Саве трећег степена.