У уторак, 27. маја 2025. године, у парохијском дому храма Рођења Светог Јована Крститеља на Вождовцу, одржано је стручно менторско предавање намењено свештенослужитељима Архиепископије београдско-карловачке са до три године свештеничке службе. Тема овог стручног саветовања била је: „Опело – обредна пракса, практични савети и пружање утехе парохијанима“. На предавању је учествовало двадесет свештеника.
На почетку предавања, секретар Мисионарског одељења, ђакон Душан Тодоровић, упутио је захвалност присутним свештенослужитељима на одзиву и активном узимању учешћа у предавањима, које организује Одсек за парохијску мисију при Мисионарском одељењу АЕМ. Том приликом, пренео је поздраве презвитера др Оливера Суботића, управника Мисионарског одељења, који се у том тренутку налазио у Будимпешти, где је одржао тематско предавање у просторијама Задужбине Текелијанум.
Главни предавач био је протопрезвитер-ставрофор Вајо Јовић, координатор Одсека за парохијску мисију. У свом излагању, он је кроз богато свештеничко искуство и пастирску праксу изнео низ драгоцених савета и смерница у вези са служењем опела, указујући како на литургијски поредак, тако и на пастирску димензију пружања утехе ожалошћенима.
У уводном слову о. Вајо се кратко осврнуо на важност теме, која је увек присутна и упутио свештенослужитеље на рану хришћанску литературу источних отаца Цркве, који су доста говорили о смрти, о стању душе након смрти, односу тела и душе. Од литературе о. Вајо је препоручио књиге Источни Оци IV века, Тајна смрти – шта нас чека, Живот после живота.
Предавач је са посебном пажњом указао на значај размишљања о смрти, истичући да посматрање живота из перспективе његовог краја омогућава човеку да обликује целовитији и смисленији живот, усмерен ка Васкрсењу Христовом. Уз то, предавач је нагласио да је ово питање од суштинске важности не само за личну духовну изградњу, већ и за мисионарско деловање Цркве, будући да представља једно од нарочито осетљивих, али плодоносних поља на којима пастирски рад може дати дубоке и трајне плодове. С тим у вези поучио је све присутне наводећи примере из своје дугогодишње праксе и искуства.
О. Вајо се посебно осврнуо на практичну страну и то од тренутка када неко дође да пријави опело, па све до каснијих помена који следе након самог обреда. Том приликом је дао практичне савете, који се тичу саме администрације, долажења на време, одржавање прикладне беседе, која је саставни део овог чина. Посебно је истакао да беседа треба да буде усмерена ка ожалошћеној породици и представља слово утехе у тренуцима губитка, нагласивши да су људи у таквим тренуцима изузетно пажљиви и осетљиви на оно што свештенослужитељ изговара. Управо због тога, беседа треба да буде пажљиво припремљена, пастирски одмерена и усмерена ка васкрсењу.
У наставку предавања, прота Вајо Јовић се критички осврнуо на поједине неприкладне праксе које се, нажалост, понекад могу срести код неких свештеника приликом вршења опела. Ту је наведено више појединости на које свештенослужитељи треба да обрате пажњу. Посебно је истакао да треба бити тачан, не треба мењати или додавати текст, који није предвиђен црквеним књигама и пазити на сваку реч.
У дијалошком делу предавања присутни свештенослужитељи су активно учествовали, постављајући питања везана за изнету тему, али и делећи сопствена пастирска искуства са којима су се сусретали током своје службе. Размена мишљења, као и примера из праксе, допринела је додатном продубљивању разумевања пастирске улоге у оквиру обреда опела. Целокупно предавање, заједно са дискусијом, трајало је око сат и по времена, протекавши у конструктивном и надахнутом духу.
