У савременом друштву многи наши суграђани православне вере налазе се у обмани, мислећи да је могуће живети хришћански и упражњавати јогу, тј. изводити само физичке вежбе без понављања мантри (које представљају кратке молитве које се понављају да би се тобоже дошло до чистоте ума и духовног просвећивања). Они тако падају у озбиљну духовну обману, а нажалост, то чине и поред званичног упозорења од стране помесних Православних Цркава (попут Синода Грчке Цркве, који је верни народ упозорио Посланицом од 16. јуна 2015. године), да је практиковање јоге неспојиво са православним хришћанством и да нема никакво место у животу хришћанина. Они и даље настављају да упражњавају јогу сматрајући да Црква није упућена и да су паметнији од званичних научних комисија Православне Цркве које проучавају култове и секте. Тако путем неповерења ка Цркви постају лак плен туђих учења, међу којима је и јога, која је неотуђиви духовни део хиндуизма и будизма.
Сам хиндуизам је религијско-философски конструкт, који у суштини верски манифестује кроз разна божанстава, од којих су напознатији „гуна аватари“ , „тримурти“ тј. три божанства: Шива, Вишну и Брама. Сигурно да није случајно да су баш три божанства представљена као један бог, јер управо онај ко их је надахнуо (демон) врло добро зна да је истински Бог Света Тројица, па је стога и створио лажну, паганску слику тројичног божанства међу хиндуистичким народима. Брама се у хиндуизму сматра као врховно божанство, творац; Шива је првобитно божанство ватре, која оживљава и уништава васељену, а понекад се приказује као мушко, а понекад као женско божанство, са два лица које представљају плодност и милост; Вишну се сматра да управља људском судбином, а представља се кроз својих десет аватара тј. инкарнација од којих је најпознатија Рама, Кришна и Буда.
Буда (тј. будни) Сидарта Гаутама, који је родом Индијац, за хиндуисте је Аватар или девета инкарнација бога Вишну, док се у Теравада будизму са тим не слажу, сматрајући га за последњег у низу од двадесет осам Буда. Главно учење Буде је о карми, тј. о томе да човек робује циклусу добрих и злих дела и да кроз реинкарнацију сви људи сносе последице свога живота. Ослобађање од спољашног света се доживљава постепеним удубљивањем ума у унутрашњи свет са коначним сједињењем ума са Атманом и путем њега са Брамом, врховним божанством. Тај процес постепеног удаљавања од спољашног света и сједињења са Брамом и јесте духовна страна јоге.
Будино учење је о ослобађању од патње се тиче достизањем Нирване, назови блаженог стања кроз потпуно ослобађање од свих земаљских проблема, а пре свега патње и бола, гашењем жеља као покретачке снаге деловања карме. А то се постиже кроз такозвани Племенити Осмоструки пут који подразумева: исправне назоре, исправне намере, исправан говор, исправно делање, исправно живљење, исправан напор, исправну пажњу и исправну сабраност. И тако се улази у стање ни бића – ни небића, ни бића – ни небића, коначно ни ни-бића – ни не-бића, тј. Нирване.
Без јоге, суштина хиндуизма и будизма биле би само пусте филозофије или теоретске вере. Основна подела јоге је на класичну (Астанга) хиндуистичку и будистичку јогу. Најпознатија хиндуистичка јога је Раџа – јога која представља пут којим се стиче способност управљања умним процесима на путу достизња виших нивоа свести. Такође позната је и Бакти – јога која представља пут љубавној преданости личном богу. Карма – јога јесте јога делања, Дјана – јога је јога знања, Тантра јога је она која укључује сексуалне ритуале, коначно она широм света распострањена, Хата јога која својим гимнастичким вежбама обмањује многе душе, па и неке православне хришћане, нудећи им тобоже телесно и ментално здравље.
Будистичка јога са временом развила у правцима припадајућим школама самог будизма; то су Теравада, Махајана и тибетанско-будистички јога систем.
Широм света, па на Балкану, највише се практикује Хата јога, која се презентује само као телесно вежбање и опуштање под обманом да се ту не ради о никаквом верском третеману. Хата јога се практикује путем телесних положаја који се зову асане уз пратеће технике дисања (пранајаме). Такође Хата јогу сачињавају и технике чишћења као што су: прочишћавање једњака и желуца, чишћење црева, прочишћавање синуса, кружење трбушним мишићима и концентрација на тачку или пламен свеће које представља тзв. усредоточеност ума путем медитације.
Хата јога по хиндуистичком учењу представља равнотежу између позитивне и негативне енергије. Ха у преводу са Санскрита значи Сунце и као таква она је позитивна енергија која симболизира и мушко зрачење, док та преведно представља Месец или негативну енергија која је женско зрачење енергије и као таква она је својеврсна равнотежа између супротности позитивног и негативног, светла и таме, активног и пасивног. Те две супротности уједињују се у људском телу кроз животну енергију која се зове прана. Прана струји кроз тело активирајући енергетске вртлоге односно чакре. Ти путеви струјања животне енергије или пране називају се надији и управо у централном надију, то је сушумна уједињују се те две супротности позитивно ха и негативно та. Тај спој се остварује снагом воље.
У свакој јоги, па и у Хата јоги, сви телесни ставови (асане) посвећени су неком хиндуском божанству и управо приликом вежбања јоге, сваким положајем тела се у ствари општи са неким од хиндуистичких богова (односно демона). Треба нагласити као што мантре нису празне речи тако ни асане нису безазлени телесни ставови хиндуизма. С тим у вези, православни публициста Владимир Димитријевић наводи да је „јога, религиозна пракса чији је циљ уједињење човековог духа са Брахманом, највишим хиндуским принципом, апсолутом. Циљ јоге је да произведе измењено стање свести које спаја мушко и женско, светлост и таму, добро и зло, богове и људе.“ Др Ед Хајрд о „најбезазленијој”, „фискултурној” Хата јоги наводи да она „систематски ради на промени биохемијских функција, укључујући хормоне и ендокрини систем. Такозвана физичка активност у хата јоги значи достизање измењених стања свести, као и уклањање разлике између субјекта (јаства) и објекта. Јога је основна техника коју јогији користе да би постали богови. Кроз појање мантри и асане, ум осећа у исти мах, и чувствену исцрпљеност и преоптерећење, које проузрокује `затварање` ума.“ А наша православна списатељица, Јања Тодоровић, о томе каже: „Почетни, најнижи ступањ, са којим се суочавају љубитељи јоге, познате као Хата-јога, представља прост систем физичких вежби са јасним циљем: добро психофизичко стање и здравље, лепо обликовано тело и кондиција, које се дугом применом углавном и задобија. Особе неупућене у суштину и смисао јоге, ову симпатичну источњачку вештину прихватају као неку врсту тренинга аеробика или гимнастике. Не слуте да је суштина и смисао практиковања јоге прихватање многобожачких култова Истока, који се суптилно намећу испод маске научног приступа тајни људске природе.“
И тако, драга браће и сестре, долазимо до закључка да је у пракси немогуће Православну веру спојити са било којом врстом јоге па ни њеном Хата – верзијом, јер упражњавањем тих вежби ми, што свесно што несвесно, учествујемо својим телом у идолопоклонству, клањајући се лажним боговима тј. демонима хиндуизма и будизма. А наше тело треба да је изнад свега храм Духа Светога, као што каже у Првој посланици Коринћанима Свети Апостол Павле, а не деформисано и демонизовано тело демона Браме са четири главе, или Вишну са својим инкарнацијама, Шиве са више руку или Буде утоног у небиће, тј. Нирвану. Најтрагичније је што православни верници који имају телесне проблеме, што због природе посла, што због болести или старости, не иду прво код својих духовника да виде који је став Православне Цркве у вези јоге, него сами закључују што је добро за њих, обманути рекламама разних центара за јогу и лични развој или позивима јога студија да вежбамо јогу, квалитетно дишемо и да се опустимо. Као да не знамо да дишемо, нити да се опустимо и без јоге.
Свети Оци Цркве живели су и живе до дубоке старости, користећи као најбоље средство за опуштање Исусову Молитву (“Господе Исусе Христе помилуј ме грешног“), активно учествуjући у Светим Таjнама Цркве, а притом хранећи се умерено и тиме чувајући свој организам од свих масних наслага, за шта је посебно заслужан Посни годишњи циклус, онако како га је Црква одредила. Свој организам православни хришћани одржавају и самим метанијама (великим поклонима), за које Свети Старац Порфирије каже да су најсавршенији облик гимнастике у којем учествује читаво тело, иако се оне не користе због те сврхе и тако их не треба доживљавати, разуме се. А шта рећи за наше лековите бање у Србији које нам је Бог дао или широм света дивна мора која су Богом дана људима да се и тело обнови.
Стога драга браћо и сестре, питајмо прво наше свештенике за духовне савете у вези са јогом и свим осталим врстама савремених метода обнове тела (попут Хата јоге или Таи Чи Чуана), као и савремних езотеризама и егзотеризама (попут Фен Шуи праксе или Реики масаже ), које нас кобајги ослобађају стреса, а само нам доносе лажни мир у душу, јер нема мира без Цара Мира – Господа Исуса Христа. Један мали израз нашег смирења – да питамо наше Духовнике за савет – донеће душама нашим истински мир који даје благодат Духа Светога, а са докторима ћемо се посаветовати о томе шта је корисно за наше телесно здравље. Тиме ћемо се сачувати од разних духовних вукова којима је циљ да нас духовно и душевно упропасте, а материјално опустоше, у својим јоги салама и/или рејки центрима.
Нека благодат Духа Светог све нас заштити од свих старих и нових секти, jоги гуруа, разних биоенергетичара и свих оних који хоће да нас удаље од пута спасења наше Православне вере.
Архимандрит Евсевије Меанџија
Протопрезвитер-ставрофор Радивој Панић је координатор Одсека за парохијску мисију Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке. Рођен је 1. априла 1961. године у Новом Саду. Богословију је завршио у Сремским Карловцима 1981. године.
