Догађај Христовог крштења на реци Јордану описују сва четворица јеванђелиста. Најважније богословске детаље доноси нам Јеванђеље по Јовану и управо те детаље Јеховини сведоци у свом преводу фалсификују. Разлог је јасан – ти детаљи су неспојиви са њиховом јеретичком христологијом и антитринитарним (аријанским) богословљем.
Два стиха из Јеванђеља по Јовану су овде кључна. Први је Јн. 1, 15:
Ἰωάννης μαρτυρεῖ περὶ αὐτοῦ καὶ κέκραγεν λέγων· οὗτος ἦν ὃν εἶπον· ὁ ὀπίσω μου ἐρχόμενος ἔμπροσθέν μου γέγονεν, ὅτι πρῶτός μου ἦν.
Превод на српски језик гласи: Јован сведочи о њему [Христу] и узвикну говорећи: Ово је онај за кога рекох: Који за мном долази испред мене је, јер пре мене беше.
Други важан стих је Јн. 1, 30:
οὗτός ἐστιν ὑπὲρ οὗ ἐγὼ εἶπον· ὀπίσω μου ἔρχεται ἀνὴρ ὃς ἔμπροσθέν μου γέγονεν, ὅτι πρῶτός μου ἦν.
Превод на српски језик гласи: Ово је онај за кога ја рекох: за мном долази човек који преда мном би, јер пре мене беше.
Већ смо помињали смисао имперфекта глагола бити (ἦν), нарочито у богословском контексту Светог апостола и јеванђелисте Јована. Да поновимо, тај имперфекат – беше – у овом контексту указује на вечно бивање Онога о коме апостол говори – вечно бивање Сина Божјег, који је Оцу савечан. Наравно, тај важан детаљ изостаје у преводу Јеховиних сведока:
Јован је сведочио о њему, објављујући на сав глас: „То је човек за ког сам рекао: ’Онај који за мном долази изнад мене је, јер је постојао пре мене. ‘ “ (Јн. 1, 15) и: То је онај за кога сам рекао: ’За мном долази човек који је изнад мене, јер је постојао пре мене.‘
Не само да су у грчком језику глаголи бити и постојати по себи различити, него и у богословском контексту имају сасвим другачију конотацију, о чему смо већ говорили у ранијим текстовима. Међутим, да ли Јеховини сведоци тек тако, нехотице, замењују ова два глагола? Наравно да ништа није случајно. Наиме, они негирају вечност Сина Божијег – то им је главни циљ. У исто време, није им спорно да у свом искривљеном преводу не прикривају да је Господ Исус Христос, који се као човек појављује пред Јована Крститеља на реци Јордану, „постојао“ пре њега, иако нам је добро познато да је по телесном рођењу Свети Јован Крститељ шест месеци старији од Господа Исуса Христа. Да ли су Јеховини сведоци ово превидели и тако упали у тешку нелогичност? Не. Све остаје логички доследно, али се ипак негира вечност Сина Божијег. Дакле, оно који преда мном би, јер пре мене беше се, по Јеховиним сведоцима, не односи на Христово божанство. Свети Јован Крститељ, показујући на Христа, вели – за мном долази човек који преда мном би, јер пре мене беше. Свети Јован Крститељ тврди да је човек који за њим долази пред њим, јер пре њега беше. Али, како смо већ рекли, не може човек у Христу (односно Христово људско обличје) бити пре човека Светог Јована Крститеља, јер је други старији од првог (види: Лк. 1, 39-44). Овај део код јеванђелисте Луке су и Јеховини сведоци углавном коректно превели, тако да је немогуће да нису приметили да се речи Јована Крститеља никако не могу односити на човека Исуса Христа. И управо због тога је јако важан поменути имперфекат глагола бити – беше. Свети Јован тиме показује на шта се односи то да је Христос пре њега – на Христову божанску природу, како је то апостол Јован на почетку свој Јеванђеља и описао: У почетку беше Логос, и Логос беше у Бога, и Логос беше Бог (Јн. 1, 1). Јасно је, дакле, зашто имперфекат беше нестаје у преводу Јеховиних сведока. Јер, ако се ове речи Светог Јована Крститеља не односе на Христову људску природу, по којој је он млађи од свог рођака Јована Крститеља – што је и Јеховиним сведоцима познато, на шта се онда односе? Ко је, заправо Исус Христос, ако, по Јеховиним сведоцима, није вечни Бог? Ево одговора ових новоаријанских јеретика.
На свом сајту, у одељку где тумаче поједина библијска места, говоре и о Божијем стварању човека у Књизи Постања. Јеховини сведоци примећују да Бог говори у множини – да начинимо човека по својему обличју, као што смо ми (Пост. 1, 26). Са ким се то један Бог саветује? Одговор Јеховиних сведока је следећи: Бог је најпре створио моћно духовно биће које је касније постало познато као Исус, а затим је заједно са њим стварао „све на небу и на земљи“ (Кол. 1, 16). Исус је по особинама толико сличан Јехови да се за њега може рећи да је „слика невидљивог Бога“ (Кол. 1, 15). Зато му је Бог рекао: „Начинимо човека по својој слици“. Дакле, Син Божји је, по Јеховиним сведоцима, моћно духовно биће/створење (ма шта то значило), које је Бог-Јехова створио пре свега осталог. Онда је заједно са тим моћним духовним створењем стварао све остало – и са тим моћним духовним створењем се Бог-Јехова саветују приликом стварања човека и зато говори у множини.
Ово је дословно понављање древне аријанске јереси. Ово што тврде Јеховини сведоци, описивили су многи Свети Оци, говорећи о аријанству. На пример, Свети Григорије Богослов у својој Догматској песми упоређује ово аријанско учење (да је Бог прво створио Сина, а онда кроз њега и све остало) упоређује са чекићем у рукама ковача – Као ковач који изради чекић, да би направио кола, вели Свети Григорије. Ово тумачење Јеховиних сведока не само да је од Цркве давно осуђена аријанска јерес, која као таква нема никакво упориште у Светом Писму, него је и у себи самом неконзистентно и нетачно. Логика Јеховиних сведока иде следећим током: моћно духовно биће (како називају Сина Божујег) је слично Богу, а и човек је створен сличан Богу, па се зато каже – да начинимо човека по својој слици. Дакле, Бог-Јехова, „Моћно духовно биће“ и човек имају неке заједничке особине (по Јеховиним сведоцима то су особине љубави, саосећања и правде). Међутим, ако се пажљиво чита текст у Књизи Постања, ова конструкција се руши као кула од карата. Најпре, имамо божански савет: Потом рече Бог: да начинимо човека по свом обличју, као што смо ми… (Пост. 1, 26). Овде би Јеховини сведоци рекли да се Бог-Јехова саветује са својим „Моћним духовним створењем/бићем“ (Сином Божијим). Из тога следи, а и они развијају такво тумачење, да Бог-Јехова заједно са својим „Моћним духовним створењем“ ствара човека. Међутим, Библија тако не говори: И створи Бог човека по обличју својему, по обличју Божијем створи га… (Пост. 1, 27). Дакле, јасно и недвосмислено: Бог, а не Бог и „Моћно духовно биће“, ствара човека и ствара га по обличју Божијем, а не по заједничким особинама Бога и „Моћног духовног створења“. Из овога, ако се узме у обзир тумачење Јеховиних сведока, могуће су само две солуције: Или Бог-Јехова ствара сам, без „Моћног духовног створења“, или Бог који ствара подразумева Оца и Сина. Прва могућност отпада, јер је речено у множини: Да начинимо човека… Остаје само друга могућност – Бог Отац ствара кроз свог Логоса, у Духу Светом и та Тројица један су Бог. Логос Божији није никакво „Моћно духовно створење“, него онај који у почетку беше у Бога и који беше Бог. Имперфекат глагола бити је кључ!
Додајмо овоме још једно место из Јеванђеља по Јовану. У Јн. 6, 46 се за Сина Божијег каже: οὐχ ὅτι τὸν πατέρα ἑώρακέν τις εἰ μὴ ὁ ὢν παρὰ τοῦ θεοῦ, οὗτος ἑώρακεν τὸν πατέρα.
Превод на српски гласи: Не да је ко видео Оца, осим Онога који је од Бога – Он је видео Оца.
Превод Јеховиних сведока: Али нико није видео Оца, осим онога који је дошао од њега. Он је видео Оца.
Овде је споран део реченице где се за Сина каже ὁ ὢν παρὰ τοῦ θεοῦ – Онај који је од Оца. Он јесте својим бићем од Оца, као Његов Јединородни Син. Јеховини сведоци ову онтолошку чињеницу о Сину прикривају искривљеним преводом – Онај који је дошао од њега (Оца). Партицип глагола бити – ὢν превели су као долажење, у смислу послања Сина од Оца. Не, овај стих не говори о послању Сина, него о његовом бићу – Син је Онај који бивствује од Оца, Онај који јесте од Оца. Ако му је биће од Оца, онда је и једне суштине са Њим, Бог од Бога, Светлост од Светлости.
Чувајте се да вас не преваре. (Лк. 21, 8)
Презвитер др Александар Милојков
