Настављамо са седмим стихом:
А кад они отидоше, поче Исус говорити народу о Јовану: Шта сте изишли да видите у пустињи? Трску коју повија ветар?
Преподобни Јефрем Сирин објашњава зашто је Господ сачекао да ученици светог Јована Крститеља оду и пише: „У присуству Јованових ученика није хтео да објављује о његовој слави да они не би помислили да Исус, хвалећи пред њима учитеља, не преузноси Самог Себе“. Свети Златоуст наставља ову мисао и говори да је Исус након што је поучио Јованове ученике, кренуо да поучава и сам народ који је све то посматрао. Он говори овако: „За Јованове ученике је Спаситељ учинио оно што је било потребно и они су се вратили уверивши се у то да је Он Месија, помоћу чуда која су извршена пред њима. Сада је требало дати неопходан лек и народу. Јованови ученици нису сумњали у свог учитеља нимало; међутим, у народу коме није био познат циљ посете Јованових ученика, њихово питање је могло да роди много неумесних сумњи. Многи су могли да размишљају и говоре: зар је онај ко је са толиком силом сведочио о Исусу, сада променио своје мишљење и сумња? Да ли је онда Исус или неко други Онај Који долази? Да ли Јован овако говори са намером да устане против Исуса? Или га је тамница научила да буде опрезнији? Зар је он узалуд претходно сведочио о Исусу? Дакле, пошто је народ могао да се предаје многим сличним сумњама, погледај како Господ лечи његову немоћ и уништава ове сумње… Као да је рекао: због чега сте, остављајући своје домове и градове, одлазили у пустињу? Зар да бисте видели неког јадног и неодлучног човека? То није могуће. Не показује то ваша велика усрдност и свеопшта журба у пустињу. Такво мноштво народа, становници толико много градова, не би се устремили са таквим усрђем на реку Јордан да се нису надали да ће тамо видети великог, дивног и као камен чврстог човека. Ви сте одлазили да видите не трску коју савија ветар? Такви су лакомислени и изменљиви људи који данас говоре једно, а сутра друго, који се не заустављају ни на чему.“
Свети Григорије Двојеслов веома занимљиво објашњава шта Господ Исус Христос подразумева под трском. Ево његових речи: „Трска се савија чим ветар дуне на супротну страну. Шта означава трску ако не душа човека који је сав телесан? Такав је човек ко се при пријатним или непријатним околностима приклања на једну или другу страну. Јер он, када из уста људских на њега дува ветар похвала, постаје весео, горд и цео се приклања на страну похвале. Међутим, ако задува ветар лоших расположења одакле је пре тога дувао ветар похвале, он се одмах приклања на супротну страну, на страну мржње. Јован није био трска коју повија ветар, јер њега ни похвала није подстицала на ласкање, нити га је нечије одбацивање чинило суровим. Њега није могла да погорди ни срећа, нити су несреће могле да га доведу до чамотиње. Дакле, Јован, кога никаква промена околности није могла да скрене са свог правца, није био трска коју повија ветар. Из овога ћемо се љубљена браћо научити да не будемо трска коју повија ветар. Укрепимо душу међу ветровима незнабожаца, да наше срце буде непоколебиво. Никакво лоше расположење нека нас не подстиче на гнев и нека нас никаква похвала не преклања ка изражавању некорисне радости. Нека нас срећа не подстиче на гордост, нека нас не узнемиравају несреће, тако да се утврђени на стени вере, никада не мењамо заједно са пролазним стварима“. Мени лично се баш допало његово објашњење, јер се испоставља да данас сви ми живимо, рекао бих, у пољима трске. Међутим, свети Јован Кронштатски нас упозорава да смо и сами врло често иста таква трска која се повија под налетом страсти. Ево речи великог светитеља Цркве прошлог века: „О, када бисмо сви били тако чврсти на путу спасења! Сви ми смо као трске које савија ветар, савијамо се од малог ветра страсти на све стране. Све може да нас удаљи од правог пута и угаси наша убеђења у истину непроменљивости правила наше вере и хришћанског морала“.
Ево и наредног, осмог стиха:
Него шта сте изишли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који меке хаљине носе по царским су дворовима.
Свети Григорије Двојеслов обраћа пажњу на нешто што је данас заступљено: „Нека зато нико не мисли да тобож нема греха у раскоши и у жељи за драгоценом одећом, јер да у томе нема греха не би Господ похвалио Јована за грубост његове одеће. Ако у томе не би постојала кривица, онда апостол Петар уопште не би задржавао жене од жеље за скупом одећом, говорећи: у кићењу златом или у облачењу хаљина (1 Петр. 3:3). Сада размислите колико је онда преступно за мушкарца да жели оно што се апостол трудио да забрани чак женама. Али повест о Јовану, то да се он није облачио у меке хаљине, може да се разуме и на други начин. Јован се није облачио у меке хаљине зато што је снисходио животу грешних људи, већ зато што је нападао на такав живот са великом снагом, говорећи: Породи аспидини ко вам каза да бежите од гнева који иде (Лк. 3:7). Зато и Соломон говори: Речи су мудрех људи као жалци и као клини ударени (Проп. 12:11). Речи мудрих се пореде са клиновима и бичевима зато што не умеју да снисходе преступницима, већ их пробадају“.
Свети Јован Златоуст описује Јованов подвиг и показује колико је у ствари њему било лако да има све, сво богатство и раскош само да је пожелео. Ево како он то објашњава: „Да Јован није био роб раскоши показују његова одећа, пустиња и тамница. Да је он желео да носи скупоцену одећу, не би живео у пустињи и тамници, већ у царским одајама. Да је само ћутао Јован је могао да достигне највеће почасти. Јер ако га је Ирод уважавао чак и без обзира на то што га је Јован изобличавао док је био у оковима, тим пре би почео да му ласка да је Јован ћутао.“
Девети и десети стих:
Него шта сте изишли да видите? Пророка? Да, кажем вам, и више од пророка. Јер он је тај о којем је писано: Ето, Ја шаљем анђела свога пред лицем Твојим, који ће приправити пут Твој пред Тобом.
Свети Златоуст објашњава да Господ Исус са намером користи овакав редослед речи, најпре говори о његовом звању пророка, а затим наводи да је Свети Јован и већи од тога. Ево његовог тумачења: „Наводећи прво сведочанство Јудејаца, Исус додаје и сведочанство пророка. Или још боље речи, као прво, показује мишљење Јудејаца које, као сведочење непријатеља, треба да представља најснажнији доказ; као друго, указује на Јованов живот; као треће, износи свој суд; као четврто, назива га пророком да би им потпуно затворио уста“.
Јевтимије Зигабен објашњава и шта значи овај израз „више од пророка“. Он пише о томе на следећи начин: „Више од пророка, јер је Јован својим очима видео Онога о Коме је пророковао, док су пророци пре Њега могли само да га најављују“. Преподобни Јефрем Сирин открива у чему се крије његово достојанство и пише: „Ако је Јован већи од пророка, колика ће онда бити његова част ако пророчко служење представља највиши степен у роду људском? Да ли га је можда због свештенства (које је Јовану припадало преко оца од рођења) тако Господ називао? Међутим, било је и много других свештеника? Да ли га је можда само због пророштва тако назвао? Али, било је много и пророка…“ Дакле, видимо да Свети Јован Претеча није био толико почаствован од Самог Господа због свог порекла, већ због своје врлине.
11. стих:
Заиста вам кажем: Међу рођенима од жена није се појавио већи од Јована Крститеља; а најмањи у Царству небескоме већи је од њега.
Преподобни Исидор Пелусиот објашњава зашто је Свети Јован већи од свих људи, рођених од жена на следећи начин: „Јован је већи од рођених од жена јер је у самој утроби мајке пророковао и, скривајући се у тами, препознао Светлост Која долази“. Свети Златоуст наставља ову мисао и детаљније објашњава то овако: „То јест, ни једна жена није родила човека који би био већи Јована. Да би се уверио у Јованово достојанство, довољна је и ова изрека; али ако желиш да га познаш из самих његових дела, представи себи његову трпезу, начин живота и висину духа. Заиста, Јован је живео као на небу, узвисивши се над свим потребама природе, ишао необичним путем проводећи све време у духовним песмама и молитвама. Он је удаљујући се од заједнице људи непрестано беседио само са Богом. Никога није видео од себи сличних и никоме се од њих није јављао; није се хранио млеком, није имао ни постеље, кров, залиха хране, нити других ствари којима се користе људи, истовремено је био и кротак и строг. На пример, послушај са каквом кротошћу Јован разговара са својим ученицима, са каквом храброшћу са јудејским народом, и смелошћу – са царем. Ето зашто је Спаситељ о њему рекао: Међу рођенима од жена није се појавио већи од Јована Крститеља. Али да и велике похвале не би створиле неприлично мишљење о Јовану међу Јудејцима који су га сматрали вишим од Христа, Господ одвраћа и ово зло. … настала би велика штета ако би Христове речи дале повод Јудејцима да Јована више поштују од Исуса. Зато то Христос и исправља, говорећи: најмањи у Царству небескоме већи је од њега ,то јест, мањи по узрасту и по мишљењу многих. Заиста о Исусу су говорили, да Он једе и пије (Мт. 11:19), а такође: Није ли ово дрводељин син?“ (Мт. 13:55) и свуда га понижавали“.
Преподобни Антоније Велики веома занимљиво објашњава ове речи и између осталог говори да се ове речи односе на Господа, али и на апостола Јована Богослова: „Као прво, Господ је мањи, гледано по телесном узрасту. Након шест месеци од Јовановог зачећа, Исус се уселио у утробу Приснодјеве, окруживши Себе Њеним телом. Најмањи у Царству небеском је већи од Јована Претече, то јест, већи од Претече је Јован Богослов, син грома. Јован Претеча, чак када му је било заповеђено, са много страха је додирнуо врх Исусове главе, не усуђујући се да додирне Онога Који је узео тело на Себе. А Јован Богослов је виши од свих, са смелошћу је на Тајној вечери легао на груди Господње. И тако је лежао на најсветијим и божанским грудима, како говори Јеванђеље, када су га питали ко ће Га издати и када му је Петар дао знак, желећи да зна ко ће издати Господа. Ни Мајка Која Га је родила, ни Јосиф који се сматрао оцем, ни Јован Крститељ, ни Анђео, ни Арханђео, нико други се није усудио да се дотакне страшних груди Бога Логоса Који се оваплотио. Међутим, Јован је на њима лежао, грлећи их као отац сина. И зато је он био испуњен у Богу Логосу и васељену је испунио громом: У почетку бјеше Логос (Реч), и Логос бјеше у Бога, и Логос беше Бог“ (Јн. 1:1). Јован Претеча је само видео божанског Духа Светог како лети у виду голуба који је сишао на Господа када се крстио телом, а Јован Богослов, са неба у виду огња да би га примио на своју главу заједно са ученицима на Педесетницу, како сведочи велики Лука који је написао Дела апостолска“.
На основу светоотачких тумачења савременом читаоцу прилагодио и уобличио: Станоје Станковић
