*Текст је објављен на порталу Кинонија у рубрици „Из пера уредника“, 6. октобра 2025. године.
„Отворимо свето Јеванђеље које нам је свети и дивни Лука написао, и видећемо Претечево светло и часно зачеће, јер говори: да је праведни старац Захарија ушао у светињу над светињама да кади у време чреде, и да му се појавио Гаврило па му благовестио и рекао: добићеш архијереју сина у старости, и пророка и Претечу, гласа и проповедника, и светило неугасиво и повереника Божје благодати“, речи икоса из службе празника Зачећа Светога Јована Крститеља, уводе нас у тајну овог свештеног догађаја у којем се откива снага вере.
„Захарија је у храму Божјем свештенослужио, и за народ жртве свемилостивоме Доброчинитељу приносио, и видео је Божјег ангела који му је рекао: твоја молитва и молење су услишени, не бој се старче и немој бити неверан, јер ћеш добити дете, Божјег Претечу, највећег међу рођенима од жена, који ће бити у сили Илије и Христу предходити“. Овако се у првој стихири на Господи возвах, празника Зачећа Светога Јована, описује чудесни сусрет и дијалог који је архангел Гаврило водио са првосвештеником Захаријом.
Захарија и Јелисавета, како каже јеванђелист Лука, били су праведни пред Богом. А ко је праведник? То су они који ходају усправно пред Богом. Прави пут је пут којим нас Господ води, показујући нам шта треба да радимо, а шта не требамо чинити. Господ свакодневно поучава наша срца, јер праведник зна не само како да чита и испуњава заповести, већ и како да чује шта Господ говори у његовом срцу. Такви су били праведни Захарија и Јелисавета. И тако, уочи овог дана, Захарија је ушао у храм, у олтар (Светињу над светињама), и требало је да принесе жртву у име целог народа – да стави тамјан на олтар. Приближавајући се олтару, видео је анђела како стоји са његове десне стране – и уплашио се. Сећамо се како је поступила Богородица када јој се јавио архангел Гаврило: Она је размишљала у свом срцу, не одговарајући му. Али Захарија се уплашио. А анђео му рече: „Не бој се, услишена је твоја молитва. Ти и Јелисавета добићете сина. Даћеш му име Јован, и он ће многе довести Господу Богу.“ Видимо да Господ поступа – Он теши Захарију и, наравно, теши цео народ. Захаријина молитва је услишена за цео народ, али Господ ће Захарији дати дете које ће водити народ покајању, које ће их припремити да приме Реч Божју. Јован ће проповедати речима: „Покајте се, јер се приближило царство небеско.“ Покајати се значи погледати у своје срце. Покајте се – то значи постаните праведни пред Богом. Молите се и испуните своју дужност, као што је то учинио свештеник Захарија. Јер свака особа има дужност пред Богом: неко служи као свештеник, други пева у храму, неко помаже и служи у храму; сви – деца, родитељи и учитељи – имају дужност пред Богом. И ако ходимо праведно кроз овај живот, ставићемо своју дужност пред Богом на прво место.
Јеванђелист Лука нам говори да је Захарија био старозаветни свештеник у Јерусалимском храму. Свештенство у старозаветном храму било је другачије, главна брига свештеника било је приношење жртава. Познато је да су и Захарија и његова жена Јелисавета већ били у поодмаклим годинама, остали су без деце и целога живота су приносили молитве Господу да им подари дете. Из историје Израиља знамо да су родитељи без деце били вређани међу народом Израиља, јер се веровало да ако им Господ не подари децу, онда су нешто велико сагрешили, као да их је Бог одбацио или проклео. Наравно, ово је био погрешан суд који се формирао међу народом. И тако су се и Захарија и Јелисавета усрдно молили, иако су до тада очигледно изгубили наду.
Из јеванђелске приче коју слушамо у дан спомена зачећа Светога Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег, задобијамо драгоцене поуке. Овај празнични дан нас учи да никада не губимо веру у Бога, али и да увек одржавамо наду знајући да нас Господ воли. Праведни Захарија и Јелисавета живели су у времену које је претходило Оваплоћењу Господа нашег Исуса Христа, а ми живимо у времену када је Господ Исус Христос већ дошао на свет, већ је спасао сваког од нас, већ је свакоме од нас подарио своју љубав и милост. Стога имамо много више разлога да никада не губимо веру, наду и поверење у Бога, да увек у своме срцу чувамо истину да је Он близу нас и да је све што чини са нама учинио за наше спасење. Основни и главни разлог Његовог доласка на овај свет, Његовог узношења на Крст, јесте да свакога од нас уведе у вечно и непролазно Царство Божје.
Драгоцено је да се увек и изнова сећамо јеванђељских примера: Захарије и Јелисавете, родитеља Светога Јована; Јоакима и Ане, родитеља Пресвете Богородице, али и других библијских примера који допиру до нас из дубине времена, показујући да Господ најбоље зна који је наш пут ка спасењу. Наш хришћански задатак може бити веома једноставан: веровати Богу, веровати и живети по Јеванђељу, а када се појави искушење, када се појави неповерење, и када понекад изгубимо веру, и појаве се сумње, требали бисмо да усмеримо своје молитве попут пророка Захарије, попут његове жене Јелисавете, попут светих богородитеља Јоакима и Ане, и попут Пресвете Богомајке која је била сведок патње свог Сина на крсту.
Призвани смо да усмеримо своје молитве пророку Захарији и праведној Јелисавети, и помолимо се да нам помогну да прихватимо оно што се дешава у нашим животима, да нас науче да верујемо у Бога, како бисмо кроз постојану веру одржавали наду и умножавали љубав.
Долично је да промишљање о спомену зачећа Светога Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег, крунишемо речима из једне од вечерњих стиховњих стихира празника: „Крститељу, ти си као ангел дошао из неплодне утробе, и од самих пелена се у пустињи настанио, и као печат пророка се показао, јер Онога којега су они на много начина предсказали, и у загонеткама проповедали, ти си се удостојио да га крстиш у Јордану, и чуо си глас Очев са небеса који је посведочио синовство, и Духа си видео као голубицу, и глас који силази на Крштенога. Зато о, највећи од свих пророка, не престај да се молиш за нас, који са вером славимо спомен твој“.
ПИШЕ: Катихета Бранислав Илић, уредник портала „Кинонија“
