*Текст је објављен у часопису Виноград Господњи (Божићни број, 2024), стр. 27-28.
(Протојереј-ставрофор Владан Симић, Петар Ђурђев, протођакон Мирослав Николић, Споменица Погрома у Бачкој 1941/42. године, Историјски архив Града Новог Сада, Нови Сад 2023, 183 стр.)
Нова књига у издању Историјског архива Града Новог Сада, која је настала из пера протојереја-ставрофора Владана Симића, Петра Ђурђева и протођакона Мирослава Николића, пред нас износи сведочанства о великом страдању православног живља за време Погрома у Бачкој 1941/1942. године. Под изговором полицијске потраге за преступницима разних врста, блокирања насељених места и претресања домова, спроведено је масовно, брутално и монструозно убијање и пљачкање недужних људи, односно свирепо етничко чишћење српског и јеврејског народа у Бачкој. Садржај књиге нам доноси јасну слику о ономе што се тих дана догодило, а о чему се деценијама ћутало. Црква је од сâмих почетака неговала и чувала од заборава оне који су у току злогласног Погрома пострадали, не само молитвеним поменима који су савршавани, а и данас се савршавају, већ и јасним одупирањем ћутању о страдању какво није запамћено на просторима питоме Бачке. Неговање овакве освештане културе сећања крунисано је прибројавењем лику светих мученика бачких.
Протојереј-ставрофор Владан Симић у свом раду под насловом „Осам деценија од Погрома у Бачкојˮ указује на важност правилног разумевања свих збивања која су била саставни део Погрома који, ваистину, представља злочин против човечности и као такав добија обрисе геноцида. У свом раду аутор истиче да ако знамо да је овај крвави пир изведен на малом географском простору, да су жртве били цивили, и то свих узраста, нарочито деца, да су све до краја рата вршена убијања и депортације Срба, Јевреја и Рома, и да je бескрупулозно спровођена мађаризација свеукупног друштвеног, привредног, политичког и културног живота, укључујући и насељавање мађарског живља на окупирану територију, јасно је да је реч о Погрому са геноцидном идејом драстичне промене етничке структуре у Бачкој. Своје подробно казивање прота Владан поткрепљује фотографијама које јасно сведоче о појединим детаљима Погрома.
Истичући важност канонизације светих мученика бачких, протојереј-ставрофор Владан Симић у свом раду доноси кратке животописе оних свештенослужитеља који су мученички пострадали за време Погрома у Бачкој, а међу којима се налазе следећи свештеномученици: Милош Апић, парох сантовачки; Димитрије Хаџи-Бокшан, парох Светојовановске цркве у Сомбору; Василије Стојадиновић, умировљени свештеник у Чуругу; Милутин Петровић, парох у Белом Манастиру; Светозар Влашкалић, парох у Мошорину; Јован (Јанко) Виславски, парох у Госпођинцима; Анђелко Грбић, парох у Ђурђеву; Милош Катић, парох прве парохије у Жабљу и архијерејски намесник жабаљски; Чеда Еремић, парох друге парохије у Жабљу; Георгије Живанов, помоћни парох у Жабљу; Павле Костић, парох друге парохије у Чуругу; Бранко Вакањац, парох прве парохије у Чуругу; Георгије Парабућски, парох тителски; Александар Ердељан, ђакон при Саборном храму у Новом Саду; Стеван Иванчевић, новосадски катихета; Вељко Зуцајић, професор Карловачке богословије, и Миливој Поповић, умировљени члан Црквеног суда у Новом Саду.
Садржај књиге доноси и рад Петра Ђурђева, који, следујући историјским сведочанствима, пише о окупацији 1941. и Погрому 1942. године. Овај део књиге пружа ширу слику свих дешавања која су била саставни део Погрома.
О делатности светог Иринеја, епископа бачког, исповедника вере, у току окупације, читаоци могу сазнати из рада протођакона Мирослава Николића. Аутор је написао овај рад на основу архивске грађе која је похрањена у архиви Епархије бачке, као и на основу аката које је сâм свештеноисповедник Иринеј Ћирић писао за време тешких и тегобних дана окупације. Протођакон Мирослав у посебном поглављу доноси сведочења о Погрому. Садржај књиге обогаћен је и сведочењем свештеника Римокатоличке Цркве о страдању Срба у Мошорину.
Посебну драгоценост у књизи представљају изводи из летописâ храмова Епархије бачке, у којима се налазе важна сведочења крвавог пира који се збио пре више од осам деценија. Поред тога, у летописима су доступни описи обележавања годишњицâ, а особито 25-годишњице страховитог Погрома. У књизи су сабрани изводи из летописâ Алмашког, Светоуспенског и Саборног храма.
Међу корицама књиге налази се рад историчара Петра Ђурђева, који, на основу извештавања и писања новосадског Дневника (1945 – 1992), износи јасну слику односа јавности према неговању културе сећања. Ту је и списак изворâ и литературе која је коришћена за потребе настанка ове драгоцене књиге.
Књига Споменица Погрома у Бачкој 1941/42. године својим садржајем указује на важност културе сећања и на чињеницу да култура сећања нема истинску снагу ако није прожета културом праштања. Да би то било могуће, сваки злочин се мора памтити у његовом изворном облику, без прикривања пуне истине и њеног улепшавања из било ког разлога. Ова књига је један каменчић у златном мозаику неговања културе сећања на страдање недужног народа, али и културе јасног сведочења о голготским данима са којима је био суочен наш народ на овим просторима. Ова књига је и зборник који нас поучава својим садржајем, сведочећи да живот у вери подразумева и спремност на ношење крста. Тај крстоносни живот се пројављује на различите начине, а један од њих јесте и спремност на страдање какво су поднели они који су пострадали у Погрому, међу којима и свети мученици бачки, чији освештани пример Црква износи пред нас, поручујући нам да Васкрсења не бива без смрти.
ПИШЕ: Катихета Бранислав Илић, уредник портала „Кинонијаˮ
