*Текст је објављен на порталу Кинонија у рубрици „Из пера уредника“, 9. новембра 2025. године.
Свети славни и добропобедни великомученик Димитрије, дивни сведок Христов се подвизавао крајем III века, када је било подигнуто страшно гоњење на хришћане. Из његовог житија које је написао архиепископ солунски Јован, сазнајемо да је Димитрије водио порекло од племенитих и виђенијих родитеља. Његов отац, војвода града Солуна, био је потајни хришћанин и имао иконе Христа Спаситеља и Мајке Божје, пред којима се свакодневно молио. Благодарећи том етосу истинске и праве побожности, млади Димитрије је од својих родитеља научио прву школу живота у Христу. Ту веру која је заузела централно место у његовом животу, Свети Димитрије је сачувао до самог краја и запечатио је мучеништвом.
После очеве смрти, цар Максимијан је Димитрија, због племенитости и храбрости његове душе, поставио за војводу Солунског и притом му указао да у томе граду треба да прогања и истреби све хришћане. Међутим, Свети Димитрије цареву наредбу није испунио, већ је пажњу и љубав пројављивао према хришћанима дајући им потпуну слободу, и не само то, већ се и сам речју и делом јавно изјашњавао као хришћанин. Након повратка из рата, Максимијан је дошао у Солун и када је сазнао да је Свети Димитрије истински хришћанин, разрешио га је дужности војводе и наредио да га затворе у тамницу. У тој тамници светитељ је био избоден копљима. Тако је он примио славну мученичку смрт ради исповедања Христове вере. Његово страдање црквени песник велича следећим речима: „О надумног чуда, Христа ради прободен трипут блажени Димитрије, јави се непријатељима и противницима као оружје са обе стране оштро, рушећи узвишења непријатеља и рушећи демонска свирепства, њему кличемо: Свети Димитрије заштити нас који верно поштујемо у љубави свагда“.
Свети Димитрије нити је срцем и душом могао, нити је желео да се одрекне Творца и Спаситеља свога. Солунски чудотворац је светитељ који је својим животом запечатио своју верност Богу, а то значи – своју љубав према Њему и према Цркви Његовој, ближњима својима. Овај светитељ нас својим примером учи вечним и непролазним истинама наше вере, учи нас да истинска вера подразумева конкретна дела, па и спремност на жртву која врхуни у страдању. Свети Димитрије нас подсећа да су сви свети мученици најдивнији сведоци крстоваскрсне вере.
У светитељевом житију налазимо сведочанство да је у тамници при погубљењу светог Димитрија био и његов верни слуга Луп, који је узео ризу и прстен свога господара, обагрене његовом светом крвљу, и понео их са собом, топло се молећи светитељу да својим светим молитвама помогне и њему и свима ближњима. Тада се догодило и велико чудо којим је посведочена велика љубав Божја. Наиме, сви болесници који су се дотакли наведених светиња и са непоколебивом вером и надом у Бога били су исцељени од својих болести и немоћи. Ово чудо је изазвало бес цар Максимијана који је тада наредио да и Лупа погубе.
Молитвено покровитељство и љубав Светог Димитрија према житељима града Солуна делатни су и присутни до данас. Светитељ кроз све ове векове никоме није дозволио да узима честице његових светих моштију које целосне почивају у Солуну. Житељи Солуна и данас, као и кроз сва минула столећа, знају и осећају да Свети Димитрије мироточиви чува свој Богом чувани град. Много је освајача хитало ка великом и лепом Солуну, али мач Светог Димитрија солунског одбијао их је од његовог родног града.
Свети великомученик Димитрије у народу Божјем познат је као мироточиви светитељ. Базилика Светог Димитрија у Солуну у којој се чувају мошти овог угодика Божјег, према историјским сведочењима која су сачувана и летопису, била је током средњег века најпосећенији храм, што нам Доментијаново житије Светог Саве и потврђује следећим речима: „Свети Сава дође у солунски град, поклони се Светом великомученику Димитрију и целива његов часни гробˮ. Солун, други по величини град у Грчкој, у својој историји био је од велике важности одмах после Цариграда. У њему је Свети апостол Павле написао чувену посланицу Солуњанима. У овом граду су рођени свети Кирило и Методије и из њега су кренули у своју мисију ширења хришћанства и писмености међу словенским народима. Сâм град и данас представља велико археолошко налазиште и током свог постојања у њему је било преко 365. храмова.
Свети Димитрије је, ваистину, чудесни заштитник града Солуна. У време када су Срби били незнабошци и они су нападали овај град са надом да га заузму. Тадашње чудесно избављење Солуна је истински допринело да и завојевачи приме веру грађана Солуна. Не бисмо смели да заборавимо да је Свети Димитрије данас патрон и два значајна града у Србији. То су Сремска и Косовска Митровица.
У време велике глади, када је солуњанима претила смртна опасност, Свети великомученик Димитрије се указао капетану једног трговачког брода и затражио да жито које је капетан планирао да извезе у Европу превезе у Солун где постоји велика потреба. Још му је као капару дао и три новчића и уверио га да ће тамо добити и остатак новца. Заиста, када је брод стигао у солунску луку, изненађени становници због овог неочекиваног дара, потрчали су да купе пшеницу. Капетан им је испричао чудо које се догодило и сви су прославили Бога и захвалили се светитељу на његовој спасоносној интервенцији. Многобројна су оваква чуда која љубављу Божјом вековима чини Свети великомученик Димитрије, молитвено закриљујући свој град.
Химнографске текстове у служби Светог великомученика Димитрија писали су многобројни познати химнографи, а међу њима најистакнутији су: Цар Лав шести мудри који је написао славу на Господи возвах. Литијске стихире писали су: Анатолије, Георгије Сикелиот Герман. Теофан је саставио први канон, док је други канон дело цариградског патријарха Филотеја.
Црквени песник Светог великомученика Димитрија назива овенчаним међу мученицима. Тако у празничном тропару овако прослављамо Божјег угодника Светог великомученика Димитрија чудотворца и мироточца солунског: „У невољама нађе Васељена великог заштитника, тебе мучениче, који побеђујеш многобошце. Као што си уништио Лијеву гордост и за борбу оснажио Нестора, тако се моли, Свети Димитрије, Христу Богу, да нам дарује велику милост“.
ПИШЕ: Катихета Бранислав Илић, уредник портала „Кинонија“.
