У среду, 28. јануара 2026. године, у 18 часова, у Дому културе у Новој Вароши, одржана је свечана Светосавска академија коју је приредила Црквена општина Нова Варош. Беседник овогодишње Светосавске академије био је презвитер др Оливер Суботић, управник Мисионарског одељења АЕМ, који је рођен и одрастао у овом граду подно Златара.
После химне Светом Сави, присутнима који су испунили Дом културе обратио се митрополит милешевски г. Атанасије кратким и надахнутим словом, у којем је позвао да сви, по примеру Светог Саве, будемо одзивљиви на позив Божији и, између осталог, навео: „Има много оних који су се одазвали, у разним узрастима. Највише се деца одазивају и деца најлепше и најсрдачније певају Светом Сави. И ми стари ћемо се надметати са њима у тој љубави према Небесима, према Богу, према Светом Сави. Такмичићемо се у љубави, у свакој врлини јеванђелској.“
После уводне речи митрополита Атанасија, овогодишњу беседу на Академији произнео је о. Оливер Суботић. Беседа је била примарно усмерена на потребу да Светог Саву контекстуализујемо у тренутак у којем се налазимо, како бисмо, као народ који је, историјски гледано, малобројан, али висок по духовним узорима и дометима, могли да се снађемо у веку пред нама. О. Оливер је направио паралеле између времена у којем је живео Свети Сава и времена у којем ми живимо, које није најтеже, али јесте најсложеније, због великих и турбулентних геополитичких и технолошких промена.
У средишњем делу беседе направљена је паралела између Светог Саве, највећег Србина свих времена, чијих смо 850 година од рођења прославили, и Николе Тесле, највећег српског проналазача свих времена, чијих 170 година од рођења славимо ове године. Наведено је да међу њима постоје разлике, али и да је њихова заједничка особина оно што иначе краси велике људе – да су свој живот доживели као мисију и да су пред собом јасно видели задатак који им је дат да испуне на пољу ка којем им је срце стремило. О. Оливер је, међутим, истакао да не бисмо имали ни Светог Саву Равноапостолног ни Николу Теслу да није било њихових благочестивих и христољубивих родитеља, који су унели оно најбоље у своје потомке, пред којима су били велики историјски задаци.
У закључку, беседник је истакао да, имајући пред собом пример великих Срба иза којих је стајала родитељска љубав, подршка, пример и посвећеност, сви родитељи нашег друштва, како телесни, тако и духовни (у које посебно спадају учитељи и свештеници), имају важан мисионарски задатак да се максимално посвете деци која су им предана на васпитавање и да их припреме за живот на прави начин, због чега је улога родитељства данас најзначајнија улога у нашем друштву.
У наставку је уследио богат програм у којем су учествовали полазници Музичке школе из Нове Вароши, деца и васпитачи Предшколске установе „Паша и Наташа“, ученици основних школа из Нове Вароши и околних села, ученици нововарошке средње школе, као и женска певачка група Културно-уметничког друштва и чланови Фолклорног ансамбла нововарошког Дома културе.
ФОТОГРАФИЈЕ: Фото архива Епархија милешевска
Протопрезвитер-ставрофор Радивој Панић је координатор Одсека за парохијску мисију Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке. Рођен је 1. априла 1961. године у Новом Саду. Богословију је завршио у Сремским Карловцима 1981. године.
