Барс третман, према дефиницији самих оснивача глобалне организације „Приступ свесности“ (у оригиналу на енглеском језику Access Consciousness), представља лагано додиривање тачака на глави у којима су наводно ускладиштене електромагнетне компоненте наших мисли, ставова и уверења. Тих тачака према њиховим речима има 32, а сам додир „практичара“ током третмана подсећа на акупресуру, иако се јасно све време током „семинара“ у њиховој организацији истиче да тај третман то није.
Да бисмо боље схватили шта је барс третман и какве опасности он са собом носи, морамо рећи нешто више о самој глобалној организацији „Приступ свесности“ – за коју су „барс третмани“ такорећи улазница.
Глобалну организацију Access Consciousness (Приступ свесности) основао јеизвесни Гери Даглас још давне 1995. године, а њему су се после неког времена прикључили, прво некадашњи киропрактичар Дејн Хир, а потом и бизнис координаторка из Аустралије, Симон Миласас. Они у свом учењу које се данас проширило на преко више од 120 земаља света, промовишу (како и сам назив каже) приступ свесности – говоре да је човек по свом рођењу и суштини свесно биће, али је пао у заборав, па зато прави несвесне изборе који му наносе бол, страдање и патњу. Осим тога, говоре о креирању једне сасвим другачије реалности, пре свега сваког појединца у сопственом животу, а онда и глобално, док та „реалност“ подразумева „неограничене могућности за које нисмо ни знали да постоје“, телесно исцељење, финансијску слободу, свакодневни живот са радошћу попут детета, а која је према њиховим речима, „очигледно забрањена на планети Земљи“.
Како би се та реалност „креирала“, у овој глобалној организацији се користи једна магијска формула, а коју су оснивачи назвали „изјавом чишћења“. Заправо, она пред собом треба да „почисти“ све оно што на том путу није свесност. Ова „изјава чишћења“ на први поглед нема никакво значење, мада се током обука и семинара добија јасно образложење на шта се који сегмент формуле односи. Овом приликом нећемо улазити у све детаље, довољно ће бити да наведемо да сам њен почетак гласи „right and wrong, good and bad” („исправно и неисправно, добро и лоше“), чиме се објашњава да ова формула служи за поништавање „поларитета“ у расуђивању човека (идеја која је иначе присутна у великом броју техника њу ејџа данас, као што су хоопонопоно, Пеат и сл). Међутим, важно је да напоменемо да се као разлог овог поништавања „поларитета“ управо наводи ослобађање човека од било ког вида осуде – оснивачи ове организације стално истичу негативне последице осуде, често се позивајући баш на одломке из Светог писма у којима се говори о томе да ће се и нама судити оном мером којом ми другима судимо.
У први мах, оваква идеја уопште не делује проблематично – шта више, делује да је прилично у складу са православним учењем; међутим плодови свеукупне идеологије се у неком тренутку сами покажу – савест је спаљена и све постаје дозвољено, а човек који се уплео у замку, наставља да се ваља у зачараном колу греха, често несвестан где се нашао и шта му се дешава.
У оквиру целог овог концепта, огроман акценат се ставља на телесно и материјално, па се „полазници“ уче да удовољавају свом телу на сваки могући начин – од хране преко разноразних телесних ужитака, све до обожавања новца за који се изнова тврди да је само „енергија“ и да нема ничег лошег у томе да човек поседује велику количину новца, све док га свесно употребљава и усмерава. Њихови семинари, књиге, обуке, „ритритови“ коштају више стотина, некад чак и више хиљада долара или еура, обично се организују у ексклузивним хотелима и на егзотичним локацијама, а свако ко прокоментарише високе цене курсева, добије „фасилитирање“ како би се ослободио ограничавајућих тачака гледишта, све са циљем да и та особа у неком моменту постане спремна да „прими“ велико богатство.
Основни постулат на коме оснивачи ове глобалне организације и њени следбеници базирају све даље тврдње јесте идеја да човек својим мислима креира целокупну реалност. „Тачка гледишта креира твоју реалност“, кажу ови модерни „учитељи“. У том смислу, ако човек има проблема са међуљудским односима, својим здрављем, новцем, послом, у браку, са децом или у било ком другом аспекту живота, то значи да свесно или несвесно задржава одређену тачку гледишта која тако нешто креира. А да би се тај проблем решио, потребно је само ослободити се те тачке гледишта и тада ће у живот човека доћи све оно што није ни слутио да је могуће. То некад може бити нешто лепо – у том смислу, онда ове технике и тврдње „раде“, а може доћи и нешто ружно – и то значи да ове технике „раде“, јер се промена „покренула“, а на човеку, како уверавају, није да суди да је то нешто лоше, већ он треба да буде у стању „допуштања“.
Овде, као и на многим другим местима у оквиру ове наопаке идеологије, можемо да видимо како се заправо истина имитира на један тотално изопачени начин. У претходном одељку, поменуто „допуштање“ би требало да буде замена за хришћанску идеју о трпљењу и прихватању онога што је човеку Господ наменио, а истинитост о човеком паду је представљена као пад у заборав, пад у незнање, прелазак из свесности у несвесност, јер је према њиховој теорији, у својој суштини човек „бесконачно биће“ чија је заправо есенција – свесност, интелигенција. Да би се вратио у то првобитно стање, довољно је „само“ користити „алате“ које нуди „Приступ свесности“.
Многе идеје њу ејџа се у ствари ослањају на истину о човековом паду, дословно активирајући његово сећање на рај, али одмах потом нудећи бројна брзопотезна решења којима се човек још дубље и јаче гура на другу страну, извесно удаљавајући га од спасења – ако покајање изостане, онда и за читаву вечност.
У овој глобалној организацији се користе знања која су вешто сакупљена и помешана, са разноразних страна, из бројних извора. Тако ту можемо наћи неке научне елементе – сазнања из савремене медицине, биологије, психологије и психотерапије, али и многе друге идеје преузете из различитих философских праваца, као и кинеске традиционалне медицине, акупресуре, реикија, „терапеутског додира“, тантричке масаже, идеје од појединих мистика који су остављали писани траг, и тако редом.
Иначе, ни оснивачи, а ни следбеници овог покрета који су вешто одевени у рухо „практичара“, „фасилитатора“ (онај који олакшава да се жељена промена догоди, израз је настао из енглеског језика, од речи to facilitate),“коучева“, бројних „терапеута телесних процеса“ међу којима се, нажалост, налази велики број лекара, економиста, психолога, психотерапеута, али и фризера, медицинских сестара, козметичара, продаваца и осталих професија, не помињу постојање греха као таквог. У ствари, ни сам Бог се не помиње, нити се негира, а уколико се оваква питања покрену током „обука“ и „енергетских размена“, у први план се одмах ставља основни концепт ове организације, а то је оснаживање човека и живот са лакоћом.
Шта више, уколико на третман или обуку за практичара дође неко натоварен осећањем кривице услед почињеног греха, неко чија душа у ствари вапи за покајањем и олакшањем, али се ради исцељења из незнања обратио на погрешну адресу, врло брзо ће добити савет да не треба да се мучи толиким преиспитивањем, зато што је све ионако само избор. Дакле, ако особа сада сматра да је нешто што је претходно учињено грешка, у свакој наредној секунди може то кориговати и урадити нешто сасвим другачије. Једна од главних идеја оснивача овог покрета јесте „живети живот у интервалима од по десет секунди“. На тај начин се форсира поновни увид у избор који је доступан, како човек не би живео по наученом и наметнутом шаблону.
Занимљиво је да се оснивачи ограђују од припадности било којој званичној религији, говорећи како је било које учење или правац само по себи ограничавајуће, односно спутавајуће, а уједно су сами успоставили врло прецизан систем постулата. Пре него што поменемо да у организацији „Приступ свесности“ постоји, ни мање ни више, него „десет заповести“ према којима би требало живети како би човек био срећан, задовољан, испуњен, остварен, било би добро истаћи да сматрају да реинкарнација и чакре не постоје, да музика утиче на блокирање свесности и да успављује, тј. „програмира“ човека ограничавајући његове капацитете, да човек може да живи од воде, соли и шећера, али и да је комуникација са сопственим телом, предметима, животињама и невидљивим ентитетима могућа – што се такође учи на њиховим чаробњачким обукама током којих су често нека, управо хришћанска начела, извргнута подсмеху. Коначни циљ за који се залажу јесте прелазак из хуманог стања у „хуманоидно“, а оно у својој суштини представља неки виши и другачији облик постојања.
Десет заповести организације „Приступ свесности“ се још другачије називају „десет кључева ка тоталној слободи“. На семинарима, у писаним материјалима, на њиховом сајту и у свакој другој погодној прилици, истиче се да ове „заповести“ нису базиране на основу било ког религијског или моралног начела, већ да представљају скуп практичних „алата“ који су дизајнирани са циљем да човек унапреди свој живот, промени своја гледишта о новцу, телу, здрављу, послу, креативности, односима и на тај начин превазиђе ограничења и оснажи себе. Оно што долази као резултат примене ових „кључева“ јесте управо супротност свему ономе чему нас учи Свето писмо и Свето предање.
Овога пута нећемо улазити у детаљну анализу ових „кључева“, већ ћемо само навести неке од примера – први смо већ у једној другој форми поменули у првом делом текста и у виду је тврдње која каже да је „све само занимљива тачка гледишта“. Ако са том идејом приступимо било чему, врло вероватно је да ћемо избећи нервирање, сукоб, неслагање, али исто тако ћемо утицати на савест и сопствено расуђивање, што оснивачима ове организације и јесте циљ. Упорно утицање на расуђивање човека разноразним методама, доводи дотле да он врло брзо више није у стању да разликује добро од злог, самим тим више није способан да чини исправна дела, јер му она углавном делују лоше или глупо, а од почетног „брисања тачака гледишта“ које човека ограничавају да постигне успех на разним животним пољима, прогресивно се стигне до брисања читавог ума, односно његовог помрачења. У том смислу, ако кажемо да нас је неко преварио, слагао, покрао, физички напао, то ће за следбенике овог покрета бити само „занимљива тачка гледишта“. Логичан след је да неће бити ни емпатије, ни саосећања, ни благовременог деловања против злочина, неправде и томе слично. Они на својим предавањима иду толико дрско и далеко, да тврде како су она деца која су претрпела физичко или сексуално насиље, заправо сама направила такав избор – на несвесном нивоу, додуше, али су свакако сама одлучила да доживе такво искуство, јер су и она моћни креатори своје реалности!
Овај „кључ“ извесно доводи до наредног „кључа“, а он каже како човек не треба да слуша другог човека како би „купио“ од њега било коју причу. Овде се појам „куповине“ изједначава са веровањем у оно што човек чује, па тако према свему што видимо и чујемо заправо треба да задржимо одређену дистанцу, једноставно не придајући никакав значај томе. Да ли је потребно напоменути како и у којој мери су следбеници овог покрета након примене овог „кључа“ постали хладни, окорелог срца, незаинтересовани за проблеме ближњих? Врло често се након примене ових „алата“ дешавају разводи бракова, прекидају се породичне везе и односи, а све под изговором да „оно што је истина, остаје; оно што није било вредно ни истинито, требало је да оде што пре.“ Једна од изјава оснивача Герија Дагласа која је многе саблазнила, ма колико они „слободоумни“ били, јесте управо реченица којом је истакао да добре породичне односе не треба по сваку цену ни одржавати – осим у случају да човека чека једно вредно материјално наслеђе. „Тада ваља мало претрпети“, сматра Гери који на течајевима стално збија шале на рачун породице.
Све ово нас одводи до наредног „кључа“ који представља још једно начело, а то је да ничему не треба давати значај, јер не треба имати ни форму ни структуру. Праћење овог начела доводи до тоталне анархије и нереда, како у глави појединца, тако и у његовом животу и околини, али наредно начело има „лека“ и за то, па каже да „нема осуде, нема дискриминације, нема расуђивања“. Остала начела се своде на то да треба живети у форми питања, а не у форми одговора, као и да никада никога не треба изузимати – а то значи, све је дозвољено, сви су ту, све може.
Многима на први поглед идеја о томе да нема дискриминације може деловати као сасвим исправна, међутим многи Оци Цркве су упозоравали управо на ову сатанску, лицемерну, перфидну идеју о томе како су „сви једно“.
Основна „мантра“ ове глобалне организације гласи овако: „Сав живот ми долази са лакоћом, радошћу и слављем.“ Оснивачи сугеришу да се ова реченица понавља изјутра и увече по неколико пута, а да сваку мисао која човеку дође на памет која би ту идеју реметила, треба уклонити управо са почетка поменутом „изјавом чишћења“. Дакле, магијским деловањем које у самом почетку уопште није видљиво.
Сада неко са правом може да пита: „Како је могуће да све ово није ни видљиво ни препознатљиво у самом почетку?“
Није видљиво из једног простог разлога – улазница за ову организацију је практично долазак на или обука за барс третман, а овај третман се јавно промовише као „обичан“ релаксациони третман који се изводи на масажном столу и који поред дубоке релаксације, обећава и стишавање буке у глави. А како утиче на стишавање буке у глави? Тако што практичар лаганим додиром активира тачке на глави који се зову „барси“, а којих има 32 и у којима су ускладиштене све мисли, ставови, уверења, гледишта која човек може имати о различитим аспектима живота. У даљем објашњењу у бројним рекламним материјалима по фитнес, холистичким, масажним, спа и осталим центрима у којима су људи више окренути природном лечењу и алтернативној медицини, као и широм интернета и на друштвеним мрежама, каже се да је у питању телесни процес који подразумева активацију тих тачака на глави, чиме се наводно распршују густе компоненте мисли, ставова и уверења које спречавају човека да живи живот „пуним плућима“. У том смислу, лагани додир тих тачака има исти ефекат као и стискање дугмета за брисање фајлова на компјутеру. Третман у просеку траје око сат времена, а особа која се налази на столу, врло често третман и преспава. Овим третманом се гарантује тишина у глави и лакоћа у телу, а било која животна промена се третира као споредни ефекат – као логичан след догађаја након што се особа ослободила онога што јој више не иде у прилог како би живела живот у својој пуноћи.
Сам текст свих ових реклама у великом броју случајева је такав да човек не може да наслути шта се све крије у позадини. Тек уколико му се дејство третмана толико допадне да пожели и сам да научи да га ради било себи или ближњима, било клијентима, човек одлази на обуку где врло често први пут сазнаје да се третман ради тако што се „повлачи енергија“, „прима барс“, а после тога се упућује у магијску формулу која је названа „изјавом чишћења“. На сва питања о пореклу овог третмана, како се сазнало за поменуте тачке на глави и шта каже наука о тој пракси, често се добијају прво одговори који се односе на научну потврду благотворног дејства овог третмана (снимање можданих таласа, мерење крвног притиска, наводни извештаји лекара о решењу проблема депресије, анксиозности, некад чак и о лечењу тумора у телу). Тек касније се открива да је за поменуте тачке на глави оснивач Гери Даглас сазнао током сеансе каналисања духа по имену Григори Распутин, руског мистика и „верског исцелитеља“ од кога је и добио знање о свему претходно наведеном. Међутим, када све ово сазна, тада већ обично буде касно за појединца да реагује.
Ова глобална организација у последњих двадесет година проширила је своје деловање у више од 120 земаља света. Једна од тих земаља је и наша земља, Србија.
Текст приредила: Јелена Стефановић
