У заједничкој организацији Мисионарског одељења и Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке, 25. новембра 2025. године у Основној школи „Ослободиоци Београда“ одржано је друго предавање о родитељству на тему „Породица у сусрет празницима“.
Пред директорком, наставницима и родитељима ученика ове београдске школе предавање су одржали клинички психолог др Влајко Пановић и презвитер др Александар Милојков, координатор Одсека за дијалог у јавној сфери Мисионарског одељења АЕМ.
У динамичном и интерактивном предавању, које је започело и учешћем самих родитеља ученика у дискусији, било је речи о породичним кризама и искушењима у одгајању и васпитавању деце. Предавачи су се, свако из свог стручног домена, допуњавали у теоријским и практичним питањима породичних односа у време убрзаног живота, отуђености и екстремног индивидуализма, те о „вредностима“ које такав начин постојања са собом носи – од себичности, самоостваривости, одсуства блискости до агресије и конфликта.
Презвитер др Александар Милојков је, са аспекта хришћанске антропологије, изнео виђење човека као бића заједнице, говорећи о хришћанском појму личности и конкретности (идентитета) који је незамислив без односа љубави са Богом и ближњима – промовишући слободу као активно „слободу за другога“. Истакао је да је немогуће бити слободан, у правом и истинском смислу, без другог човека, односно ближњег свога. То је управо супротно индивидуалистичком концепту појма слободе као „слободе од другога“ – слободе за коју је др Пановић рекао да ће нам доћи главе. Таква, назови слобода, у себи носи себичност и самољубље, те и празнике претвара у купохоличарске карневале и јурњаве за попустима – како би се утолила похлепа, коју самољубивост, по природи ствари, са собом носи.
Др Пановић је дао прилику присутним родитељима да се сете својих ранијих прослава празника. У излагањима је било приметно да се у тим сећањима истиче сусрет као нешто што је трајно остало као вредно. На ту чињеницу се надовезао презвитер др Александар Милојков, говорећи да су глагол сретати се и именица срећа међусобно повезани – односно, да се срећа и радост празника првенствено огледају у сретању, у окупљању породице и у међусобном односу љубави, даривања и блискости.
С тим у вези истакнут је и значај трпезе као једног од симбола заједништва и јединства – трпеза у чувеној икони Андреја Рубљова „Аврамово гостољубље“ показује јединство Свете Тројице, тајну јединства три божанске личности, Оца и Сина и Духа Светога. Даље, централно место у црквеној архитектури и богослужењу јесте опет Часна Трпеза – то је место око којег се окупља верни народ у јединствено Тело Христово, у сам литургијски догађај Цркве. Следствено овоме и породична празнична трпеза треба да постане пројава тајне јединства породице, као место сретања укућана – односно као место где сваки укућанин проналази срећу и извор своје радости.
У контексту овога, др Пановић је поделио практичне савете из своје вишегодишње и богате праксе и подсетио на неке заборављене породичне ритмове (од начина обедовања до одласка на спавање), који су често поремећени и као такви могу бити узрок и многих психосоматских тегоба и поремећаја.
Након предавања уследила су питања и додатни утисци присутних родитеља, чиме су показали велико заинтересовање за ову тему.
