*Текст је објављен на порталу Кинонија у рубрици „Из пера уредника“, 15. децембра 2025. године.
Пост је време наше наглашене везе са Христом и свима светима који су својим подвигом угодили Господу. Време поста нас позива на делатну љубав и добра дела, због тога свети Василије Велики вели: „Не ограничавај врлину поста само на исхрану. Истински пост није само одрицање од различите хране, него одрицање од страсти и грехова: да никоме не учиниш неправду, да опростиш ближњему своме за увреду коју ти је нанео, за зло што ти је учинио, за дуг што ти је дужан. Иначе, не једеш месо, али једеш самога брата свога. Не пијеш пиће, али унижаваш другога човека.ˮ
Како бисмо на што достојнији начин дочекали празник Рождества Оваплоћеног Логоса Господа нашег Исуса Христа, Црква је богомудро установила Божићни пост који нас у исто време подсећа на пост Старозаветних патријараха и праведника који су у посту и молитви дочекали долазак Спаситеља. Према речима светог Симеона Архиепископа солунског, пост Божићне четрдесетнице изображава пост Мојсија, који је постивши четрдесет дана и четрдесет ноћи добио на каменим таблицама Божје заповести. А ми, постећи четрдесет дана, созерцавамо и примамо живу Реч од Дјеве, не нацртану на камену, већ оваплоћену и рођену, и присаједињујемо се Његовој Божанској плоти.
Трајање Божићног поста можемо сликовито повезати са путовањем тројице мудраца до Витлејемске пећине у којој је рођен Господ наш Исус Христос. Хришћански етос нам казује да је пост звезда водиља за хришћане, ми бивамо руковођени постом, као што су мудраци вођени звездом дошли до Богомладенца. Свети Григорије Палама у својој 16. беседи на Божић подсећа да је Оваплоћење Бога Логоса донело нама људима неисказана блага, па и само Царство небеско. Колико је до оваплоћења и очовечења Бога Логоса небо било далеко од земље, толико је далеко било од нас Царство небеско, а ми утврђени овим речима светог Григорија Паламе, духоносца из 14. века, постом и молитвом у току Божићне четрдесетнице идемо у сусрет Богомладенцу Христу истинском Сунцу правде.
Установљење Божићног поста, као и других вишедневних постова, потиче из првих векова хришћанства. Од 4. века свети Амвросије Милански, Филистрије, блажени Августин помињу Божићни пост, а у 5. веку је о Божићном посту писао Лав Велики. Првобитно је Божићни пост трајао за једне хришћане седам дана, а за друге – мало дуже. На сабору 1166. године који је одржан у време константинопољског патријарха Луке и византијског цара Мануила свим хришћанима је било наређено да поштују четрдесетодневни пост уочи великог празника Рождества Христова. Божићни пост је установљен ради тога да бисмо се пре дана Христовог Рођења очистили покајањем, молитвом и постом, како бисмо чиста срца, душе и тела могли да дочекамо Сина Божјег Који се јавио свету, и да бисмо Му поред обичних дарова и жртви, принели наше чисто срце и жељу да следимо Његово учење.
Када закорачимо на духовни пут Божићног поста, наша синергија са Богом требала би да постане још јача. Ово је време када би наше кретање ка Богу и наша жеља да се сретнемо са Њим кроз пост, кроз молитву, кроз служење требало да буде још снажније и дубље. Али како можемо осигурати да наше душе нису само споља добротворне и да чине само спољашња дела, већ да су испуњене Божанском благодаћу?
Опроштај је једно од најмоћнијих средстава, корисно у сваком тренутку, а посебно током Божићног и других вишедневних постова. То је милост, то је љубав, то је служење, то је спремност да се одрекнемо себе и изађемо у свет, и служимо где год да се налазимо. Период Божићног поста почиње у дан молитвеног спомена светог апостола Филипа, зато смо призвани да следимо пример апостола Филипа, Натанаила и великих светитеља, како би наше кретање ка Богу било угодно Њему. Немамо право на равнодушност, немамо право да стојимо скрштених руку. Од нас се очекује да васцелим својим бићем, речју, делима, мислима и погледом, учествујемо у тајни поста, а тајна поста је много дубља од нашег старања о храни.
Физички пост без духовног поста не доноси ништа за спасење душе. Прави пост је повезан са молитвом, покајањем, уздржавањем од страсти и порока, али и искорењивањем злих дела. Пост није циљ, већ средство – он је средство за смирење тела и очишћење од грехова. Без молитве и покајања, пост постаје дијета. Суштина поста изражена је у црквеној химни: „Ако постиш од хране, душо моја, а не чистиш се од страсти, узалуд се радујеш уздржавању, јер ако ти недостаје жеља да се исправиш, бићеш омрзнут од Бога као лажљивац, и постаћеш сличан злим демонима који никада не једу.“ Другим речима, најважнија ствар у посту није квалитет хране, већ борба против страсти. Спољашњи пост, који је несразмеран нашој духовној пракси, више је штетан него користан, јер првенствено буди у нама сујету. Само практиковање спољашњег поста не приближава нас Богу или другима, већ нас, напротив, удаљава од њих.
Из године у годину, навикли смо се да пост држимо превише површно, превише формално, често га сводећи само на исхрану, без додавања молитве или проницања у разумевање нашег пута ка Христу, у тајну која нам је откривена током овог свештеног времена. Христос се приближава свакоме од нас, зато је за нас најгора ствар која нам се може догодити млакост, односно спољашње, формално поштовање поста. Истински пост подразумева нашу тежњу да се подвигом приближавамо Христу, не само читањем Светога Писма, не само читањем Псалтира и молитава, као и ревноснијим учествовањем у богослужењу, већ истинским прихватањем најважније ствари у Христу – Његове љубави.
Приклањајући своју главу пред овом великом тајном, призивајући молитвено покровитељство светих угодника Божјих који су постом, молитвом, добрим делима и љубављу угодили Господу, корачамо освештаним ритмом Божићне четрдесетнице и заједно са црквеним песником понављамо речи прве песме Божићног канона: „Христос се рађа – славите! Христос с небеса – у сусрет му изађите! Христос на земљи – узнесите се! Певај Господу сва земљо! У весељу певај народе! – Јер Он се прослави“.
ПИШЕ: Катихета Бранислав Илић, уредник портала „Кинонија“.
