У суботу, 6. јуна 2026. године, у програму радио-Беседе, званичног медијског гласила Епархије бачке, емитовано је ново издање седмичне информативне емисије „Под лупом“. У оквиру емисије коју уређује Јована Лазић, катихета Бранислав Илић је у својству сталног стручног саговорника, између осталог, говорио о вишедневном боравку чудесног појаса Пресвете Богородице у престоном граду Београду. Доносимо интегрални текст овог казивања, као и звучни запис.
Ми смо и у нашој претходној емисији говорили о овом великом чуду које се ових дана догађа у првопрестоном граду Београду. Та радост обузима и све нас који нисмо становници престоног града Београда, али као припадници Цркве ми смо учесници тог великог благослова који се на све нас излива посредством чудесног појаса Пресвете Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије, која својим појасом све нас милује, закриљује и опитно подсећа да је њено молитвено присуство увек са нама и међу нама.
Ових дана видимо библијске сцене, и сâм сам већ неколико пута био у окриљу Храма Светог Саве и својим очима видео реку људи сабраних само са једним циљем: Да се дотакну ове светиње, да призову милост и помоћ Пресвете Богородице, да замоле њено молитвено посредништво и да изразе побожно поштовање према овој великој светињи, која после више од шест стотина година поново долази међу нас, да нас утврди у вери, да нас молитвено помилује и да нам пренесе благослов Свете Горе Атонске и манастира Ватопеда. Богу хвала, недавно је из штампе изашла књига у којој су сабрана сведочанства о чудима која су се догодила посредством ове свештене реликвије – појаса Пресвете Богородице. Господ чини велика чуда преко ове светиње, као што чини чуда преко моштију својих светих угодника.
Када говоримо о појасу Пресвете Богородице, важно је да знамо да наше приступање овој светињи није магијско, већ увек представља израз молитвеног поштовања. Када приступамо светињама, као што је у овом случају појас Пресвете Богородице, ми молимо Господа да нас посредством те светиње помилује и да нам подари исцељење, било духовно или телесно. Не треба да нас чуди што реке људи већ данима притичу овој светињи, а импозантно је да Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, редовно походи народ који је сабран и који по неколико сати смирено и стрпљиво чека у реду да приступи светињи. Наш патријарх упућује пастирске поруке народу, упућује речи охрабрења и речи утехе, преноси свој патријарашки благослов са трона Светога Саве и са тога места указује на значај ове велике светиње. Светејши патријарх Порфирије са очинском љубављу упућује и похвале сабраном народу који стрпљиво, молитвено, тихо и без нервозе чека да приступи светињи. То је, заиста, једно велико чудо. Малочас сам споменуо да је изашла из штампе једна публикација у којој су сабрана поједина чуда која су се догодила крај појаса Пресвете Богородице у манастиру Ватопеду, а нећемо погрешити ако кажемо, да је једно од најновијих чуда Господа нашег Исуса Христа и Пресвете Владичице Богородице, посредством чудесног појаса, управо ово што се ових дана догађа у првопрестоном граду Београду, где влада постојани мир и молитва, или како смо могли да чујемо од светејшег патријарха српског г. Порфирија, једна непрестана литија, једна процесија која од Спасовдана до овога тренутка непрекинуто траје, попут реке која тихо тече, а тече у правом смеру, окренута ка правом циљу, а тај циљ је сусрет са светињом.
Људи који чекају у редовима, својим смирењем, послушањем и трпљењем, свима у свету поручују да је наша вера – делатна вера. Ови људи делатно показују хришћански етос. Када нас неко пита: Како се хришћани понашају? Сада са поносом можемо рећи: Само погледајте ове реке људи који стрпљиво чекају и видеће шта значи бити хришћанин и шта значи живети по јеванђељу. Можемо да будемо поносни што смо сведоци овог великог историјског догађаја, али и ових библијских сцена. Сетимо се само како је у Делима апостолским на неколико места описано како су апостоли Христови у име Христово творили чудеса, чак и на тај начин да је било довољно да се неко дотакне њихове хаљине, а некада је било довољно да њихова сенка прође поред болесника, и тај болесник или потребити човек, био би исцељен. То што читамо у Делима апостолским и светоме Јеванђељу, то сада у нашем светлу можемо да видимо овде и међу нама, како се љубав Божја излила на наш народ и како је наш народ у пуноћи пројавио своју веру у најделатнијем смислу те речи.
То је мој скромни доживљај ових великих дана, јер је сваки дан од Спасовдана до данас, заиста велики. Када сам ових дана походио Врачар, заиста сам био дирнут сликама које сам видео, сусретао сам велики број људи, пуно деце, велики број младих људи. Велики број наших ученика средњошколаца који похађају часове Веронауке, заједно са својим родитељима и пријатељима походили су врачарско брдо и приступили су светињи, примили су благослов и вратили се утешени. Као катихета примећујем да је овај велики благослов оставио велики траг на душама ових младих људи, јер сада у једном новом светлу поимају тајне наше вере. Ти ученици су имали потребу да на нашим часовима постављају питања на ту тему и са великим усхићењем пожелели су да своје утиске и доживљаје пренесу и нама у учиници. Они су на тај начин постали најдивнији сведоци наше вере. Посведочили су како је дивно и красно, када се све оно што знамо о нашој вери, пројави делатно, јер свети апостол Јаков и каже у својој посланици да је „вера без дела мртва“ (Јак. 2, 26). То смо ових дана могли да чујемо и видимо, а истински можемо да поновимо речи апостолске, да све оно што смо очима својим видели, да све оно што смо ушима својим чули, о томе сада можемо да сведочимо. Више сам него уверен, да ћемо у данима и годинама пред нама, препричавати ове благословене догађаје, радо ћемо се сећати ових великих дана. Такође, уверен сам да ћемо сада још усрдније упућивати своје молитвене вапаје Пресветој Владичици нашој Богородици, да нас својим покровом, да нас својим појасом, да нас својим свештеним омофором, закрљује и чува од свакога зла.
Извор: Портал Ризница
Протопрезвитер-ставрофор Радивој Панић је координатор Одсека за парохијску мисију Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке. Рођен је 1. априла 1961. године у Новом Саду. Богословију је завршио у Сремским Карловцима 1981. године.
