У Основној школи „Милан Ђ. Милићевић“, 6. априла 2026. године, у оквиру пројекта „Школа родитељства“ Мисионарског одељења АЕМ и Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке, одржано је предавање које је имало за циљ да покаже, да питање сектног деловања више није маргинална појава, већ озбиљан и растући друштвени изазов.
Због великог интересовања уоченог на претходном предавању одржаном у Гимназији „Патријарх Павле“, поново је представљена тема „Духовност на клик: како млади постају мета секти“. Предавање је окупило око четрдесет родитеља који су, како се показало, били спремни да готово три сата пажљиво прате излагања, али и да својим запажањима активно учествују у продубљивању теме која се тиче непосредног и правовременог суочавања са изазовима савременог окружења у којем њихова деца одрастају.
Предавачи Зоран Луковић и Слободан Спасић су указали да данашње секте више не делују на маргинама, већ улазе директно у домове посредством рачунара, мобилних телефона, друштвених мрежа и привидно безазлених дигиталних садржаја, који су у последње време додатно „појачани“ употребом вештачке интелигенције.
Религиолог Зоран Луковић је посебан нагласак ставио на нове методе прикривеног деловања – од суптилних манипулативних техника до злоупотребе алгоритама и онлајн заједница, указујући да је граница између „алтернативне духовности“ и манипулације често намерно замагљена. Упозорио је да се иза привлачних порука о саморазвоју, енергијама и „брзим духовним решењима“ неретко крију структуре које систематски врбују и контролишу појединца.
Посебан утисак на присутне оставило је излагање Слободана Спасића, који је својим разложним, јасним и публици прилагођеним стилом успео да сложене психолошке процесе приближи сваком слушаоцу. Са израженом предавачком сугестивношћу и способношћу да задржи пажњу аудиторијума, излагање је обогатио конкретним, животним примерима препознатљивим сваком родитељу. Његов приступ није био само информативан, већ и дубоко ангажујући – показујући како се, корак по корак, кроз емоционалне кризе и потребу за припадањем, млади уводе у затворене системе утицаја. Посебно је наглашено да улазак у секту није нагли чин, већ постепен процес у којем се корак по корак губи лична слобода.
Интерактивни део који је уследио био је можда и најречитији: бројна питања родитеља открила су стварну забринутост и потребу за јасним и поузданим одговорима. Разговор је показао да свест о проблему постоји, али да је неопходна знатно већа информисаност, као и системска подршка.
Ово предавање није било само информативног карактера – оно је представљало снажно упозорење. У времену када се духовност све више „конзумира“ на клик, одговорност родитеља, али и шире заједнице, постаје пресудна.
