У време цара Анастасија I (491-518) у Цариграду је био један ђакон, са не баш много дара за читање и појање у храму. Иако су му се због тога други клирици често подсмевали, ђакон је био омиљен патријарху Евтимију због свог врлинског живота и усрдне молитве коју имаше.
Уочи Божића, 518. године, током свеноћног бденија у цркви Влахерни, овом ђакону дадоше да чита катизме. Толико је лоше читао да га је типикар прекинуо и поставио другог на његово место, што је изазвало додатни подсмех осталих клирика. Понижен, отишао је у крај и сео у једну од стасидија. Плачући молио се Пресветој Богородици, све док га није обузео сан. У сну му се јавила Пресвета Богородица која му је дала један свитак да прогута. Чим га прогутао он се пробудио. Бденије је још увек трајало, појци су управо завршавали шесту песму канона јутарње службе Рождества Христова. Ђакон на изненађење свих искорачи на средину храма и отпева до тада непознату химну: „Дјева данас Натприродног рађа, а земља пећину приноси Неприступном. Ангели с пастирима прослављају у песмама, а мудраци са звездом путују, јер се ради нас роди Дете мало, Превечни Бог.“
Цар, патријарх и сви присутни били су задивљени не само појачким умећем брата који је до пре неколико тренутака читао сричући, већ се задивише и дубином речи нове химне чији је садржај изложио смисао празника.
Чудесни појац из ове приче био је свети Роман Слаткопојац, творац првог кондака у историји Цркве. До краја свог живота свети Роман је као надахнути химнограф испевао неколико хиљада различитих кондака (приписује му се до 8000 кондака). Упокојио се 510. године као ђакон и химнограф Велике Христове Цркве Свете Софије (Премудрости Божије) у Цариграду.
Од овог чудесног догађаја до данас, кондак се увек поји после шесте песме канона, баш кад га је и свети Роман отпојао. Ова богослужбена химна кратког текста, чији садржај излаже значење празника о коме пева, назива се кондак у спомен на свитак који је прогутао свети Роман, а који се због осовине на који се намотава назива кондакион (κοντακιον).
Извор: Портал Кинонија


