КАКО ПРИХВАТИТИ И КАКО СЕ ПОНАШАТИ СА СВОЈИМ ДЕТЕТОМ КОЈЕ ЈЕ ТЕК ИЗАШЛО ИЗ СЕКТЕ*

Излазак вашег сина или кћерке из секте може бити тежак.

Текст који читате ушраво служи превазилажењу баријера приликом поновног успостављања квалитетног односа и јачања породичних веза. Изложене тезе немојте прихватити на начин као да треба да преузмете улогу саветника или терапеута.

Представљена сазнања и искуства, пожељно је да послуже ширењу капацитета за препознавање очекиваних и могућих стања и видова понашања вашег детета на којa би најпре требало смирено реаговати, а онда смисленим делатним поступањем, дакле личним примером, прећутно слати поруке све у циљу његове потпуне адаптације и социјализације.

  • ВАШЕ ДЕТЕ НИЈЕ АУТСАЈДЕР

Приступање секти не указује на нечију грешку, ману или слаб карактер. Секта тражи најбоље квалитете и члан управо због њих бива врбован.  

Ваш потомак је жртва сопственог идеализма и жеље за променом у споју са процесом секташке индоктринације. Такође, на путу опоравка вашег сина или кћерке, битно је схватити да су слабости, страхови, несигурност, осећање кривице, подстицани и гајени да би секта развила зависност и уништила слободну вољу појединаца.  

Зато не приписујте деци особине као што су незрелост, слабост, наивност или можда злоба.

  • ВАШЕ ДЕТЕ НИЈЕ БОЛЕСНО, ОНО ЈЕ САМО ВИШЕ НЕГО ШТО ЈЕ УОБИЧАЈЕНО РАЊИВО, ОСЕТЉИВО…

Разговор са бившим чланом, разоткривање и разобличавање методологије сектног и манипулативног деловања, пре свега контроле ума показали су се као најбољи лек за лагани повратак у нормални живот.  

Постоје дакако и ситуације које изискују додатну професионалну помоћ, психолошку или психијатријску, а која је можда била потребна и пре ступања у секту.

Стрпљење и подршка су оно најбоље што им ви можете пружити.

  • ПРЕОСЕТЉИВОСТ НА СОПСТВЕНА И ВАША ОСЕЋАЊА  

Код деце ће се вероватно, јављати многа снажна осећања која су подстакнута претходним тињајућим осећањем кривице и плаховитошћу због боравка у секти. Зато су они много осетљивији од осталих и знатно их је лакше повредити. То је период рањивости. И због тога нагласимо да ваш приступ мора бити благ и поступан.

  • ПОЈАВА РАСЕЈАНОСТИ – ЗБУЊЕНОСТИ

Расејаност се обично јавља приликом подсећања и реактивирања секташке индоктринације.

Збуњеност или дезоријентисаност може потицати или од потешкоћа при прилагођавању или од расејаности.

Већина бивших чланова пролази кроз ове фазе. Те промене слика или мисли у глави, обично нису озбиљне, будући да их је могуће превазићи краћим разговором или пребацивањем пажње на нешто друго. Дакле не треба се плашити разговора са дететом али то свакако чинити на јрдан приступачан начин.

Ово стање, обично, не указује на претњу за повратак у секту, али је свакако разлог за позорност. Свакако у вези тога, посаветујте се са стручним лицима јер они знају како се поступа у оваквим ситуацијама.

  • ПОВРЕМЕНА КОНФУЗНА И ДЕПРЕСИВНА СТАЊА

Понекад ће бивши члан деловати изгубљено Ван структуре секте, указао се празан простор. Неко време можда неће знати шта да раде са собом. Неки тада падају у наизглед безразложну депресију.

Ипак, будите присебни и свесни да они управо сада имају нове ослонце који им значе, а то сте пре свега ви као родитељи са свом вашом подршком и љубаљу. 

Такође важан и позитиван фактор јесте њихово сопствено откриће да су били злоупотребљени и обманути. Уз чињеницу да бол често за собом оставља осећај празнине и рањивости, некима је опет толико лакнуло што су изашли, те једва чекају да наставе живот и да га живе у неком другом амбијенту.

  • БИВШИ ЧЛАНОВИ ОТЕЖАНО ПРОЦЕЊУЈУ ПОЈАВЕ И ЉУДЕ ИЗ НЕПОСРЕДНЕ ОКОЛИНЕ – ПРИСУТНО ЈЕ НЕСНАЛАЖЕЊЕ У СТАРОМ “ПРЕДСЕКТАШКОМ” ОКРУЖЕЊУ

Самостално процењивање је отежано или чак често и не постоји због претходне деградације и подређености појединаца начину живота у секти.

Бившем члану, склапање нових пријатељстава, може ићи јако компликовано и то рецимо због стида. Најобичнији друштвени разговори могу представљати проблем. Ваше дете се опекло у животу, тако да је поновно успостављање поверења према људима, неретко заиста проблематично.  Са новим окружењем није једноставно комуницирати, а не дотицати се боравка у секти током разговора.

Начин вођења разговора „о себи“, ваш потомак би требало да „тренира“ са вама укућанима.  О сектним данима је тешко али је свакако нужно причати, јер такве ситуације неминовно следе и боље да се оваква „исповедна“ пракса увежба у породичном кругу.

Неки пут ако процењујете ризик избегните или одложите разговор по одређеној теми.

  • ПОМОЋИ ДЕТЕТУ У ИЗГРАДЊИ СОПСТВЕНЕ САМОСТАЛНОСТИ И УЛИВАЊЕ СИГУРНОСТИ

У секту се између осталог, неретко одлази из потребе да се избегне одговорност, односно ситуација када мора да се донесу тешке (кључне) животне одлуке. 

Значајан и често добитни адут секти, у процесу придобијања следбеника јесте у вештом и сугестивном ослобађању од одговорности новог члана. За све лоше ствари, неко други се проглашава кривим. Такође након уласка, уместо новопридошлог, секта о свему битном одлучује.

Због тога је повратнику из секте потребна подршка и вежба да и он сам почне да решава неке, у почетку наравно једноставне животне ситуације. Пожељно је да ваше дете које се вратило из секте прилагођено и поступно обавезујете, дајете му задатке, доводите га у ситуацију да сам одлучује. Временом би одлуке требало да буду сложеније. Радите са њим стрпљиво, пре свега циљу повратка самопоуздања. Корак по корак, све док не дођете до питања везаних за планове за будућност…. Тек тада се јасно и сликовито види како размишља и које су вредности важне вашем потомку.

  • ЖИВОТНЕ ВРЕДНОСТИ И ВЕРОВАЊА   

Оне ће, највероватније, бити крхке и неутврђене. Будите благи и не намећите своје. Потребно је неко време да би бивши члан стекао осећај за сопствене вредности, опажање и веровање. Над њим је секта имала јак утицај, намећући првенствено, свој систем вредности.

Родитељи са нарочито јаким идеолошким или са друге стране религиозним убећењима, морају бити јако опрезни и уздржани. Прерано етикетирање и сугерисање може бити штетно. Нека ваше дете, временом, само одлучи.

  • НАДОКНАЂИВАЊЕ ВРЕМЕНА тзв ПРЕСТИЗАЊЕ

Неки журе да надокнаде изгубљено време проведено у секти. Некад се тако улази у исхитреност, еуфоричност, а онда неминовно долази и до брзоплетости и чињења непотребних грешака па и преступа који прете да заврте нови круг фрустрација и створе пометњу која ситуацију може да искомпликује и врати уназад.   

  •   ПОТИСКУЈТЕ ОСВЕТНИЧКУ ЖЕЉУ ДЕТЕТА ДА СЕ ОБРАЧУНА СА СЕКТОМ

Многи бивши чланови се одлучују да отворено иступају или чак, и да помажу другима да се избаве из секте и то чине на један здрав начин.  

Многим бившим члановима је међутим потребан одрећени одмор, без претераног учешћа у планираним активностима. Не терајте бивше чланове секте да се по сваку цену одмах укључе у борбу против секти.

Потискујте антисектни фанатизам код детета

  • МОГУ СЕ ПОЈАВИТИ ТОТАЛИТАРНЕ ТЕЖЊЕ ТИПА „СВЕ ИЛИ НИШТА “

Они су живели у стању ума у коме се зло и добро одрећује поједностављено, као у бајкама, превише црно или бело.

Охрабрујте их при оваквом стању на смислено критичко размишљење и процењивање.

  • ОДНОСИ СА СУПРОТНОМ ПОЛОМ

  Чак и сама та тема може представљати проблем, па и трауму за бившег члана. Секте су и стању да смрве полност и интиму, прокламујући моралност и уздржавање али се тиме, у суштини, користе као средством контроле. Будући да већина култова третира сексуалну жељу као један од највећих табуа, јавља се нездрави остатак кривице коју бивши члан носи.

Многим родитељима је често тешко да разматрају полност, нарочито са одраслом децом. У овом случају, то ипак може користити.

Поновно успостављање здравих полних норми је можда пресудан моменат у процесу ресоцијализације. Уједно то може бити веома осетљив проблем и сматрамо неопходним, посаветовати се са стручњацима и пре отварања ове теме.   

  • ПРИЈАТЕЉИ

Овде имамо неколико могућих праваца комуникације.

Ранији пријатељи можда нису одрасли на исти начин као и бивши члан, али су узнапредовали у својим животима, остављајући бившег члана иза себе.

Одлазак у секте и излазак из ње доноси трауму, али и поучава. У таквој ситуацији може се зачућујуће сазрети. Пријатељи могу да не схвате природу искуства бившег члана култа. Неки ће „умрети од радозналости”; друге то неће много занимати.

Пријатељи су чувари сећања, успомена на предсекташке дане. Пријатељи могу одиграти значајну улогу да би се неко поново осетио човеком. Баш зато ви и овде морате бити присутни да се не би неком случајношћу појавио и неки „бивши пријатељ“, носилац ружних успомена, па да ствари крену нежељеним током. 

  • ГРАДИТЕ МОГУЋНОСТ ДА ПОЗОВЕТЕ ИЛИ СЕ ВИДИТЕ СА ДРУГИМ БИВШИМ ЧЛАНОВИМА 

 Размена искустава је веома битна. Веома је значајно имати неког ко вас разуме.

  • НЕ СТРАХУЈТЕ …

… ако ваше дете увиди неке корисне аспекте у вези са боравком у секти где су се могле десити многе занимљиве и позитивне ствари. Ту се, рецимо могу склопити многа пријатељства. Држите то на уму. Боље је у целости разумети доживљај, него претварати позитивне аспекте у негативне. Таква мера сувише наликује пракси секте.

  • ОСЕЋАЊЕ ДА ЈЕ ЖЕЉЕН И ПРИХВАЋЕН ОД СВОЈЕ ПОРОДИЦЕ, ПРАВА ЈЕ БЛАГОДАТ

Осећање даје жељен и прихваћен од своје породице, права је благодат. Благи разговори, шетње, заједничка окупљања, поводи, ручкови, трпезе…. то све може отупети жаоку осећања испразности. Важно је да се према свом детету односите као према одраслој особи, уз оправдане бриге, мисли и осећања. Хармонично комуницирање и промишљање је пресудно. Покушајте да схватите једни друге. Значајан је напор са обе стране. Разговарајте о породици. Делите све, мисли, осећања, наде и разочарања. Они треба да знају да сте и ви човек. Слушајте. Стварно их чујте.

ПРОПАТИЛИ СТЕ ЗБОГ ЗБОГ БОРАВАКА ВАШЕГ СИНА ИЛИ КЋЕРИ У СЕКТИ

 Можда сте претрпели велике муке и трошкове да бисте утицали на избављење. Битно је да због тих својих потешкоћа не гајите у себи озлојећеност. Они нису то учинили да би вас бацили у проблеме, чак ако се и чини да је тако. Ако је неопходно, пронаћите други одушак за такву озлојеђеност. Будућност вам може пружити шансу да то размотрите са вашим потомком. Вероватно сваки родитељ осећа неку кривицу за оно што се догодило. Није то ваша кривица. Задатак да се помогне бившем члану да се поврати изискује љубав, стрпљење, осећајност и разумевање. То ће се исплатити. *Крис Карсон, бивши члан Унификационе цркве.

Текст преузет из књиге Владимира Димитријевића „Православље и секте”, број 5. 26 – За портал Апологетско слово прилагодио и приредио Зоран Луковић*

ФОТОГРАФИЈА: pixabay

© 2026 Мисионарско одељење Архиепископије београдско-карловачке. Сва права задржана.

Последње објаве

Пратите нас

Јутјуб

Православна породица у окружењу друштвених мрежа

Препоручујемо: Интервју са проф. Кристофером Локвудом

Предавање (Тиват): Пред изазовом вештачке интелигенције

Проф. др Кајоко Јамасаки: Живот у Христу Јапанке Анастасије

Напад на православно хришћанство – одговор исламском вехабизму

Христос је дуга у облаку – православно суочавање са хомосексуализмом

Пријавите се својом е-адресом на нашу листу и примајте редовно новости о активностима Мисионарског одељења АЕМ.

Протопрезвитер-ставрофор Радивој Панић

Протопрезвитер-ставрофор Радивој Панић је координатор Одсека за парохијску мисију Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке. Рођен је 1. априла 1961. године у Новом Саду. Богословију је завршио у Сремским Карловцима 1981. године.

У периоду од 1986. до 1991. године био је ангажован као библиотекар на Православном богословском факултету у Београду.

У свештенички чин рукоположен је 1992. године. Своју пастирску службу започео је као парох у Косову Пољу, где је служио од 1992. до 2001. године. Након тога, од 2001. до 2009. године, био је парох при Храму Светог Александра Невског, а од 2009. године служи као парох при Храм Светог Саве. Своје богословске студије је завршио 2008. године, у време када је већ обављао парохијску свештеничку службу.

Посебно је ангажован у организовању поклоничких путовања на Косово и Метохију, као и у хуманитарном раду. Сарађује са организацијом „Наши Срби“ из Чикага (Our Serbs), кроз коју активно учествује у пружању помоћи српском народу у Србији и на Косову и Метохији, као и у подршци домаћим организацијама које делују у тим областима.

О. Радивој Панић важи за једног од најугледнијих свештеника Архиепископије београдско-карловачке.

Ненад Бадовинац

Зоран Луковић

Рођен 11. јуна 1961, одрастао и школовао се у Београду. Војни рок одслужио у Дивуљама код Сплита 1980/81.

Дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду 1988 год.

Мастер академске студије: Тероризам, организовани криминал и безбедност, при  Београдском универзитету завршио 2016 године одбраном рада: Верске секте као инструмент политичке радикализације. Добија звање Мастер менаџер Безбедности

Студије: Верске заједнице – иновације знања, завршио на Факултету политичких наука 2017.

Двогодишњи мастер програм Религија у друштву, култури и европским интеграцијама завршава 2022 године на Београдском универзитету и добија звање Мастер Религиолог.

У радном односу од студентских дана.

Прво запослење засновао 01.01.1984. у Народном позоришту, радећи као помоћно сценско-техничко лице (реквизитер, декоратер и статиста).

Од 1988, новинар по уговору, у редакцији Београдског ТВ програма у тиму Мирка Алвировића.

Запослио се у Министарству унутрашњих послова 1990, као инспектор-оперативац у Одељењу за крвне деликте београдске криминалистичке полиције. У истом својству провео 6 месеци у Призрену (1993/94).

Ангажован на пословима полиграфског испитивача у београдској криминалистичкој полицији од 1995. до 2011. године, након чега прелази у Управу за аналитику МУП-а, где децембра 2015. дочекује пензију.

Од средине осамдесетих година прошлог века, приватно и професионално прати појаве екстремизма, верског радикализма, сектног и манипулативног деловања и ангажује се у пружању помоћи жртвама и члановима њихових породица. По питањима из ових области сарађивао у више домаћих и страних часописа и одржао више стотина јавних наступа (јавна предавања, електронски медији… итд).

Активно учествовао на многим међународним и домаћим конференцијама и скуповима стручњака из области праћења сектног и манипулативног деловања, при чему се овде наводе оне најважније за последњих петнаестак година :

  • 2005 – Берлин – конференција: Присуство секти у Источној Европи; имао излагање на тему: Искуства МУП-а Србије у раду са сектама.

 

  • 2006 – Брисел – на челу делегације из Србије, која прва у региону преко удружења грађана ЦАС (Центар за антрополошке студије), постаје члан ФЕКРИС, европске федерације за праћење и документовање сектног и манипулативног деловања (FECRIS, Fédération Européenne des Centres de Recherche et d’Information sur le Sectarisme).
  • Oд 2006, готово редовно присутан на конференцијама ФЕКРИС: Брисел, Хамбург (2007), Софија (2007), Пиза (2008), Санкт Петерсбург (2009), Ријека (2009), Лондон (2010), Познањ и Варшава (2011), Софија (2013)…

 

  • 2007 Софија: У организацији бугарског Център за проучване на нови религиозни движения, присутан с радом   Људска права и секте у Србији;            

 

  • Исте 2007 године у Бриселу, постаје члан ICSA (америчко-канадска федерација – International Cultic Studies Associations) на годишњој међународној Конференцији, одржаној од 29. јуна до 01. јула, у оквиру које учествује с радом на тему: Society for Scientific Spirituality “SANATAN”: Doctrines, Terrorist Teachings, and Psycho-Manipulative Practices, аутори Зоран Д. Луковић и Андреј Р. Протић (објављен у научном Зборнику: The phenomenon of cults from a scientific perspective; ed. Piotr Tomasz Nowakowski, Maternus, 2007).

 

  • 2009 Санкт Петерсбург: У организацији руског Центра Религиоведческих исследований, на међународној конференцији FECRIS, одржаној 15 и 16. маја, учествовао са радом Cultic and Subversive Elements in Activities and Practices of Political Non-Governmental Organizations, аутори Зоран Д. Луковић и Андреј Р. Протић.

 

  • 2010 Београд: учествовао као координатор и предавач (две теме: Друштвено-историјски оквир Нових облика зависности и Неформалне групе младих и сектно деловање), на Семинару стручног усавршавања за просветне раднике, који је Завод за унапређење образовања и васпитања акредитовао као обавезан (објављен у „Каталогу програма стручног усавршавања запослених у образовању за школску 2009/2010“, под бр. 540 и називом: „Нови облици зависности и савремени комуникациони системи“). Семинар је 27.05.2010. године, у просторијама Скупштине града Београда био одржан уз подршку Секретаријата за образовање града Београда, а у извођењу НВО Центар за антрополошке студије.

 

  • 2010 Лондон, LSE, учешће на конференцији Cults and crime; презентација на тему
    New experiences of the Ministry of the Interior of Serbia in working with sects.

 

  • 2011 Познањ и Варшава (05-07. маја 2011): конференције на тему Systematic abuse in cults: testimonies and evidence, у организацији FECRIS i RORIJ (Ruch Obrony Rodziny i Jednostki), уз подршку College of Education and Administration in Poznan; учествовао са радом на тему Methods of Cult Indoctrination in Serbian Extremist Political Groups.

 

  • Од 2008-2017, након иницијативе великодостојника Кипарске православне Цркве да се на међународном плану формира посебна, Међународна мрежа представника православних држава и помесних Цркава (2007 г.), већ следеће 2008.године, кренуло се са непосредном разменом искустава, као и са сталним сусретима. Са благословом епископа јегарског, потом митрополита загребачко-љубљанског, а данас патријарха српског др Порфирија, аутор учествовао са радовима, као и у раду стручних и извршних органа ове православне мреже и то на: Кипру (2008), Русији (2009, 2014), Бугарској (2010, 2013, 2016), Грчкој (2011), Србији (2012), Словенији (2015) и Пољској (2017),

 

  • 2013 Београд: у мају учествовао у целодневном стручном Семинару о безбедносно интересантним аспектима сектног и манипулативног деловања, у организацији Безбедносно-информативне агенције (за раднике из оперативног састава), са презентацијом на тему Измештени систем вредности као последица сектног деловања.

 

  • 2013-2017 Загреб: Пасторални институт и Провинција светог Јеронима, фрањеваца конвентуалаца, оранизатор је више конференције из предметне тематике. Аутор сарађује и непосредно учествује, са радовима: Појединац као носилац култног деловања, Ритуални и култни злочини и карактеристике њихових извршилаца, Утицај култних елемената на систем вредности појединаца и Има ли култног деловања без групе.

 

  • 2018 Сребрно језеро, 27 и 28 април; у оквиру Међународне научне конференције, „Традиционална и нова религиозност – прошлост и будућност“, у организацији Института друштвених наука, 27 и 28 априла 2018 године, учествовао са радом: Псеудохиндуистички радикализам у Србији – случај Санатан.

 

  • 2022 Марсеј 24 и 25 март, конференција ФЕКРИС Секташке злоупотребе у области здравства: FECRIS conference: Les derives sectaires dans le domaine de la sante

 

  • 1996-2024 Више стотина, предавања, трибина, јавних и медијских наступа у Србији и иностранству.

 

Презвитер др Оливер Суботић

Презвитер Оливер Суботић је рођен 24. фебруара 1977. године у Новој Вароши (Србија). У родном граду је завршио основну школу и гимназију (природно-математички смер). Дипломирао је на Одсеку за информационе технологије Факултета организационих наука у Београду (2004) и на општем смеру Православног богословског факултета (2005), који је упоредо студирао. Магистрирао је на Православном богословском факултету (2008), а доктори-

рао на Катедри за социологију Филозофског факултета Универзитета у Београду (2011).

Током основних студија две године је радио на Вишој електротехничкој школи у Београду, у својству стручног сарадника на предметима Компјутерска графика и Компјутерска анимација. После окончања студија информатике радио је на Православном богословском факултету у Београду као стручни сарадник на информационим делатностима у оквиру Информационо-документационог центра. Верску наставу је две године предавао у Деветој београдској гимназији (2007–2009) и у Рачунарској гимназији (2009) у Београду.

У чин ђакона је рукоположен 22. јануара 2008. године у Српској Патријаршији у Београду од стране митрополита црногорско-приморског Амфилохија и постављен на службу у храм Вазнесења Господњег у Жаркову (Београд). У чин презвитера је рукоположен на Богојављење 2011. године од стране патријарха српског Иринеја и постављен за пароха новоосноване пете жарковачке парохије, на којој је службовао девет година. Од 2020. године, одлуком патријарха Иринеја, постављен је на другу парохију при храму Светог Александра Невског у Београду.

Од стране Светог Архијерејског Синода СПЦ је крајем 2007. године постављен за главног и одговорног уредника часописа Православни мисионар, званичног мисионарског гласила за младе, који је уређивао пуних 16 година. Један краћи период је био и вршилац дужности председника Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке (2008). Као стални члан Катихетског одбора Архиепископије био је задужен за унапређење квалитета верске наставе у београдским гимназијама (2008–2014). Оснивањем Центра за проучавање и употребу савремених технологија при Архиепископији београдско-карловачкој постављен је за његовог првог управника (2008) и на том месту је остао пошто је Центар пребачен под директну синодску управу (2011–2015). По оснивању Мисионарског одељења СПЦ (2014) постављен је на место заменика мандатног члана Светог Архијерејског Синода који је задужен за праћење рада тог синодалног мисионарског тела. С обзиром на искуство које је у младости имао у борилачким вештинама, непосредно по покретању синодског Програма духовног вођења тренера борилачких вештина (2016) именован је, уз чувеног карате мајстора протојереја-ставрофора Војислава Билбију, за координатора тог пројекта. У прелазном периоду, до избора новог српског патријарха, вршио је дужност главног и одговорног уредника Информативне службе СПЦ (2020–2021).

Учествовао је на више десетина стручних скупова, конференција, трибина и округлих столова одржаних у земљи и иностранству на теме односа православног хришћанства према феноменима информационих технологија, мас-медија и глобализације. У неколико наврата је био званични представник СПЦ при иницијативама од ширег друштвеног значаја које су се односиле на употребу савремених информационо-комуникационих технологија.

Непосредно по оснивању Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке, одлуком Његове Светости, Патријарха српског Г. Порфирија, постављен је за његовог првог управника.

Објавио је 13 књига.

Благословом Божијим, са супругом Мирјаном има троје деце: Нину, Саву и Николу.

Ђакон др Александар Милојкоов

Ђакон др Александар Милојков је православни доктор теологије. Докторирао је у области патрологије на тему „Личност и суштина у тријадологији Светог Григорија Богослова и Светог Августина“ на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, на којем је претходно завршио основне и мастер студије теологије. Био је студент генерације на поменутом факултету, а у току студија, због изузетног успеха, више пута је награђиван и био је стипендиста Министарства вера Владе Републике Србије.

Верску наставу у Земунској гимназији предаје од 2010. године. У периоду од 2021. до 2024. године обављао је дужност координатора у Одбору за верску наставу

Архиепископије београдско-карловачке. Од 2024. године, Одлуком Светог архијерејског синода СПЦ, постављен је за уредника Православног мисионара – часописа за који је без прекида писао веома запажене чланке, почев од 2008. године. Аутор је четири књиге, од којих су три православна катихизиса за средње школе и гимназије (у употреби за православну верску наставу у средњим школама и гимназијама у Републици Хрватској), десетак научних радова, који су објављени у релевантним научним часописима и преко стотину теолошких есеја, објављених у различитим часописима, претежно у Православном мисионару. Активно ради на преводу списа Светих Отаца са латинског језика (Светог Августина и других западних Отаца). Један је од водећих српских стручњака за богословље Светог Августина Ипонског. Често је присутан у медијима, штампаним, електронским, радију и телевизији, на којима говори на различите црквене, просветне и теолошке теме.

Као ђакон служи у храму Вазнесења Господњег у центру Београда од 2023. године. Ожењен је супругом Соњом и отац је две кћерке, Јелене и Марије, са којима живи у Београду.

Протопрезвитер-ставрофор Вајо Јовић

Протопрезвитер-ставрофор Вајо Јовић рођен 1956 године у Угљевику, Српска.

Свештеник у Загребу и секретар Епархијског управног одбора Митрополије загребачко-љубљанске од 1979 године.
Из Загреба опслуживао мисионарску парохију у Марибору.
Парох при храму Светог Александра Невског у Београду од 1991. године.
Од 2000. године Старешина истог храма и управник Православне мисионарске школе све до одласка у мировину 2023. године.

Четрдесет и две године свештеничке службе карактерише интензивно бављење мисионарским радом.

Добитник ордена Светог Саве трећег степена.