Зборник радова о злочинима у Бачкој 1941 – 1944. године

*Текст је објављен у часопису Виноград Господњи (Успенски број, 2025), стр. 28-29.

(Злочини у Бачкој 1941 – 1944. године, уредници Слободан Бјелица и Предраг Вајагић, Епархија бачка, Нови Сад 2024, 282 стр.)

Следујући потреби за неговањем културе сећања, са благословом Високопреосвећеног владике Иринеја, 30. септембра и 1. октобра 2023. године, у Историјском архиву Града Новог Сада и у дворани Светосавског дома у Чуругу, одржан је дводневни научни скуп на ком су своје реферате поднели признати делатници из области историје, теологије, права, историје, културе, уметности, архивистике и сродних научних дисциплина. Ново издање Епархије бачке, под називом Злочини у Бачкој 1941 – 1944. године, садржи радове учесникâ наведеног научног скупа, као и беседу протојереја-ставрофора Бранка Ћурчина, коју је произнео на почетку другог дана научног скупа, а која својим садржајем представља својеврсни увод у садржај књиге. 

Књига је објављена у издању Епархије бачке (Црквене општине новосадске и Црквене општине чурушке), Центра за историјска истраживања Одсека за историју Философског факултета Универзитета у Новом Саду, као и Друштва наставникâ историје из Бачке Паланке. 

Из садржаја зборника радова можемо видети да је циљ научног скупа био да се интердисциплинарно проуче злочини који су почињени на територији Бачке током Другог светског рата, са посебним освртом на страдање Српске Православне Цркве, чиме је дат допринос ширем и свеобухватнијем проучавању Погрома у Бачкој у периоду 1941 – 1944. године. Зборник садржи седамнаест радова, који се, по свом садржају и приступу, могу разврстати у неколико различитих целина. 

Прва целина садржи радове у којима се говори о узроку почињених злочина и страдању Срба у Новом Саду и Бођанима, колонизованих добровољаца српске војске у Великом рату, као и о страдању Јевреја у Црвенки. Друга група текстова доноси извештаје у вези са почињеним злочинима окупаторâ на простору данашње Војводине, као и о болној судбини једне јеврејске породице у Другом светском рату. Међу наведеним извештајима се налази и извештај који је Светом Архијерејском Синоду Српске Православне Цркве упутио тадашњи игуман Световаведењске обитељи у Бођанима, потоњи епископ осечкопољски и барањски Лукијан, који је, на основу манастирског летописа, упознао чланове Светог Архијерејског Синода са детаљима злочина у манастиру Бођанима на васкршње празнике 1941. године. У овом поглављу налазимо и податке о страдању Епархије бачке, односно о људским и материјалним губицама, и то на основу извештајâ црквених општина и парохијâ од 1941. до 1944. године. Уочавамо пажљиво подељене целине у којима су донета сведочанства о страдању цивилног становништва – од многобројних угледних личности из различитих сфера живота, до свештенства, које је, без икакве сумње, поднело највећу жртву, неодступно стојећи пред својим народом и у најтежим временима као што је био наведени период. Ову групу текстова посебно употпуњује тема правних аспеката у вези са почињеним ратним злочинима у Бачкој. 

Рекли бисмо да централни део ове књиге представља трећа група радова у којима се говори о мучеништву за веру и исповедништву светог Иринеја, епископа бачког, и светих мученика бачких. Ово поглавље упознаје читаоце са етосом светих мученика, њиховим свештеним споменима и хеортолошким значајем. Посебну драгоценост овог дела књиге представљају извори на основу којих је свети Иринеј, епископ бачки, исповедник вере, разумевао и тумачио мучеништво за веру, као и сведочанства из којих се јасно уочава светитељева спремност да пред повереним му клиром и верним народом као учитељ казује о мучеништву, притом бивајући и сâм спреман да мученички пострада, знајући да су мученици истински победоносци у Христу. Поред тога, у појединим радовима трећег дела књиге запажамо истицање значаја литургијског поштовања светих мученика пострадалих на простору српских земаља. 

Летописи представљају драгоцене историјске изворе. Садржај књиге садржи анализе летописâ православних храмова Епархије бачке, са посебним нагласком на Саборном, Успенском и Алмашком храму у Новом Саду. Будући да су у сачуваним летописима наведених храмова описана масовна страдања и појединачна убиства, са навођењем детаљних описа извршења, местом извршења и личним подацима страдалникâ, ови летописи доносе релевантна сведочанства за подробније истраживање и приказивање праве слике Погрома у Бачкој, који се у научним радовима често поистовећује са геноцидом.

Ово ново издање у виду зборника указује на плодотворност повезаности црквених и научних установа на пољу истраживања, чији циљ је трасирање пута културе сећања. Области које су обухваћене у овом зборнику, као што су историја, историја Цркве, теологија, право, наука о књижевности, историја уметности, архивистика, музеологија, али и све друге сродне и блиске области и научне дисциплине, дају велики допринос свеобухватном проучавању Погрома у Бачкој у периоду 1941 – 1944. године, а самим тим и неговању културе сећања.

ПИШЕ: Катихета Бранислав Илић, уредник портала „Кинонија“

© 2025 Мисионарско одељење Архиепископије београдско-карловачке. Сва права задржана.

Последње објаве

Пратите нас

Јутјуб

Предавање: „Шта је ‘информациони пост’ и зашто нам је данас потребан?”

Православље и млади – др Влајко Пановић: „Како одгајати аутентично, а не copy-paste дете“

Катихета Бранислав Илић: Ко су анђели и зашто их славимо?

Зашто је „New age“ опасан?

Панел дискусија – „Употреба вештачке интелигенције у мисији Цркве – где су црвене линије?“

Употреба вештачке интелигенције у мисији Цркве – где су „црвене“ линије?

Пријавите се својом е-адресом на нашу листу и примајте редовно новости о активностима Мисионарског одељења АЕМ.

Ненад Бадовинац

Зоран Луковић

Рођен 11. јуна 1961, одрастао и школовао се у Београду. Војни рок одслужио у Дивуљама код Сплита 1980/81.

Дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду 1988 год.

Мастер академске студије: Тероризам, организовани криминал и безбедност, при  Београдском универзитету завршио 2016 године одбраном рада: Верске секте као инструмент политичке радикализације. Добија звање Мастер менаџер Безбедности

Студије: Верске заједнице – иновације знања, завршио на Факултету политичких наука 2017.

Двогодишњи мастер програм Религија у друштву, култури и европским интеграцијама завршава 2022 године на Београдском универзитету и добија звање Мастер Религиолог.

У радном односу од студентских дана.

Прво запослење засновао 01.01.1984. у Народном позоришту, радећи као помоћно сценско-техничко лице (реквизитер, декоратер и статиста).

Од 1988, новинар по уговору, у редакцији Београдског ТВ програма у тиму Мирка Алвировића.

Запослио се у Министарству унутрашњих послова 1990, као инспектор-оперативац у Одељењу за крвне деликте београдске криминалистичке полиције. У истом својству провео 6 месеци у Призрену (1993/94).

Ангажован на пословима полиграфског испитивача у београдској криминалистичкој полицији од 1995. до 2011. године, након чега прелази у Управу за аналитику МУП-а, где децембра 2015. дочекује пензију.

Од средине осамдесетих година прошлог века, приватно и професионално прати појаве екстремизма, верског радикализма, сектног и манипулативног деловања и ангажује се у пружању помоћи жртвама и члановима њихових породица. По питањима из ових области сарађивао у више домаћих и страних часописа и одржао више стотина јавних наступа (јавна предавања, електронски медији… итд).

Активно учествовао на многим међународним и домаћим конференцијама и скуповима стручњака из области праћења сектног и манипулативног деловања, при чему се овде наводе оне најважније за последњих петнаестак година :

  • 2005 – Берлин – конференција: Присуство секти у Источној Европи; имао излагање на тему: Искуства МУП-а Србије у раду са сектама.

 

  • 2006 – Брисел – на челу делегације из Србије, која прва у региону преко удружења грађана ЦАС (Центар за антрополошке студије), постаје члан ФЕКРИС, европске федерације за праћење и документовање сектног и манипулативног деловања (FECRIS, Fédération Européenne des Centres de Recherche et d’Information sur le Sectarisme).
  • Oд 2006, готово редовно присутан на конференцијама ФЕКРИС: Брисел, Хамбург (2007), Софија (2007), Пиза (2008), Санкт Петерсбург (2009), Ријека (2009), Лондон (2010), Познањ и Варшава (2011), Софија (2013)…

 

  • 2007 Софија: У организацији бугарског Център за проучване на нови религиозни движения, присутан с радом   Људска права и секте у Србији;            

 

  • Исте 2007 године у Бриселу, постаје члан ICSA (америчко-канадска федерација – International Cultic Studies Associations) на годишњој међународној Конференцији, одржаној од 29. јуна до 01. јула, у оквиру које учествује с радом на тему: Society for Scientific Spirituality “SANATAN”: Doctrines, Terrorist Teachings, and Psycho-Manipulative Practices, аутори Зоран Д. Луковић и Андреј Р. Протић (објављен у научном Зборнику: The phenomenon of cults from a scientific perspective; ed. Piotr Tomasz Nowakowski, Maternus, 2007).

 

  • 2009 Санкт Петерсбург: У организацији руског Центра Религиоведческих исследований, на међународној конференцији FECRIS, одржаној 15 и 16. маја, учествовао са радом Cultic and Subversive Elements in Activities and Practices of Political Non-Governmental Organizations, аутори Зоран Д. Луковић и Андреј Р. Протић.

 

  • 2010 Београд: учествовао као координатор и предавач (две теме: Друштвено-историјски оквир Нових облика зависности и Неформалне групе младих и сектно деловање), на Семинару стручног усавршавања за просветне раднике, који је Завод за унапређење образовања и васпитања акредитовао као обавезан (објављен у „Каталогу програма стручног усавршавања запослених у образовању за школску 2009/2010“, под бр. 540 и називом: „Нови облици зависности и савремени комуникациони системи“). Семинар је 27.05.2010. године, у просторијама Скупштине града Београда био одржан уз подршку Секретаријата за образовање града Београда, а у извођењу НВО Центар за антрополошке студије.

 

  • 2010 Лондон, LSE, учешће на конференцији Cults and crime; презентација на тему
    New experiences of the Ministry of the Interior of Serbia in working with sects.

 

  • 2011 Познањ и Варшава (05-07. маја 2011): конференције на тему Systematic abuse in cults: testimonies and evidence, у организацији FECRIS i RORIJ (Ruch Obrony Rodziny i Jednostki), уз подршку College of Education and Administration in Poznan; учествовао са радом на тему Methods of Cult Indoctrination in Serbian Extremist Political Groups.

 

  • Од 2008-2017, након иницијативе великодостојника Кипарске православне Цркве да се на међународном плану формира посебна, Међународна мрежа представника православних држава и помесних Цркава (2007 г.), већ следеће 2008.године, кренуло се са непосредном разменом искустава, као и са сталним сусретима. Са благословом епископа јегарског, потом митрополита загребачко-љубљанског, а данас патријарха српског др Порфирија, аутор учествовао са радовима, као и у раду стручних и извршних органа ове православне мреже и то на: Кипру (2008), Русији (2009, 2014), Бугарској (2010, 2013, 2016), Грчкој (2011), Србији (2012), Словенији (2015) и Пољској (2017),

 

  • 2013 Београд: у мају учествовао у целодневном стручном Семинару о безбедносно интересантним аспектима сектног и манипулативног деловања, у организацији Безбедносно-информативне агенције (за раднике из оперативног састава), са презентацијом на тему Измештени систем вредности као последица сектног деловања.

 

  • 2013-2017 Загреб: Пасторални институт и Провинција светог Јеронима, фрањеваца конвентуалаца, оранизатор је више конференције из предметне тематике. Аутор сарађује и непосредно учествује, са радовима: Појединац као носилац култног деловања, Ритуални и култни злочини и карактеристике њихових извршилаца, Утицај култних елемената на систем вредности појединаца и Има ли култног деловања без групе.

 

  • 2018 Сребрно језеро, 27 и 28 април; у оквиру Међународне научне конференције, „Традиционална и нова религиозност – прошлост и будућност“, у организацији Института друштвених наука, 27 и 28 априла 2018 године, учествовао са радом: Псеудохиндуистички радикализам у Србији – случај Санатан.

 

  • 2022 Марсеј 24 и 25 март, конференција ФЕКРИС Секташке злоупотребе у области здравства: FECRIS conference: Les derives sectaires dans le domaine de la sante

 

  • 1996-2024 Више стотина, предавања, трибина, јавних и медијских наступа у Србији и иностранству.

 

Презвитер др Оливер Суботић

Презвитер Оливер Суботић је рођен 24. фебруара 1977. године у Новој Вароши (Србија). У родном граду је завршио основну школу и гимназију (природно-математички смер). Дипломирао је на Одсеку за информационе технологије Факултета организационих наука у Београду (2004) и на општем смеру Православног богословског факултета (2005), који је упоредо студирао. Магистрирао је на Православном богословском факултету (2008), а доктори-

рао на Катедри за социологију Филозофског факултета Универзитета у Београду (2011).

Током основних студија две године је радио на Вишој електротехничкој школи у Београду, у својству стручног сарадника на предметима Компјутерска графика и Компјутерска анимација. После окончања студија информатике радио је на Православном богословском факултету у Београду као стручни сарадник на информационим делатностима у оквиру Информационо-документационог центра. Верску наставу је две године предавао у Деветој београдској гимназији (2007–2009) и у Рачунарској гимназији (2009) у Београду.

У чин ђакона је рукоположен 22. јануара 2008. године у Српској Патријаршији у Београду од стране митрополита црногорско-приморског Амфилохија и постављен на службу у храм Вазнесења Господњег у Жаркову (Београд). У чин презвитера је рукоположен на Богојављење 2011. године од стране патријарха српског Иринеја и постављен за пароха новоосноване пете жарковачке парохије, на којој је службовао девет година. Од 2020. године, одлуком патријарха Иринеја, постављен је на другу парохију при храму Светог Александра Невског у Београду.

Од стране Светог Архијерејског Синода СПЦ је крајем 2007. године постављен за главног и одговорног уредника часописа Православни мисионар, званичног мисионарског гласила за младе, који је уређивао пуних 16 година. Један краћи период је био и вршилац дужности председника Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке (2008). Као стални члан Катихетског одбора Архиепископије био је задужен за унапређење квалитета верске наставе у београдским гимназијама (2008–2014). Оснивањем Центра за проучавање и употребу савремених технологија при Архиепископији београдско-карловачкој постављен је за његовог првог управника (2008) и на том месту је остао пошто је Центар пребачен под директну синодску управу (2011–2015). По оснивању Мисионарског одељења СПЦ (2014) постављен је на место заменика мандатног члана Светог Архијерејског Синода који је задужен за праћење рада тог синодалног мисионарског тела. С обзиром на искуство које је у младости имао у борилачким вештинама, непосредно по покретању синодског Програма духовног вођења тренера борилачких вештина (2016) именован је, уз чувеног карате мајстора протојереја-ставрофора Војислава Билбију, за координатора тог пројекта. У прелазном периоду, до избора новог српског патријарха, вршио је дужност главног и одговорног уредника Информативне службе СПЦ (2020–2021).

Учествовао је на више десетина стручних скупова, конференција, трибина и округлих столова одржаних у земљи и иностранству на теме односа православног хришћанства према феноменима информационих технологија, мас-медија и глобализације. У неколико наврата је био званични представник СПЦ при иницијативама од ширег друштвеног значаја које су се односиле на употребу савремених информационо-комуникационих технологија.

Непосредно по оснивању Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке, одлуком Његове Светости, Патријарха српског Г. Порфирија, постављен је за његовог првог управника.

Објавио је 13 књига.

Благословом Божијим, са супругом Мирјаном има троје деце: Нину, Саву и Николу.

Ђакон др Александар Милојкоов

Ђакон др Александар Милојков је православни доктор теологије. Докторирао је у области патрологије на тему „Личност и суштина у тријадологији Светог Григорија Богослова и Светог Августина“ на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, на којем је претходно завршио основне и мастер студије теологије. Био је студент генерације на поменутом факултету, а у току студија, због изузетног успеха, више пута је награђиван и био је стипендиста Министарства вера Владе Републике Србије.

Верску наставу у Земунској гимназији предаје од 2010. године. У периоду од 2021. до 2024. године обављао је дужност координатора у Одбору за верску наставу

Архиепископије београдско-карловачке. Од 2024. године, Одлуком Светог архијерејског синода СПЦ, постављен је за уредника Православног мисионара – часописа за који је без прекида писао веома запажене чланке, почев од 2008. године. Аутор је четири књиге, од којих су три православна катихизиса за средње школе и гимназије (у употреби за православну верску наставу у средњим школама и гимназијама у Републици Хрватској), десетак научних радова, који су објављени у релевантним научним часописима и преко стотину теолошких есеја, објављених у различитим часописима, претежно у Православном мисионару. Активно ради на преводу списа Светих Отаца са латинског језика (Светог Августина и других западних Отаца). Један је од водећих српских стручњака за богословље Светог Августина Ипонског. Често је присутан у медијима, штампаним, електронским, радију и телевизији, на којима говори на различите црквене, просветне и теолошке теме.

Као ђакон служи у храму Вазнесења Господњег у центру Београда од 2023. године. Ожењен је супругом Соњом и отац је две кћерке, Јелене и Марије, са којима живи у Београду.

Протопрезвитер-ставрофор Вајо Јовић

Протопрезвитер-ставрофор Вајо Јовић рођен 1956 године у Угљевику, Српска.

Свештеник у Загребу и секретар Епархијског управног одбора Митрополије загребачко-љубљанске од 1979 године.
Из Загреба опслуживао мисионарску парохију у Марибору.
Парох при храму Светог Александра Невског у Београду од 1991. године.
Од 2000. године Старешина истог храма и управник Православне мисионарске школе све до одласка у мировину 2023. године.

Четрдесет и две године свештеничке службе карактерише интензивно бављење мисионарским радом.

Добитник ордена Светог Саве трећег степена.