У овом, као и есејима који буду писани у наставку, покушаћемо указати на неке акценте који се везују за деловање савремених секти и култова.
Премда је тема секти и култова адут-рубрика српских медија, област на коју се рачуна (додуше најчешће када гледаност јењава), сматрамо да је много тога прескоченог да се каже или је нетачно и претенциозмо речено искључиво у циљу подизања рејтинга гледаности односно шера. Рекло би се да не постоји истраживачкo поље које је у информативном смислу више контраиндиковано. Висока временска заступљеност предметне тематике у медијском простору, на нажалост, исходовала је испод просечним резултатима и ефектима јер су потребни одговори најчешће изостајали. То се види по питањима, тезама, дилемама и дискусијама које се годинама небројено пута на готово идентичан начин понављају.
Морамо овде бити одређени и нагласити да смо се у покушају објашњења разлога бављења и проучавања савремених секти и култова водили оним проблемским тачкама које су биле најчешће повод недоумицама, изазивале конфузију, неретко доводиле до тензија, па и страха у широј заједници.
У овој анализи, ми ћемо се користити искуствима из непосредних сусрета са жртвама сектног и манипулативног (СиМ) деловања који су се обратили за помоћ Православном пастирском саветодавном центру Архиепископије београдско-карловачке, МУП-у Србије, детективским агенцијама, а такође сазнањима проистеклим из сарадње и кореспонденције са колегама из иностранства. Свакако ћемо се користити и запажањима и сведочанствима из контаката са круговима непосредно заинтересованим за ову проблематику (педагошки, здравствени, црквени, безбедносни … )
Дакле зашто истражујемо секте и култове, зашто причамо о њима, какав је то проблем, зашто у целом свету постоје тимови који се баве сектама, шта је при томе свему предмет наше пажње… ???
Сматрамо да је за почетак непоходно направити једну важну дистинкцију.
У ширем смислу посматрано, можемо препознати бројне друштвене, политичке и верске активизме који су се из своје идеолошке или доктринарне матице издвојили следивши неки свој алтернативни концепт. Такође, могли бисмо се сусрести и са групацијама окупљеним око посебне, авангардне идеје, фундамента или тумачења харизматског идеолога (лидера). Самим тим они нису и не морају да буду извори друштвених немира и потреса, нити се може рећи да било кога директно и/или плански угрожавају. Дакле, то што се неко удружио у оквиру неке своје и засебне идејне платформе није само по себи повод и разлог за узбуну. Када је то транспарентни израз или став групе људи које је окупио систем вредности којег деле, онда говоримо о легитимном изразу права на мишљење, веровање, различитост и удруживање …
Такве заједнице најчешће не ремете јавни поредак, не чине прекршаје или кривична дела, па онда, следствено томе нису објект праћења и поље изучавања посебно обучених, мултидисциплинарних тимова, чије постојање и функционисање подразумева друштвену опасност[1].
Њихов рад, јесте и може да буде предмет редовног, превасходно феноменолошког проучавања стручњака из академских кругова: философа, социолога, политиколога, богослова, теоретичара културе, уметничких критичара, као и медијских аналитичара
Последњих 70-так година међутим, догодиле су се широм света многе немиле сцене које се везују за деловање разних духовних, религијских, терапијских, идеолошких, па и милитантних…. покрета или појединаца који су иницијално били промотери доктрине њима предодређеног и само њима познатог пута ка обожењу, ослобођењу, спасењу, исцељењу… на који начин су привукли бројне следбенике…… Као последица њихове мисије, догодиле су се масовне трагедије (убиства и самоубиства), акти тероризма, сексуално искоришћавање, трговина децом, оружјем, али и породичне и личне трагедије (Србија) … Све то је побудило и подигло друштвену и државну позорност до нивоа безбедносних изазова и претњи. Увидело се да чланство фанатизовано прихвата доктрину ових организација и некритички доследно следи задате праксе и обреде, наложене од вођства. У њиховом деловању препознали су се елементи фундаментализма, радикализма и екстремизма. Такође учења су им углавном синкретистичка, прилагођена интересима или потекла из „визије“ вође. У њима има елемената многих старих, као и нових веровања, религијских традиција, магије, езотерије, а такође и надритерапије, псеудонауке …. Схватило се да оне више нису структуре само верског карактера и самим тим да оне нису искључиви проблем помесних верских заједница него и друштва у целини….
Суочивши се са новим тенденцијама, стручњаци из света покушавају да их поставе у одговарајући појмовни оквир. Тако ће се њима, у зависности од аутора, додељивати различита имена: нови религијски покрет, деноминација, параверска организација, мала верска заједница, следба, нови алтернативни религијски покрет, заједница духовности Новог доба, секција, гуру-покрет …
Ипак ове организације су дефинитивно, најчешће ословљаване као секте и култови, (често са временском одредницом Ново доба), код којих уочавамо следеће битне елементе:
Манипулативност, као средство, метод и начин придобијања и задржавања чланова.
Тоталитаризам, као начин унутрашњег организовања и управљања.
Деструктивност, као резултат, односно последица коју секта (култ) својим деловањем проузрокује по појединца и друштво.
Дакле секте (култови) су деструктивне у свом деловању, тоталитарне по свом карактеру и манипулативне по својој тактици.
Штетне, безбедносно интересантне и друштвено опасне последице поступања, сматрамо њиховим превасходним обележјем, а уједно разлогом, поводом и смислом изучавања ….
Подвуцимо још једном да предмет наше пажње нису сама по себи, удружења грађана, комуне и пројекти, промотери духовне, културне или вредносне алтернативе, авангарде или идеологије.
Предмет нашег изучавања јесу манипулативни, тоталитарни и деструктивни, тимови, заједнице, мреже и покрети, које најчешће, како у свету тако и у нас ословљавамо као секте и култови или још прецизније деструктивне секте и култови[2].
Овде ћемо представити идеално типске карактеристике које се управо везују за манипулативност, тоталитаризам и деструктивност.
Манипулативност (преварност) секти и култова
Манипулативност је метод којим секта коришћењем различитих облика психолошке и социјалне манипулације придобија, задржава, контролише, експлоатише (радно и економски) чланове у својим редовима и утиче на одлуке без њихове пуне свести о томе. Манипулативност подразумева:
1. „Бомбардовање љубављу“ – ради се претераним изразима добродошлице, ласкању и истицању да је нови члан предузео „најважнији“ корак у животу. Циљ је да се придошли осећа прихваћено, одушевљено и усхићено, како би му опала пажња, елиминисала свака позорност и промишљена сумња.
2. Лажно представљање – новом члану се на почетку боравка прикривају комплетно учење и прави циљеви организације.
3. Постепена индоктринација – недавно пристигли се лагано уводи у доктрину (метода „куване жабе“)
4. Искоришћавање стања незнања или рањивости следбеника – Приликом доласка и егзалтираног дочека, новопридошли се најчешће поверава у новој средини… Говори о некој својој дугогодишњој или тренутној кризи тј. осећању: самоће, бескорисности, психичкој пољуљаности, болести,.., не слутећи да је тако можда сам створио „уцењивачки“ капацитет за вођство секте које од сада може све јер зна његову прошлост, слабе тачке и јер му је „помогло када ми је било најтеже“,
5. Емоционална уцена и изазивање осећаја кривице – „новајлија“ се све чешће подсећа на „грехе“ из предсекташког живота и све интензивније суочава са „немарним“ и „недоличним“ односом према обавезама откако је у заједници
6. Селективно давање информација је поступак са чланством у свим фазама боравка у секти.
7.Злоупотреба религијских (духовних) или научних појмова – теологија или наука се искривљују како би се прилагодиле визији вође, оправдало учење секте и поспешила послушност и потчињеност чланства секте.
Тоталитаризам у сектама и култовима
Тоталитаризам означава да група тежи потпуној контроли над животом појединца — не само над спољашњим понашањем, већ и над мислима, осећањима и уверењима. У таквим заједницама, дакле, циљ није само ширење веровања, већ потпуна контрола над мишљењем, осећањима и понашањем чланова, како би они постали зависни од групе и лидера. Карактеристике су:
1. Култ личности – ултимативно је присутно апсолутно обожавање вође или „гуруа“, који се сматра непогрешивим и божански надахнутим. Критика вође се сматра издајом. Смена вође је практично немогућа. Он остаје лидер до смрти или насилног уклањања.
2. Идеолошка искључивост – група тврди да поседује једину истину и да је спасење или испуњење могуће само унутар ње.
3. Потпуна контрола над информацијама – Члановима је дозвољено да читају, слушају или гледају само материјале које група одобри. Критичко мишљење се гуши. Спољни извори информисања су потпуно затворени.
4. Захтев за потпуном послушношћу – не сме се доводити у питање било која одлука вођства. Непослушност се кажњава — психолошки, социјално или чак физички.
5. Интервенисање у приватни живот – група одлучује о браку, родитељству, месту живљења, па чак и о свакодневним навикама (исхрана, облачење, дружење, слободно време).
6. Систем страха и награде – дисциплина у организацији се одржава путем константне претње казном или искључењем, уз обећање награде (духовне или материјалне) за потпуну лојалност.
7. Излазак из заједнице је отежан – док је улазак праћен често обманом, скривањем правих циљева и учења, поколебаним следбеницима је излазак веома отежан или онемогућен; праћен притисцима, уценама, стигмом, честим покушајима да се врати…
Деструктивност у сектама и култовима
Појам деструктивно се односи на штетне последице деловања и то по појединца, породицу, заједницу или друштво у целини. У пракси, оно укључује:
1. Нарушавање здравља – то је последица физичког исцрпљивања, радне експлоатације, недостатка сна, непримерене исхране, одвраћања од поступака званичне медицине, промовисања „духовног исцељења“ уместо медицински верификованог, официјелног лечења (понекад са смртоносним последицама)…
2. Психолошко оштећење – чланови трпе манипулацију, условљавање, емоционалне уцене и непримерени, репресивни притисак[3]“. То може довести до трајних психичких последица: анксиозности, депресије, губитка сопственог идентитета.
3. Финансијско искоришћавање – ради се оприсиљавању чланова на давање новца, имовине или рад без накнаде, под изговором духовног напретка или спасења.
4. Разарање породичних и друштвених веза – чланове често изолују од породице и пријатеља који нису део групе, стварајући потпуну зависност од секте.
5. Духовна обмана – злоупотреба верских осећања доводи до дубоке кризе и осећања безнадежности. То је последица претходне злоупотребе и манипулације религијским појмовима, симболима и верским осећањима у циљу контроле свести и понашања чланова.
6. Разарање личног идентитета – прекидају се везе са претходним животом, занимањима и вредностима. Наметање новог „идентитета“ врши се искључиво у складу са доктрином групе.
Поједини стручњаци (Стивен Хасан, Маргарет Сингер ) за оцену деструктивности секти користе једноставне моделе који укључују и обележја тоталитаризма. По њима, деструктивност секте се процењује кроз следеће области:
1. Kонтрола понашања – подразумева ограничавање слободе кретања, облачења, рада, контаката са другима.
2. Kонтрола информација – врши се филтрирање или забрана приступа спољним изворима, укључујући књиге, медије и интернет.
3. Kонтрола мисли – овде се намеће „исправан“ начин размишљања, искривљује реалност, забрањује сумња.
4. Kонтрола емоција – изазива се осећај кривице, страха од напуштања групе, страха од „казне“.
5. Нарушавање основних права – угрожава се физичка, психичка и економска сигурност чланова.
Ако група испуњава већину ових тачака, сматра се деструктивном сектом.
ЗАКЉУЧАК
Разлог изучавање секти и култова јесу деструктивне, штетне последице њиховог деловања. Када тих последица не би било , њихово праћење и проучавање би остало у окриљу филозофије и феноменологије друштва[4], социологије религије, теорије културе, компаративног богословља, религиологије, медија….
Шта је штетно, безбедносно интересантно и друштвено опасно у њиховом раду ?
Инкриминација је дакако присутна у функционисању, али није обавезна и једина мера деструктивности секти и култова.
Феномен „добровољне жртве“, као појава модерног доба, своју најубедљивију потврду налази управо у оквирима секти и култова и на овом месту много објашњава[5].
Наиме, следбеници су најчешће сами себи нашкодили бивајући или слепо прихвативши учење секти и култова. Један број је „само“ изгубио време, године живота и за њих се може рећи да је „најбоље прошао“. Други су остали без новца, трећи су жртвовали имовину… Постоје појединци који су изгубили драгоцено време у смислу правовременог лечења, па су тако нарушили здравље, а имамо и примере оних који су одлучили да напустеио радно место да би се посветили мисији… Неки од чланова су нарушили пријатељство, неки одрекли родбине, кумова… Поједини супружници су напустили брачног друга или остали напуштени; нека деца напустила родитеље, а неки родитељи децу … бројни су одласци тј бекства од куће…
Деструктивност није само у томе што је неко по налогу вође култа или следивши учење извршио убиство, починио крвави злочин или акт тероризма….у чињеници да је шпијун… То доиста некад и јесте случај али то није искључиви критеријум . Узорак деструктивности градимо кроз хиљаде урушених живота, бројне случајеве угрожавања здравља, многе разорене породице и унесрећену децу. Деца јесу некад наведена на (ауто)деструкцију, али су чешће жртве погрешних одлука својих родитеља…… Скала деструктивности иде од убистава и самоубистава, од губитака живота, части…. али и до губитака здравља, имовине, нарушених породичних односа, губитка пријатеља … што је најчешће познато само онима који су то изгубили, а широј јавности не.
Координатор Апологетског одсека
Зоран Луковић
[1] Такви су тимови у свету (па каткад и код нас) оформљени или подржани од стране државе, невладиних, хуманитарних организација као и традиционалних верских заједница.
[2] У употреби су и синоними као гуру покрет, нови религијски покрет, следба,…. Такође у последње време је у употреби синтагма сектно и манипулативно деловање, која указује на преварност њихове мисије.О томе више у наредном наставку.
[3] Undue influence је стручан израз, правно-психолошка синтагма. Категорија која означава злоупотребу моћи, ауторитета или поверења, којом се нарушава слободна воља једне особе у доношењу одлука. Нема отворене претње али има психолошког притиска према циљној особи, било стављања у изглед нечег лошег, било предочавања могућности које могу да доведу до лошег исхода – карактеристично је поводом поступања у оквиру секти, приликом потписувања неповољног уговора, опоруке тестамента…
[4] Према Едмонд Хусерл: Проучавање начина на који се друштвоискушава, доживљава и конституише у свести појединца, а не само као спољашњи, објективни систем.Феноменологија друштва проучава како друштво настаје и одржава се кроз свакодневне људске доживљаје, тумачења и интеракције, уместо да га посматра само као спољашњи систем институција и правила.
[5] Програм секти и култова новог доба гради илузију о потенцијалној свемоћи код будућих следбеника. У мери у којој је њихова понуда више обећавајућа, утолико је лична одлука о њеном прихватању више деликатна и ризична, јер се најчешће тиче кључних спасењских и егзистенцијалних питања, као на пример „избављење“, „просветљење“, „исцељење“, „благостање“, „љубав“, „припадање“,… Дакле опасност баш вреба тамо и тим поводом где је адепт поклонио поверење непосредном учитељу прихвативши савет, програм или рецепт, Могуће последице нису уочљиве, јер су заклоњене или параван организацијом помпезног назива и високо постављених циљева или је њихова могућност потиснута управо атрактивном понудом, која погађа у центар потреба појединца тако да „помућује разум“.
Појединац се инструира и охрабрује да покаже ниво еманципације од „превазиђених филозофских и друштвених модела“. Он приступа „елитној заједници“, прихвата њено учење и праксу, након што је поверовао у ласкаву представу о себи и упловио у „више нивое свесности“, претходно одбацивши, а некад и презревши систем вредности на којем је одрастао и васпитаван.
Координатор Апологетског одсека
Зоран Луковић
