Настављамо са стиховима прве главе Јеванђеља по Матеју.
„А све се ово догодило да се испуни што је Господ казао преко пророка који говори: Ето, девојка ће зачети, и родиће сина, и наденуће му име Емануил, што ће рећи: С нама Бог.“
У овом стиху видимо оно што је карактеристично за стил апостола Матеја, а то је да се позива на испуњење старозаветних пророчанстава и тиме показује Јеврејима да је Исус обећани Месија. Овде се ради конкретно о пророчанству пророка Исаије који је живео 800 година пре Христа. Блажени Теофилакт Охридски говори да анђео говорећи да је Господ казао преко пророка, а не просто да је пророк рекао, показује да је сведочанство самог пророка веродостојно.
По предању, управо је праведни Симеон Богопримац био један од седамдесеторице преводилаца Септуагинте који је преводио књигу пророка Исаије. Када је дошао до овог стиха, о девојци која ће зачети, као преводилац је помислио да је у питању грешка у тексту и кренуо је да преводи са „млада жена“ (то јест, млада жена која је у браку). Тада му се анђео јавио, зауставио га и рекао да преведе тачно како је написано у тексту, а да ће сам свети Симеон живети све до тренутка док не види да се обистињује ово пророчанство. Иако је праведни Симеон у своје време желео да измени „девојка“ у „млада жена“ са искреном жељом и без икакве задње намере, Јевреји су са своје стране свесно искривљавали овај стих и говорили да на том месту треба да стоји управо ‘млада жена’. Међутим, блажени Теофилакт врло логично одговара, питајући какво је то онда чудо ако ће млада жена да зачне? Шта је у томе чудно и натприродно да може да послужи као знак од Господа Бога?
Друго питање које су Јевреји постављали тада у то време (а неки људи данас то исто говоре као аргумент против Христа), јесте питање: зашто се не зове Емануил ако лепо пише „наденуће му име Емануил“? Зашто се зове Исус, а не Емануил?
Свети Јован Златоуст даје одличан одговор и за тадашње али и за садашње противнике речи Божије. Он говори: „Зашто Му, рећи ћеш, није дато име Емануил, већ Исус Христос? Зато што није речено, `наденућеш` већ `наденуће Му`, тј. народи и сам догађај. Овде се име позајмљује од догађаја како је и својствено Писму – догађаји се употребљавају уместо имена. Дакле, речи `наденуће му име Емануил` означавају ништа друго него то да ће видети Бога са људима. Иако је Бог одувек био са људима али никада тако очигледно. Ако Јудејци дрско буду и даље били упорни, питаћемо их, које дете је било названо: `Надени му име брз на плен` (Ис. 8:3). На ово не могу ништа да одговоре. Како је пророк рекао `Надени му име брз на плен`? Зато што се након Његовог рођења догодило да је плен отет и подељен, онда и сам догађај који се догодио за Његово време Му се и даје уместо имена“.
Свети Јустин Ћелијски додаје и да Емануил као име Бога, управо значи да је Бог са нама, са нашом људском природом. Да смо зато у стању да опет будемо са Богом, јер је Он обновио нашу палу природу.
Настављамо са стиховима до краја главе. У питању су 24. и 25. стих:
„Уставши Јосиф од сна, учини како му заповједи анђео Господњи и узе жену своју. И не знадијаше за њу док не роди сина својега првенца, и надену му име Исус“.
Свети Оци, а свети Златоуст посебно, говоре о Јосифовој одлучности сада, након што му је анђео развејао све сумње и умирио душу. Као праведник био је врло одлучан да одмах испуни вољу Господњу. Ово је својствено за светитеље, да не одлажу испуњење воље Господње. То видимо и по призиву апостола – чим их је Господ позвао, кренули су за Њим.
Речи „и не знадијаше за њу док не роди сина својега првенца, и надену му име Исус“ служе као камен спотицања многим рационално богословствујућим умовима, нарочито протестантима који говоре о томе да је Увекдјева Марија тобоже имала односе са Јосифом након што је родила Исуса јер глагол ‘познати’ се у Светом Писму користи често као термин за телесне односе. Као прво, ми из Предања знамо да је Јосиф био старац и да је имао 80 година. Као друго, што говоре и Свети Оци, сведок таквог чуда, уз потоње јављања анђела, не би се усудио да дотакне Дјеву. Као треће, његова врлина је била велика, што се види и по његовом поступању док је још био узнемирен јер није знао за тајну оваплоћења Божијег. По протестантским теоријама, Јосиф је био млад човек, што најбоље то можете видети по њиховим филмовима и цртаћима о Божићу – њега тамо увек представљају као младог, наочитог човека.
Свети Јован Златоуст даје сјајан одговор на ову заблуду: „Такав праведник какав је био Јосиф није пожелео да позна Дјеву након тога што је на тако неизрецив начин Она постала Мајка и удостојила се да роди на до тада нечувен начин и донесе необични Плод. Да је он познао и заиста имао за жену, зашто би Исус Христос Њу дао ученику као жену која нема никога код себе и заповедио му да је узме код себе?“ Свети Јован мисли на речи које је Господ на крсту упутио апостолу Јовану, рекавши му: „Ето ти Мајке“. Златоуст даље наставља ову мисао и каже: „Неки ће рећи: како се Јаковљева деца називају браћом Исуса Христа? Исто као што се и сам Јосиф сматрао за мужа Марије.“
Треба рећи и да сама конструкција реченице збуњује и неке од нас, православних хришћана. Не знадијаше за њу док не роди сина својега првенца. Реч „док“ подстиче на размишљање да није имао односе са Њом само до рођења, а питамо се шта је било после тога. Блажени Теофилакт даје одговор на ово на следећи начин: „Реч ,док“ овде не значи да је пре порођаја није познао, а да је после познао већ да је он уопште никада није познао. Таква је особина језика Светог Писма, јер се каже да се гавран није вратио `док не пресахну вода на земљи“ (1.Мојс. 8:7), иако се није вратио ни после тога“. Блажени Теофилакт овде говори о догађајима након Потопа. Он наставља: „Или, опет, (када Господ каже): `Ја сам с вама у све дане до свршетка века` (Мт. 28:20). Зар после свршетка века неће бити са нама? Како је то могуће? Управо тада ће бити још више (са нама). Тако и овде, речи: `док не роди`, схвати у том смислу да Јосиф није знао за њу ни пре ни после порођаја. Јер како би се Јосиф коснуо ње, свете, када је добро знао за њен неисказан порођај“.
Што се тиче речи „Сина својега Првенца“, блажени Теофилакт пре настанка протестантизма одговара на протестантску заблуду у којој се они позивају на реч „првенац“, говорећи да је ово наглашавање заправо доказ да су они тобож имали још деце у браку након Исусовог рођења. Блажени Теофилакт пише: „Назива Га првенцом не зато што је Она тобож родила неког другог сина, већ просто зато што се Он родио као први и као једини: Христос је и `првородни`, као онај који се родио први, и `јединородни`, као онај који нема другог брата“.
На основу светоотачких тумачења савременом читаоцу прилагодио и уобличио: Станоје Станковић